Izvor: Večernje novosti, 27.Jul.2013, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radoš Ljušić: Bolje da Evropa juri nas

DUŽE od jedne decenije u sebi nosim strah da će pitanje Kosova i Metohije postati palestinsko pitanje na Balkanu, samim tim i u Evropi. Voleo bih da je taj strah lažan i da se pokaže da nisam u pravu, ali, prateći političke događaje, plašim se da će biti tako. Istoričar Radoš Ljušić, direktor „Službenog glasnika“, ovim rečima analizira politički i istorijski trenutak kroz koji prolazi Srbija. Ljušića za Kosmet vezuju posebne emocije, jer je u Istoku rođen i odrastao, tamo su, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kako je jednom rekao, Srbi i Albanci živeli u dva paralelna sveta, bez preplitanja. Smatra i da je gotovo nemoguće naći rešenje koje odgovara Srbima iz pokrajine. Plaši se da će za desetak godina Kosovo i Metohija biti bez Srba... - Kada ozbiljno razmislite o politici koju vodi međunarodna zajednica, o onoj koju zastupa albanska vlada, o politici koju sprovodimo mi opterećeni unutrašnjim sukobima i u nemogućnosti da nađemo cilj koji bi bio neka vrsta našeg nacionalnog programa, osećam da neće biti ni lakih ni brzih rešenja. * Kažete da Srbija nema politički cilj. Zar to nije priključenje EU? - Mislim da nije, ali smo na nju prisiljeni. Ideja Evropske unije nije ukorenjena u narodu već više u srpskoj politici, a naše priključenje Uniji biće dugo, bolno i teško. Proći će bar još jedna decenija pre nego što uđemo u EU. A za deset godina Kosmet može izgledati sasvim drugačije, jer tamo Srba više neće biti ili će ih biti vrlo malo. Ako nismo mogli da KiM odbranimo 1999, sumnjam da ga možemo odbraniti 2013. i narednih godina.OBAVEZE I REALNOST * Kakvi su planovi „Službenog glasnika“? - „Glasnik“ je državna firma osnovana da opslužuje Skupštinu, Predsednika i Vladu, dok je izdavaštvo sporedno opredeljenje. Danas je „Glasnik“ prepoznatljiv isključivo kao izdavačka kuća, što on to nije po zakonima iz 1992. i 2013. Usled lošeg poslovanja u prethodnoj godini, a imajući na umu „Glasnikove“ obaveze prema državi, bili smo prinuđeni da izdavačku delatnost svedemo na realne mogućnosti. To ne znači da i ove godine neće biti dobrih knjiga, samo će ih biti nešto manje. Nadam se da ćemo na Sajam knjiga izaći sa zavidnom produkcijom. * Zašto Srbija nema sveobuhvatan nacionalni program i kako bi on trebalo da izgleda? Imamo li ličnost koja bi, kao nekada Ilija Garašanin, napisala taj program? - Program i ne treba da piše pojedinac, pa sve i kada bismo imali državnika poput Garašanina. Dno našeg pada još se ne vidi, iako mnogi tvrde da smo tu negde pri samom dnu. Tek u trenucima kada se sunovrat srpske države i srpskog naroda zaustavi sazreće nova generacija koja će iznedriti čoveka Garašaninova kova, koji će znati da osmisli put u budućnost ovog naroda. * Jednom ste rekli da se u EU ne mora po svaku cenu i podanički... - I danas stojim iza te izjave. Jer podanički odnos ni prema kome nije doneo rezultate. Sasvim je normalno i prirodno da, ako geografski pripadamo Evropi, budemo i članovi te političke zajednice. Bolji politički pravac bio bi da se mi ugledamo na Evropu, preuzmemo praksu i zakonodavstvo iz Evrope, uredimo društvo i državu poput Nemačke, a da imamo na umu naše ciljeve i koristi i njima da damo prednost. Vodeći takvu politiku i takvu brigu o Srbiji, mi ne bi trebalo da se preporučujemo Evropi, već bi ona tražila nas i u nama našla valjana partnera. Ali, ta varijanta je teža i zahteva mnogo veći angažman, za koji mi kao anarhičan narod još nismo spremni. * Da li dešavanja sa Kosovom prete da postanu još jedan od naših istorijskih poraza? - Sve zavisi od toga da li će Kosmet biti primljen u Ujedinjene nacije. Prijem u UN je vododelnica koja određuje granicu poraza. S druge strane, teško je reći šta je veći istorijski poraz, gubitak KiM ili izdvajanje Crne Gore iz državne zajednice sa Srbijom 2006. Mi smo, dakle, izgubili KiM u ratu protiv 19 država NATO, a Crnu Goru njenim podaničkim vođenjem spoljne politike prema neprijateljima Srbije. Oba su poraza podjednako bolna. * Zalažete se za vođenje politike na obrenovićevski način. Šta to znači? - Obrenovići su, za razliku od Karađorđevića, negovali isključivo srpsku ideju. Oni nisu bili u nacionalnom smislu megalomani, kao što će kasnije biti Karađorđevići. Za razliku od Obrenovića, čija se srpska ideja mogla realizovati i koja je bila u skladu sa evropskim prilikama, karađorđevićevska ideja je išla korak dalje. Tako je 1914. godine zanemarena ideja ujedinjenja srpskog naroda i pretpostavljena joj je ideja ujedinjenja jugoslovenskih naroda. U tom periodu propaganda protiv Obrenovića učinila je svoje, pa je sve što su oni stvorili zanemareno i izgubilo smisao i značaj, koji ponovo postaju prepoznatljivi i korisni po srpski narod u poslednje vreme. * Koliko sadašnja politika ima sličnosti sa obrenovićevskom? - Ako je i ima, ona je nametnuta i nije iskrena. Nametnuta je raspadom Jugoslavije, te se današnja Srbija može smatrati siročetom sopstvene državne tvorevine. Tokom i posle raspada Jugoslavije postojala je mogućnost izbora, ali Srbi se tada nisu snašli. U poslednje vreme mogli smo da biramo između dva opredeljenja - jedna je bila Tadićeva politika usmerena isključivo prema Evropi i ova sadašnja, koja ima za cilj Evropu, ali ne zanemaruje ni Rusiju, Kinu... * Na delu je pokušaj da se izvrši revizija istorijske uloge Gavrila Principa i Sarajevskog atentata, kako bi se za Prvi svetski rat okrivili Srbi. - To je samo kamičak u sklopu sveopšte ideje opstanka ujedinjene Evrope. Prvi svetski rat je do tada najteži rat koji se vodio na teritoriji podeljene Evrope, iz tog rata ona je 1918. godine izašla unakažena. Sada svi žele da od podeljene Evrope naprave jedinstvenu zajednicu, a ta zajednica ne može opstati ako se nastavi negovanje ideje Gavrila Principa, Mlade Bosne i srpskog nacionalnog ujedinjenja. Podržavati Principa danas bi značilo zalagati se za ideju ujedinjenja Republike Srpske sa Srbijom. A to je nepoželjno i pominjati u političkim razgovorima. Srbija je, inače, propustila priliku da, rešavajući pitanje Kosmeta, reši i pitanje Republike Srpske. Jer, ako je legalno pravo međunarodne zajednice da otme Kosovo i Metohiju i od njih stvori nezavisnu državu pripremajući njihovo ujedinjenje sa Albanijom u nekom povoljnom trenutku, onda je legalno pravo srpskog naroda sa prostora Republike Srpske da traži neku vrstu reciprociteta iskazanog u ideji ujedinjenja sa Srbijom. * Događaj star jedan vek odražava se i na današnje prilike. - Negovati nacionalnu ideju Mlade Bosne znači rasturati temelje ujedinjene Evrope. Sledeće godine, na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, treba očekivati veliki međunarodni skup u Sarajevu koji će, izvesno je, biti usmeren ka tome da se Srbi proglase uzročnicima rata. Mislim da bi SANU, koja, takođe, planira jedan skup, morala da odgovori na adekvatan način, kao što bi i Srbija i Republika Srpska i Crna Gora morale da učine nešto tim povodom. Jer, plašim se da bi ta godišnjica mogla da se iskoristi da se Srbi označe kao izazivači jedne od najvećih katastrofa u istoriji. Srbe su godinama udarali maljem, te nam još jedan takav malj nije potreban, a izbeći ga, vraški je teško.ZAKON O VLADI TREBA DA TRAJE DECENIJAMA * Ovih dana očekuje nas donošenje još jednog zakona o vladi, posle rekonstrukcije Dačićeg kabineta. - Kada ova država bude donela zakon o vladi koji se neće menjati bar deset godina, onda će ona početi da nalikuje na dobru i uređenu državu. Taj zakon bi morao da uspostavi tačan broj resora koji se ne bi menjao bar tri decenije. Svaki bi ministar morao da ima svog zamenika, ne bi postojali državni sekretari, a pomoćnika bi bilo onoliko koliko ima odeljenja u okviru ministarstava. Svi znamo i ćutimo da su sva ministarstva prepuna činovnika. Da bi se izneta ideja o izvršnoj vlasti ostvarila, neophodno je u Srbiji uvesti izborni cenzus od sedam odsto. Tada bi parlament imao najviše pet stranaka i imali bismo mirniji, kulturniji i plodotvorniji politički život. * Vi ste i v. d. direktora „Službenog glasnika“. Vaše imenovanje izazvalo je burne reakcije... - I pre i posle imenovanja naišao sam na velike probleme, ušao sam u najveće osinje gnezdo Demokratske stranke i većina zaposlenih dočekala me je na nož. Imao sam niz neprijatnosti, a pre dva meseca moj radni sto zatečen je u haotičnom stanju. Odnete su fotokopije dokumenata koje sam sakupljao sa saradnicima o ugovorima koji su sklopljeni na štetu „Glasnika“. Mogu da pretpostavim ko je to i zbog čega uradio. * Zaratili ste i sa nekim piscima s kojima ste raskinuli ugovore, optužuju vas za čistke... - Raskinuli smo ugovore sa onima koji su bili honorarno angažovani, a nisu više potrebni „Službenom glasniku“. Reč je o većem broju urednika koji su u stalnom radnom odnosu u nekoj drugoj instituciji ili su penzioneri, a u „Glasniku“ su uredno primali mesečne honorare od 55.000 do 90.000. dinara. Oni su zbog toga javno protestovali i vodili polemiku sa mnom. U državi u kojoj ima oko milion nezaposlenih, nemoralno je primati dve ili više plata, dok narod jedva sastavlja kraj sa krajem. Kada sam došao imali smo 27 urednika, a toliki broj nije potreban ni najvećoj izadavačkoj kući. Sada ih ima 14, a dovoljno je pet ili šest. Zatim je novo rukovodstvo zavelo rigorozne mere štednje. Ova godina nam je kritična i moramo da opstanemo dok ne stupi na snagu novi zakon o „Službenom glasniku“. * „Službeni glasnik“ potresa i afera oko iznetih testova za malu maturu. Tvrdi se da je kriva službenica koja ih je uzela... - Policija kaže da je ta službenica priznala da je uzela test, a mi smo je suspendovali s posla i sada čekamo da se završi sudski proces. Ne sumnjamo da je ona dala takvu izjavu, ali sumnjamo u ceo taj postupak. Nešto tu nije dovoljno jasno. Krađa testova je sistemska pojava i traje neprekidno od 2003. godine. U postupku izrade testova za malu maturu postoji sedam slabo zaštićenih područja i na svakom od njih oni su mogli da budu „provaljeni“. Sumnja je pala na našu štampariju, ali teško je dokazivo da smo od svih tih sedam tačaka baš mi krivi. Da se malo našalim u ovoj nevolji - Asanž srpske male mature je fleš, a ne ženski grudnjak! * Ceo slučaj govori o velikim problemima u prosveti... - Imate ministarstva u kojima se prave poslovni promašaji u visini i od milion evra, ali se ne reaguje na način kako je reagovano na slučaj sa testovima. Međutim, mala matura pogađa veliki broj ljudi i njihove dece, i zato su izazvali toliko buke u javnosti, reći ću - s razlogom. Ne samo ovaj već i mnogi drugi problemi moraju se rešiti temeljnim preuređenjem kako Ministarstva prosvete, tako i svih drugih ministarstava. Nije dobro kada država donosi Zakon o vladi nakon svakih izbora, ili ga menja u toku mandata iste vlade. Kneževina Srbija je donela zakone o vladi koji su dugo trajali - jedan od 1839. do 1862. i drugi od 1862. do 1918, kao i zakone o ministarskoj odgovornosti.

Nastavak na Večernje novosti...