Izvor: S media, 05.Nov.2011, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Priština bi prihvatila podelu Kosova"
U novije vreme došli su prilično jasni signali iz Prištine da bi sadašnja vlada Kosova prihvatila podelu Kosova, kaže Dušan Reljić, saradnik berlinskog Instituta za medjunarodne odnose.
Prištinske vlasti u poslednje vreme šalju jasne signale da bi pristale na podelu Kosova, ocenio je danas saradnik berlinskog Instituta za medjunarodne odnose Dušan Reljić.
Beogradska ponuda
Reljić je u intervjuu za "Dojče >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << vele" na srpskom jeziku ukazao da Beograd već duže vreme pokušava da ponudi priznanje Kosova uz trampu teritorija, koja bi podrazumevala da severni deo Kosova ostane u Srbiji. Prema njegovom mišljenju, takvo rešenje mogle bi da prihvate i prištinske vlasti.
"Moj utisak, s druge strane, jeste da su iz Prištine u novije vreme došli prilično jasni signali da bi i sadašnja vlada Kosova, albansko rukovodstvo na Kosovu, prihvatilo takvu varijantu", rekao je Reljić.
Rešenje za sever Kosmeta - kompromis svih strana
D S S traži nove pregovore o Kosovu pod okriljem UN
Kosovo: Prelazi i dalje u blokadi
Signal Buzakovi intervjui
Kao signale koji ukazuju na takvu mogućnost, Reljić navodi da je bivši koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Buzek u nekoliko intervjua ukazao na podelu Kosova kao najracionalnije rešenje.
Republički kongresmen o podeli
Drugi takav pokazatelj je, prema Reljiću, nedavna izjava
kalifornijskog republikanskog kongresmena Dejna Rorbahera, poznatog po
tome da je duži niz godina bio veoma naklonjen albanskoj strani.
Rorbaher u komentaru u "Vol strit dzurnalu", a zatim ponovo i kroz
uvodnik u "Vol strit džurnalu" ponovio tezu da bi podela Kosova bilo
najjednostavnije rešenje koje bi donelo dugoročnu stabilnost,
podseća Reljić.
Podela bez uticaja na region
Na pitanje kako bi podela Kosova uticala na ostale zemlje u regionu,
Reljić kaže da bi, kada je u pitanju BiH, takav uticaj bio minimalan
jer su Beograd i Zagreb odavno stavili do znanja da priznaju BiH kao
državu i da njenu teritorijalnu celovitost ne žele da ugrožavaju.
Velika Albanija
On dodaje da težnja za stvaranjem jedinstvene države postoji i kod velikog dela političke elite Albanaca zbog čega treba očekivati da će se u narednih pet do 10 godina to u nekom obliku preliti u realnost "uprkos tome što u medjunarodnoj zajednici, posebno na Zapadu, postoje veliki strahovi od posledica koje bi to moglo da izazove".
Šta ako...
Upitan šta se može desiti ukoliko medjunarodna zajednica i kosovske institucije ne prihvate podelu, Reljić ocenjuje da ni za Albance, ni za Srbe ni za spoljne faktore ne bi bilo dobro da taj konflikt večno traje.
"Ne postoji medjunarodna zajednica. Postoji Evropska unija podeljena na 22 prema pet, postoji Zapad, vodeća uloga SAD, postoji veto Rusije u Savetu bezbednosti. Sve su to činjenice koje pokazuju da je konflikt oko severa Kosova, jer zapravo je to sada konflikt, da on može i večito da traje i da rešenja mogu da budu nasilna", rekao je Reljić.
Vojna sila nije isključena
On nije isključio mogućnost da neko na Zapadu odluči da vojnim sredstvima slomi otpor Srba na severu Kosova, ali navodi da bi to bilo pogubno kako za te ljude na terenu tako i za neke zapadne vrednosti koje podrazumevaju rešavanje sporova mirnim putem.
Izlaz iz ćorsokaka
"Svi imaju interes da što pre izadju iz tog ćorsokaka u koji je sada zapala situacija na Kosovu. Iako Albanci nisu želeli da žive u državi Srbiji, bez obzira - ako je ona bila u jednom trenutku represivna država za vreme Miloševića ili demokratska država posle pada Miloševića, tako ja mislim da se dugoročno ne može zahtevati ni od Srba na Kosovu da prihvate tudju državu", navodi Reljić.
(Beta)
