Izvor: S media, 13.Nov.2011, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat za kosmetsko rudno blago
„Avrupa minerals“, američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva, nedavno je „sa zadovoljstvom objavila“ da počinje bušenje u Kosovskoj Kamenici, u blizini Gnjilana.
Srbi i Albanci harmonični u švercu
Albanski hakeri nam ne daju mira
Nemci odustali od nas zbog Kosova
Početkom februara 2010. počeli su istraživanja i na četiri nalazišta srebra, olova i cinka oko Kosovske Mitrovice, pošto je to „evropski najproduktivniji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << region za olovo i cink“. Bakar istražuju u Režnju.
U julu ove godine „Volstrit džornal“ je objavio vest da je izaslanik svetskog finansijskog magnata Džordža Soroša prošle godine bio pet puta na Kosmetu. I to u društvu albanskog milijardera Sahita Muje, s kojim Soroš hoće da eksploatiše kosmetski lignit, procenjen na vrednost veću od 300 milijardi dolara.
Izvršni direktor korporacije „Albanski minerali“ Muja kao ni Soroš nemaju u vidu samo ugalj, već i olovo, hrom, cink, zlato, srebro, bakar, nikl i druga bogatstva, zaključio je „Volstrit džornal“.
Ministarstvo energetike Republike Srbije procenilo je 2009. da je vrednost imovine države Srbije u sektoru elektroprivrede, protivpravno otete na Kosmetu, oko 1,5 milijardi dolara. U Ministarstvu je tada rečeno da bi „vrednost tog bogatstva iznosila do 100 milijardi evra, kada se uzme u obzir perspektiva i iznos koji bi se dobio eksploatacijom i pretvaranjem tog energetskog bogatstva u električnu energiju“.
U ovom trenutku, rudarski basen „Trepče“ „izrešetan“ je istraživačkim tačkama moćnih korporacija.
„Lidijan internešnel“ (do 2006. „Rio tinto“) otvorio je 4. novembra 2010. u Prištini svoj poslovni klub koji radi punom parom. Kako i ne bi, još početkom 2008. su izvestili o tome da su u Orahovcu našli nalazište u kome je 1,87 grama zlata na tonu uzorka (u najboljem slučaju čak 7,97 grama po toni).
„Ovo je uzbudljivo, novo otkriće zlata u oblasti koja je prethodno bila poznata samo po svojim nikl-kobalt-bakar potencijalima“, izjavio je Tim Koulin, predsednik korporacije.
Krajem 2007. Nil Klark je u „Nju stejtsmenu“ konstatovao da za Džordža Soroša i njegov Fond „Otvoreno društvo“ nije važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih građanskih sloboda – neko društvo je „otvoreno“ ukoliko on i njegovi saradnici mogu da zarade veliki novac. Klark je to ilustrovao Soroševim ulaganjem na Kosovu da bi „preuzeo kontrolu nad rudnikom ’Trepča’”, gde su „ogromne rezerve zlata, olova i drugih minerala“.
Flora Saunders je još 30. jula 1998. objavila tekst pod naslovom „Kosovo: Rat je oko rudnika“ i ukazala na činjenicu da stručne metalurške i slične publikacije obaveštavaju uske krugove iz sveta finansija i biznisa o tamošnjim velikim prirodnim bogatstvima. Zaključila je da će „Trepču“ kontrolisati onaj ko oružano pobedi na Kosovu, a NATO dominacija na terenu bi „stavila američke korporacije u najbolji položaj“.
Glavni savet Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (Unmik) bio je da se „preuzme rudnik ’Trepča’ od Srba što je brže moguće i objasni kako bi to trebalo da se uradi“. Snage NATO-a, oko 3.000 vojnika, upale su u Topionicu olova u Zvečanu 14. avgusta 2000. oko pola pet ujutro, zatvorili je i hiljade zaposlenih oterali na ulice.
Bernar Kušner, šef Unmika, ovako je pravdao tu akciju otimanja „Trepče“: „Kao lekar i glavni administrator na Kosovu ne mogu da dozvolim da se opasnost po zdravlje dece i trudnica nastavi za samo jedan dan“.
Zato su vojnici NATO nosili i hirurške maske, da se navodno ne otruju „prekomerno zagađenim vazduhom“.
Pokazalo se kako su te maske skrivale dalekosežno postavljene ciljeve otimačine tuđih bogatstava.
Pre nego što je počela agresija NATO-a na SR Jugoslaviju, Novak Bijelić, direktor Kombinata „Trepča“, dao je ovu izjavu: „Rat na Kosovu je oko rudnika, ništa drugo. Ovo je Srbija, ovo je srpski Kuvajt, Kosovo je srce Srbije. Pored ovoga, Kosovo ima 17 milijardi tona rezervi uglja“.
Njegove reči izgleda da je malo ko hteo da čuje.
(Politika)
