Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Dec.2011, 13:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština: DSS i SRS traže objašnjenje od vlade

BEOGRAD -

Poslanici opozicionih DSS i SRS i danas su od Vlade Srbije i premijera Mirka Cvetkovića tražili odgovore o situaciji na Kosovu i Metohiji, kao i da objasni izjave ministara u vezi sa srpskim institucijama u južnoj pokrajini.

Poslanici DSS su u delu sednice, kada imaju mogućnost da traže informacije od predstavnika vlasti, zatražili od premijera Cvetkovića da objasni šta znači izjava ministra odbrane Dragana Šutanovca da Srbija ne može jednim rezom da ukine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << institucije na Kosovu.

"Kakav je to rez, hirurškim skalpelom ili toljagom? Da li to znači da će ministar predložiti određenu intervenciju u cilju uništavanja institucija na severu Kosova", upitao je poslanik DSS Željko Tomić.

Radikali su od Vlade Srbije i predsednika države Borisa Tadića zatražili da saopšte da li nakon 9. decembra i nedobijanja statusa kandidata za članstvo u EU napuštaju politiku i Kosovo i Evropa, koju su vodili do sada.

"Što se tiče građana oni su jasno rekli Kosovo i Metohija, a što se tiče Evrope više građana podržava stav SRS da EU nije naš prioritet", mišljenja je poslanik SRS Božidar Delić, koji je ocenio da se "po izjava pojedinih ministara vidi da je vlast prodala Kosovo za rad suludog puta ka EU".

I Delić je kritikovao izjavu ministra Šutanovca da se institucije na Kosovu ne mogu ukinuti "jednim rezom" i upitao "da li to znači da institucije na Kosovu treba ukidati postepeno".

On je kritikovao i hapšenje Zvonka Veselinovića i ocenio da se time omogućava Kforu i Euleksu da urade ono što su planirali, odnosno da implementiraju plan Martija Ahtisarija.

DSS je najavio da će predložiti izmene Zakona o izbeglicama kojim bi se omogućilo da ta populacija otkupi stanove po simboličnoj ceni.

Poslanici DSS su naveli i da neke izbeglice žive u kućama koje su izgradili svojim radom i građevinskim materijalom koji su dobili od međunarodnih organizacija na zemljištu koje je obezbedila lokalna samouprava, a da im se sada traži da te kuće otkupe kako bi postali njihovi vlasnici, što prema njihovom mišljenju, nije opravdano.

LDP o zdravstvu, NS o bankama

Liberali su pokrenuli pitanje stanja u zdravstvu i velikog duga zdravstvenog sistema prema dobavljačima, a poslanik LDP upitao je premijera Cvetkovića i ministra zdravlja Zorana Stankovića na koji način se rešava pitanje duga od 320 miliona evra prema dobavljačima.

On je ocenio da predlozi, koji su se mogli čuti od ministra Stankovića, da se taj problem reši tako što će se otpisati dugovi ne mogu rešiti taj problem i katastrofalno stanje u zdravstvu.

"Ovo nije ni 1975. ni 1985. godina, a dugovi zdravstvenog sistema nisu dugovi prema društvenim firmama, već prema kompanijama od koje su mnoge privatne", rekao je Đurić.

Poslanici Nove Srbije zatražili su od Narodne banke Srbije da proveri kako se primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i ponašanje pojedinih banaka jer, kako je rekao poslanik te stranke Srđan Spasojević, banke su podigle cene prilikom naplate taksi.

On je naveo da, kada građani žele da uzmu neku potvrdu u banci, one to naplate od 500 do 1.500 dinara, kao i da su u novembru podigle cenu servisa tekućih računa, ističući da je NBS dužna da zaštiti korisnike finansijskih usluga.

Rasprava o amandmanima na Zakon o građevinarstvu

Poslanici Skupštine Srbije završili su danas raspravu o amandmanima na izmene Zakona o podsticanju građevinske industrije u uslovima krize, tokom koje su Srpska radikalna stranka (SRS) i Liberalna demokratska partija (LDP) ocenile da izmene neće rešiti probleme u toj oblasti.

U raspravi o dva amandmana na predložene izmene, radikali su zatražili da se važenje zakona produži do 2013. a ne do kraja iduće godine, kako je izmenama predviđeno.

Vlada Srbije nije prihvatila taj amandman jer je, kako se navodi u obrazloženju, procenjeno da će kriza u građevinarstvu biti prevaziđena do kraja 2012, i da u toj oblasti već ima blagog rasta, te prave efekte treba očekivati iduće godine.

Poslanik SRS Zoran Krasić je rekao da je građevinska industrija "oblast organizovanog kriminala" i da zakon dozvoljava Vladi "da vedri i oblači" u tom sektoru.

Poslanici LDP su ocenili da izmena Zakona nema svrhe jer, kako su rekli, građevinska industrija nije spasena primenom zakona, te neće biti ni njegovom izmenom.

Poslanica LDP Marija Bugarčić je rekla da su građevinske firme najveći dužnici i da u toj oblasti vladaju hronična nelikvidnost i ogromni problemi.

"Ima mnogo zgrada koje se grade od 1990-ih i nisu završene, iako su građani kupili stanove. Mnogo je građana oštećeno jer su platili stanove, a ne znaju ni dokle je stigla izgradnja", kazala je Bugarčić.

Na kraju rasprave o dva zakonska predloga, predsedavajući Nikola Novaković je rekao da je "krajnje nepristojno" to što predstavnici predlagača, saradnici u Ministarstvu za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje, Maja Lakićević i Branislav Đelić, nisu došli na sednicu.

Debata o izmenama Zakona o Agenciji za privredne registre

Tokom debate o izmenama Zakona o Agenciji za privredne registre naprednjaci su predložili da poslovi te agencija u vođenju javnih registara obavlja uprava za registre koja bi bila osnovana kao organ u sastavu Ministarstva za državnu upravu.

Vlada je to odbila i u obrazloženju navela da za sedam godina postojanja Agencija je dokazala opravdanost svog postojanja stručnošću i efikasnošću.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić nije se složio sa predlogom naprednjaka da poslove vođenja javnih registara treba da vodi uprava i istakao da je Agencija za privredne registre "najsvetliji" primer srpskih agencija koja je proglašena za jednu od najboljih u Evropi.

Prema njegovim rečima, ona je u prošloj godini obradila 709.000 predmeta i dobila samo 100 prigovora.

Poslanica SNS Jorgovanka Tabaković ustvrdila je da se Predlogom budžeta za narednu godinu Agencija za privatizaciju "vratila na državne jasle" i da je sada kada nema novca za nju namenjeno 305 miliona dinara, a za Agenciju za privredne registre 210 miliona dinara, iako u predloženim izmenama zakona stoji da za njegovo sprovođenje nisu potrebna dodatna sredstva.

Na to je Ćirić odgovorio da je 210 miliona dinara planirano za osnivanje centralnog privrednog arhiva, koji bi predstavljao istoriju zemlje u privrednom smislu.

On je precizirao da je Srbiji potreban jedan takav arhiv budući da je sada postoji oko 30 miliona dokumenata koja nisu smeštena na jednom mestu, već se nalaze u skladištima vojske, policije, Narodne banke Srbije ili u pojedinim firmama.

Tabaković je kritikovala i krovni Zakon o javnim agencijama, koji je osnova i za Zakon o Agenciji za privredne registre i nazvala ga "krivim tornjem u Pizi koji tone" i sa kojim ne treba usaglašavati druge akte već njega menjati.

"U zakonu krivi toranj u Pizi ne može da bude turistička atrakcija, već treba da se ispravi, a ne da se sa tim krivim tornjem usaglašavanju svi ostali zakoni, posebno ne ovaj koji se bavi značajnim poslovima javnih registara", rekla je Tabaković.

Vlada je prihvatila predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine koji predviđa da Agencija ubuduće ima obavezu da najmanje dva puta godišnje omogući korisnicima da ocene njen rad i predlože načine poboljšanja, o čemu se sastavlja poseban izveštaj, koji postaje sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu Agencije.

Skupština je završila i raspravu o amandmanima na izmene Zakona o stanovanju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...