Izvor: Danas, 30.Jun.2011, 20:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Princ
Snio sam strašan san, što nekad davno reče grešni Radoje Domanović. I ne čudim se, jelte, samome snu, nego se čudim kako sam imao hrabrosti i da sanjam takve snove, kad sam i ja koristan i smeran podanik ove mučene i napaćene Srbije, koja jednom bi monarhija, pa će to jednom, možda, opet biti. Snio sam, dakle, strašan san. Kao Vidovdan, a kao i nije. Gazimestan, a kao i nije. Sa zvonika Gračanice zvone kao zvona, a opet, kao i ne zvone. Čatci čitaju, pojci poju, sve se jasno čuje, a kao da se ne čuje. Opija miris tamjana, a kao i da ne opija. Na Kosovo polje nahrupio silan svet, srpski naravno, a opet, kao i nije. Ja kao u toj masi, a opet, kao i nisam. Čekam da počne proslava godišnjice Kosovskog boja... Promeškoljim se. Prekid, dakle, sna. Nakratko...
