Izvor: Politika, 13.Nov.2014, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rama upoređuje neuporedivo
Izjavu albanskog premijera o manjim pravima Albanaca na jugu Srbije nego Srba na Kosovu, Marko Đurić ocenjuje kao pokušaj da izazove neodmerenu reakciju srpskih vlasti
Među političkim provokacijama koje je Edi Rama lansirao prilikom posete Srbiji nisu bile samo one u vezi sa nezavisnošću Kosova, već i one koje su se odnosile na jug Srbije i na položaj albanske manjine u tom delu naše zemlje. Albanski premijer je i uporedio neuporedivo. U obraćanju građanima Preševa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ocenio je da nema razloga da Albanci iz preševske doline imaju manje mogućnosti, slobode i prava nego Srbi na severu Kosova.
Sve i da tako odista misli, ne bi se baš moglo reći da je taj stav apostrofirao s dobrim težnjama, budući da je poručio da će njegova zemlja podržati nameru da rešavanje problema u preševskoj dolini bude suštinsko pitanje na putu približavanja Srbije ka EU.
Komentarišući Raminu izjavu o pravima Albanaca na jugu Srbije, Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, ocenio je da je ona izgovorena sa ciljem da izazove neodmerenu reakciju srpskih vlasti, a da to „nikada neće dobiti”.
To, međutim, ne znači da vlast ovom pitanju ne pridaje značaj. Rekavši da je reč o provokaciji, Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, kazao je da Srbija želi da sa Albanijom potpiše sporazum o zaštiti nacionalnih manjima, ali da Albanija odbija da to učini, „jer smatra da status manjina ne treba da se regulišu posebnim sporazumom već postoje međunarodne konvencije”.
Kakva je odista zaštita interesa predstavnika manjinskih zajednica na Kosovu i Metohiji koju veliča Rama? Iako kosovski ustav i zakonodavstvo, „maksimalno poštuju” pravo manjina, pa i srpske zajednice, na terenu je, kako navode sagovornici „Politike”, slika sasvim drugačija.
Vinka Radosavljević, načelnica Pećkog okruga, kaže da je demokratija koju sprovodi Priština, u najmanju ruku smešna, jer je Srbima osim vazduha sve drugo zabranjeno: „Da, reći će Albanci da imaju zakone koji su u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, da su Srbi zastupljeni u parlamentu, da su im regulisane pozicije slobode, ekonomske pozicije, da imaju proevropski zakon o jezicima i još mnogo toga. Ali, sve je to farsa, jer kad pogledate situaciju na terenu, svi zakoni Prištine, utemeljeni u ustavu su mrtvo slovo na papiru.”
Predsednik Privremenog veća opštine Klina Stojan Dončić kaže da su Srbima na Kosmetu, punih 15 godina uskraćena osnovna ljudska prava. Da se navodni kosovski zakoni poštuju, u Metohiji ne bi bilo samo sedam hiljada Srba, od oko 50.000 koliko ih je bilo pre rata. Dragan Nikolić, gradonačelnik opštine Parteš, izabran prošle godine na lokalnim novembarskim izborima u skladu sa Briselskim sporazumom, misli da se od Rame ništa drugo i nije moglo očekivati, osim da brani interese naroda kojem pripada.
Bratislav Nikolić, gradonačelnik Štrpca, kojem je ovo drugi četvorogodišnji mandat (po izbornom zakonu Prištine), kaže da se situacija o pitanju bezbednosti znatno popravila.
S druge strane, Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam,ukazuje da između sistema na Kosovu i u Srbiji postoje ustavno-pravne razlike zbog kojih je nemoguće uspostaviti reciprocitet u pogledu prava nacionalnih manjina. (Recimo, način zaštite prava manjina kod nas i u Hrvatskoj ili kod nas i u Mađarskoj nije isti): „Kosovo je ipak priča za sebe, zato što je reč o samoproglašenoj nezavisnosti. Kosovo je bilo pod Unmikovim patronatom koji je doneo određene zakone, što je kasnije dograđeno Ahtisarijevim planom, na osnovu koga je bilo regulisano pravo na formiranje opština sa manjinskom većinom, gde imaju većinu Srbi, Bošnjaci ili Turci. Te opštine, na osnovu pravne regulative koja je u skladu sa Ahtisarijevim planom, imaju određena svoja prava. E, tu se onda može postaviti pitanje koliko je nešto što je normativno usaglašeno sa stvarnošću – da li se sva ta prava koja su garantovana ustavom i zakonima sprovode na pravi način.” On posebno naglašava da se kad se razgovara o pravima manjina mora uvažavati pravni sistem određene zemlje.
Da je situacija u preševskoj dolini i na severu Kosova apsolutno neuporediva smatra i Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. „Daj bože da Srbi na Kosovu imaju takva prava kakva imaju Albanci na području Preševa i Bujanovca. Kako je moguće porediti situaciju kada je 250.000 Srba nasilno proterano sa KiM i ne može tamo da se vrati, a preostali Srbi žive u izolovanim geografskim logorima, kada je sloboda njihovog kretanja pod znakom pitanja, kada nemaju nikakvu ekonomsku perspektivu, kada se stalno pale srpske kuće i kada su oni potpuno diskriminisani”, kaže i tome dodaje toliko dugačak spisak etnički motivisanih napada na Srbe. A, povodom Ramine izjave o asimilaciji, Drecun pita koje je to selo na jugu centralne Srbije očišćeno od Albanaca i odgovara – nijedno, za razliku od desetine srpskih sela na KiM koja su etnički očišćena, a u gradovima ni nema Srba.
Albanski premijer je u Preševu rekao da vlada u Tirani forsira dijalog Albanaca sa juga Srbije s vladom u Beogradu, posebno u oblasti infrastrukture i obrazovanja. S tim u vezi, predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković izrazio je, prema Tanjugu, spremnost za nastavak razgovora o poboljšanju uslova života i rada na tom području koji su pre oko godinu dana prekinuti odlukom lokalnih albanskih političkih lidera.
Na osnovu razgovora koji su u prisustvu predstavnika OEBS-a, tokom januara i februara vođeni sa predstavnicima Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, Vlada Srbije je 4. juna prošle godine usvojila zaključke od sedam tačaka (zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak tri opštine, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju u pravosuđu, obrazovanje, kulturu i medije, zdravstvo i socijalnu zaštitu i bezbednost i mere za uspostavljanje poverenja na tom prostoru). Međutim, predstavnici Albanaca sa juga Srbije razgovore su prekinuli, jer tokom rasprave u Skupštini Srbije krajem novembra prošle godine nije prihvaćen nijedan njihov amandman na mrežu sudova u Srbiji.
B. Čpajak, B. Radomirović
objavljeno: 13.11.2014.
