Izvor: Politika, 16.Feb.2012, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ravnodušnost teža od smrti
„Boli nas ravnodušnost. Osećaj je da niko ne mari za nas. Prođe ovaj strašni dan, posle toga nas niko ne zove, niti pita kako smo”, kazala je Jelena Dragović, putnica autobusa „Niš-ekspresa” dignutog u vazduh pre jedanaest godina, u Livadicama kod Podujeva.
Ona je tog dana izgubila sestru Mirjanu, a sama bila teško povređena. Stoji pored njene humke u Lapljem Selu, ne veruje u istragu i mogućnost da počinioci ovog terorističkog napada budu osuđeni. Eksploziv postavljen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u odvodnu cev ispod puta razneo je jedan od šest autobusa, koji su pod pratnjom švedskog Kfora, krenuli u pokrajinu.
Dvanaest ljudi je poginulo, a kompletna istraga i sudski proces sveli su se na Fljorima Ejupija, jedinog osumnjičenog. Otkriven je jer je tog dana u panj, odakle je posmatrao autobus, zaglavio opušak cigarete koji je, pomoću DNK-a analize i nemačke baze podataka (u Nemačkoj je imao podeblji dosije o pokušajima pljački, nasilju...), istragu doveo do njega. Zatvoren je u američku bazu Bondstil, najčuvanije mesto na Kosovu i Metohiji, odakle je uspeo da pobegene.
To je jedini slučaj bekstva iz zatvora ovog vojnog komleksa, nakon čega se obreo u Albaniji koja ga vraća u Prištinu, gde dobija 40 godina zatvora. Nakon dolaska Euleksa, zbog nedostatka dokaza, oslobođen je svih optužbi u martu 2009. godine. Sada se nalazi na slobodi, dolazi u svoje selo Sekiraču, putuje na relaciji Priština–Albanija.
„Sećam se deteta koje se igralo sa svima nama. Nikada neću zaboraviti njegovu porodicu koja je stradala tog dana. Sećaću se povika i dozivanja ranjenih, stradalog čoveka zaglavljenog između sedišta autobusa. Te slike sanjam i danas, pitam se zašto nas ubijaju i ne daju da živimo ovde gde smo rođeni”, kazala je Gordana Đorić, koja se u trenutku nesreće nalazila u autobusu.
Većina se slaže da jedan čovek, pa makar on bio Fljori Ejupi zvani Luli, nije mogao sam organizovati tako složen teroristički napad. Dr Rada Trajković tvrdi da ključnu odgovornost za ovaj teroristički čin snosi međunarodna zajednica, a advokat Živojin Jokanović, pored brojnih propusta u istrazi, glavni problem vidi u političkoj volji koja ne dozvoljava da se zločini rasvetle: „Od dolaska međunarodne zajednice nijedan ozbiljniji ili teži slučaj na štetu Srba nije rasvetljen. Ne mogu da prihvatim nikakva obrazloženja ni objašnjenja da je nemoguće tu istragu privesti kraju. Nema političke volje nema namere da se to rasvetljava”.
U misiji Euleks od oslobađanja Ejupija ponavljaju da je „istraga suspendovana” i da proces može biti pokrenut onog trenutka kad se pribave novi dokazi i nove činjenice. U administrativnom i pravnom klupku malo ko ima sluha za postradale i posledice koje je ovaj napad ostavio na ukupnu situaciju u pokrajini. Organizator zločina u Livadicama je poručio da nema vojske niti sile koja može zaštititi Srbe. Mnogi raseljeni su posle masakra odlučili da preživljavaju po kolektivnim centrima i da se ne vraćaju svojim domovima.
Nad najvećim terorističkim napadom na Kosovu i Metohiji, jedanaest godina kasnije, vlada potpuna tišina. Jasno je da se, sem rodbine unesrećenih i medija, niko ozbiljno ne bavi ovom nesrećom, a čini se da je to deo opšte apatije u kojoj se ovakvoj pravdi i istragama ne može verovati. U tišini manastira Gračanica, već drugu godinu, stoji spomenik žrtvama zločina. Napravio ga je, jedan stranac, Kanađanin Edvard Tavil i zaveštao da bude postavljen u Livadicama „kad to prilike dozvole”. Očigledno da još nije vreme za taj spomenik.
----------------------------------------------
Žrtve u doba mira
U organizaciji Eparhije raško-prizrenske i Kulturno-prosvetne zajednice KiM u Lapljem Selu obeležena je godišnjica napada. Parastos je služio sekretar Eparhije raško-prizrenske otac Sava Šmigić. Predsednik kulturno-prosvetne zajednice KiM Ratko Popović kaže da se ove godine po deseti put održavaju pomen i književni čas: „Želimo da se žrtve tragedija na čitavom Kosovu ne zaborave, sve je slično kao u Starom Gracku, Goraždevcu, Obiliću. To je 500 ljudi stradalih u miru, po dolasku međunarodne zajednice, zaslužili su da ih pominjemo”, kaže Popović.
U mestu Livadice, koje Srbi ove godine zbog lošeg vremena juče nisu posetili, dignut je u vazduh prvi od šest autobusa kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije išli na Zadušnice u Gračanicu. Poginuli su Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić, Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Njegoš Cokić, Snežana Cokić, Danilo Cokić i Veljko Stakić.
Živojin Rakočević
objavljeno: 16.02.2012.
