Izvor: RTS, 25.Apr.2014, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva godina od Briselskog sporazuma
Najopasnije što može da se dogodi je da se ponovo pregovara o istim pitanjima, zaključak je učesnika konferencije "Normalizacija odnosa Beograda i Prištine: Prva godina Briselskog sporazuma".
Godinu dana od potpisivanja Briselskog sporazuma, pomirenja između građana na Kosovu i Metohiji nema, društvo zalazi u još veću segregaciju, a najopasnije što može da se dogodi je da se ponovo pregovara o istim pitanjima, poručili su učesnici današnje konferencije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Oficir za vezu Beograda u Prištini Dejan Pavićević rekao je da je Vlada Srbije uspela da implementira dosta stvari iz Briselskog sporazuma i da stvori pozitivni klimu, ali da, ipak, postoje opstrukcije u njegovom sprovođenju od strane Prištine.
"Mnogi su bili vrlo skeptični prema onome što je Briselski sporazum trebalo da donese pre godinu dana, a sada vidimo da ta situacija ipak nije toliko loša, kao što su govorila inicijalna predviđanja", rekao je Pavićević Tanjugu.
Podsećajući da su Srbi učestvovali na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji, Pavićević je rekao da će, u skladu sa Briselskim sporazumom, formiranjem četiri opštine na severu, biti osnovana Zajednica srpskih opština.
Učesnici konferencije smatraju da pregovori Beograda i Prištine nisu dovoljno transparentni i da će u sledećoj fazi pregovora biti reči o pravno-obavezujućem sporazumu dve strane, prenosi Beta.
Naučni savetnik Instituta društvenih nauka Dušan Janjić rekao je da je potpisivanjem Briselskog sporazuma Beograd "prihvatio teritorijalni integritet Kosova i nepromenjivost sadašnjih granica".
"Ako je to prihvatio, onda je prihvatio i da sarađuje u širenju suverenosti Kosova na celoj teritoriji", rekao je Janjić.
Govoreći o sporazumu, Janjić je istakao da je najbolji koji je Srbija mogla da postigne, dodajući da su građani na izborima pokazali da je politika SNS-a bila uspešna.
"Beograd je uspeo da prođe kroz pregovore, a da ne prizna KiM, ali da li dualni suverenitet u praksi znači dualizam institucija? U realnosti imamo paralelne institucije i one u poslednja tri meseca jačaju", smatra Janjić.
Naglašava i da je rano govoriti o tome da li je Briselski sporazum promašaj, jer, kako dodaje, neka pitanja tek treba rešavati, poput ljudskih prava, svojine, ekonomije...
Ukazujući da će proces normalizacije odnosa dve strane biti veoma kompleksan, Janjić je rekao i da u narednom periodu treba usaglasiti procese normalizacije i evropskih integracija Srbije.
Vlada Srbije, prema njegovom mišljenju, treba da razmisli kako u te dve oblasti zajedno da se radi, jer je kako je dodao, EU svesno vezala ta dva pitanja.
Poručuje i da će u 35 poglavlju, koje se tiče Kosova, biti "mnogo škakljivih pitanja", koja se ne tiču samo KiM, već i ljudskih i manjinskih prava.
Upozorio je da ne bi valjalo da Beograd i Priština ponovo pregovaraju o pitanjima o kojima su već postigli dogovor.
Osvrnuo se i na situaciju na Kosovu i istakao da je na terenu "panika među vođama Srba i Albanaca".
"Albance muči zavođenje vladavine prava i nagomilani zločini tokom i posle rata i to je nešto što kosovskom drustvu ne da da diše. Srbi su u panici pogotvo na severu, a to se vidi po većem broju oružanih napada. Vidno je i ograniceno kretanje KPS na severu i vrlo neograničeno kretanje nekih drugih formacija", ukazao je Janjić.
Za izvršnog direktora Kosovskog instituta za istraživanja i razvoj politika Ilira Dedu Briselski sporazum nije istorijski jer je, kako kaže, "legalizovao status kvo" i "podelio Kosovo"
"Ne treba tražiti izgovore već postići pravno-obavezujući sporazum... Briselski sporazum je na vise načina suspendovao određena pitanja i njime je Kosovo podeljeno na dva dela i uvodi se negativan presedan u izgradnji mira", rekao je Deda.
Iako je, dodao je, cilj sporazuma bio poboljšanje života građana na Kosovu, to se, kako smatra nije desilo, a nije dobro što se tokom pregovora krenulo od rešavanja manjih pitanja.
"Mir zahteva ozbiljan rad, ozbiljne ljude i posvećenost, mi ne mozemo da očekujemo da će EU da omogućava ovaj proceš ako ga ne vodi na pravi način.
Većina tačaka nije implementirana na terenu, i iako izvestaj (visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin) Ešton kaže da samo 10 odsto nije implementirano, realnost je drugacija", poručio je.
Tvrdi da će ako "naslednik Eštonove nastavi da radi na isti način, doći do neuspeha", kao i da je neophodno da se zatvaraju poglavlja o kojima se dve strane dogovore.
Opasnosti od segregacije
Ukazujući da EU nije dobar medijator, Deda je poručio da bi u pregovore Beograda i Prištine trebalo da se uključi i SAD.
Predsedavajuća Prištinskog saveta za međunarodne odnose Engjeluše Morina saglasila se da je Briselski sporazum proizveo segregaciju društva na Kosovu, a što je dodala je "suprotno sa sporazumom".
"Sa ovakvim pristupom EU i situacijom koju imamo na kraju ćemo završiti sa još većom segregacijom. Situacija sa multietničkim Kosovom izgleda da neće uspeti", naglasila je Morina.
Ocenila je i da je sporazum netransparentan i nedovoljno inkluzivan jer je, kako kaže, bilo teško dobiti informacije o njemu, a nije bilo ni diskusije sa običnim građanima, posebno sa onima sa severa KiM.
Poručuje još i da mirovni proces između dve strane nije započeo, a da o njemu niko ni ne priča, dok EU "radi na većem razdvajanju i segregaciji".
Govoreći o Briselskom sporazumu docent Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus poručuje da Srbija ima bar tri razloga zbog kojih može njime da bude zadovoljna.
Kao prvi je naveo popravljanje njenog međunarodnog imidža i ubrzanje evropskih integracija, drugi je što je, kako smatra, sporazum poboljšao položaj Srba na KiM, a treći to što je sporazum statusno neutralan.
"Evropske integracije i korist za kosovske Srbe su održivi i oni se mogu braniti u budućnosti, a nepriznavanje Kosova će biti dovedeno u pitanje kako bude napredovao dijalog", smatraje Ejdus.
