Izvor: Politika, 04.Jul.2013, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priština „amnestira” Srbe

Zakon o amnestiji koji će se danas naći na dnevnom redu kosovskog parlamenta onemogućava procesuiranje svih koji su radili u institucijama Srbije i mogli bi biti krivično gonjeni jer nisu poštovali institucije samoproglašene države Kosovo

Tokom čitavog jučerašnjeg dana u Prištini su predstavnici međunarodne zajednice ubeđivali kosovske političare da podrže zakon o amnestiji koji će se danas naći na dnevnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << redu kosovske skupštine. To je za „Politiku” potvrdio Driton Ljajci, savetnik i portparol ministra pravde Hajredina Kučija, koji u Briselu boravi u okviru tehničkih pregovora sa Beogradom.

„Zakon se još uobličava, čekamo da se postigne konsenzus albanskih političkih partija. Dogovor između Srbije, međunarodne zajednice i Prištine je postignut”, objašnjava Ljajci koji je uveren da su šanse da zakon prođe u kosovskom parlamentu prilično velike. On ističe da zakon ne važi samo za kosmetske Srbe i da je reč o „principijelnoj amnestiji”.

Zamenik kosovskog premijera Hašima Tačija Slobodan Petrović nije bio spreman juče da za naš list detaljnije govori, uz obrazloženje da se još dorađuje, pa će ga komentarisati kada bude izglasan u parlamentu.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun za „Politiku” ističe da je reč o zakonu bez koga ne bi moglo da se nastavi sa primenom Briselskog sporazuma. „Ovakvim zakonom se onemogućava procesuiranje Srba koji su radili u institucijama Srbije i mogli bi biti krivično gonjeni jer nisu poštovali institucije samoproglašene države Kosovo. Njime im se omogućava da nesmetano rade u Zajednici srpskih opština, kosovskoj policijskoj službi i pravosudnim institucijama. Ja rekao da je to amnestija samo uslovno govoreći, jer ti ljudi nisu počinili nikakvo krivično delo nego su radili u institucijama Republike Srbije”, 

Da nije zakona neko bi, objašnjava Drecun, mogao da bude optužen za „oružanu pobunu” jer je učestvovao u protestima protiv jednostranih akcija Prištine. A onaj ko je učestvovao u „oružanoj pobuni” ne bi mogao, recimo, da bude regionalni komandir za sever ili sudija.

„Oni svakako ne usvajaju ovaj zakon drage volje. Dobili su jasnu poruku iz Brisela, to jest od Vašingtona za vreme Tačijevog boravka u SAD. On je test i za samog Tačija koliko je sposoban da obezbedi većinu u parlamentu. Jer, Džozef Bajden, potpredsednik SAD, jasno mu je poručio da, ukoliko nema većinu u skupštini, to pošteno kaže i ide na izbore”, kaže Drecun.

Prema njegovim rečima, Priština je i kroz ovaj zakon pokušala da učvrsti svoju „državnost”. Otuda i formulacije „dovođenje u opasnost teritorijalne celovitosti”,  „udruživanje za protivustavno delovanje”, „nelegalni prelaz granice”.

Baš kao i sada Priština, svojevremeno, posle 2000. godine, i Beograd je bio pod velikim pritiskom takozvane međunarodne zajednice da amnestira neke Albance optužene za najteža krivična dela tokom sukoba sa srpskim snagama na KiM. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo iz 2001. u zatvorima u Srbiji bilo je 413 albanskih zatvorenika, a na osnovu odredaba republičkog i saveznog zakona o amnestiji do 10. aprila na slobodu je pušteno 229 zatvorenika.

Iz KPZ u Nišu je 2001. godine izašao i najpoznatiji albanski zatvorenik, lider albanskih studenata Aljbin Kurti, koga je pomilovao tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. Presudom Okružnog suda u Nišu, koji je preuzeo nadležnost Okružnog suda u Prištini, Kurti je marta 2000. godine osuđen na 15 godina zatvora. On je proglašen krivim za ugrožavanje teritorijalne celovitosti SRJ i udruživanje radi neprijateljske delatnosti i za terorizam. Oslobađanje Kurtija, koji je sada lider pokreta „Samoopredeljenje” i zalaže se da kosovske vlasti, umesto pregovora s Beogradom, razgovaraju sa Tiranom o ujedinjenju Kosova i Albanije, izazvalo je mnogo polemike i oprečnih stavova. Tako je, prema pisanju tadašnje štampe, premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio da je iz novina saznao za oslobađanje Kurtija i da se o tome nije razgovaralo u Vladi Srbije. 

Sporna je bila i Koštuničina odluka o pomilovanju albanske pesnikinje Fljore Brovine. Okružni sud u Nišu je krajem 1999. godine osudio predsednicu Lige albanskih žena Fljoru Brovinu na 12 godina zatvora zbog krivičnog dela „udruživanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa krivičnim delom terorizma izvršenog u vreme trajanja ratnog stanja”. Brovina je nakon 19 meseci izašla iz zatvora u Požarevcu na osnovu odluke o pomilovanju koju je doneo Koštunica. Ovakvoj odluci protivio se tadašnji ministar pravde u ostavci Petar Jojić koji je odbio Koštuničinu inicijativu rekavši da predsednik SRJ „nije naveo nijedan opravdan razlog da je pomilujem”.

Brovina je ipak puštena iz zatvora, a u obrazloženju Koštuničine odluke stajalo je da je „pribavljeno pozitivno mišljenje jugoslovenskog državnog tužioca”, kao i „negativan stav” saveznog ministra pravde, tako da je Koštunica „procenio da postoje opravdani razlozi za donošenje odluke o pomilovanju”.

Koštunici se vrlo često pripisivalo da je osim Kurtija i Brovine amnestirao i ozloglašenu braću Mazreku. Bar formalno, on to nije učinio. Braća Ljuan i Bekim, optuženi za učešće u otmici i streljanju srpskih civila u selu Klečka kod Lipljana tokom 1998, na slobodi su se našla odlukom Vrhovnog suda koji je ukinuo prvostepenu presudu Okružnog suda u Nišu iz 2001. kojom su oni bili osuđeni na po 20 godina. Suđenje u niškoj palati pravde je trebalo da se ponovi, jer je prvostepena presuda ukinuta zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ali pošto su oni postali nedostupni zakonu, to se nikada nije desilo.

I mnogi drugi Albanci, među kojima veliki broj pripadnika takozvane Đakovičke grupe, na slobodi su se našli zahvaljujući Vrhovnom sudu koji je ukinuo prvostepene presude.  Dakle, oni formalno nisu bili amnestirani, jer se terorizam nigde u svetu ne amnestira, ali je svima odlukom Vrhovnog suda bila ukinuta prvostepena presuda, a ponovnog suđenja nije bilo.  

Inače, Parlamentarna skupština Saveta Evrope stavila je  puštanje albanskih zatvorenika među uslove za prijem u tu organizaciju. To je tih godina bio glavni zahtev Zapada upućivan SRJ.

J. Cerovina

objavljeno: 04.07.2013.

Nastavak na Politika...