Izvor: Politika, 28.Jul.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prerani rasplet
Iako se smatralo da Kosovo kao tema predstavlja ispražnjen emocionalni rezervoar, pored slika koje dolaze ovih dana sa Jarinja ili Brnika sve drugo pada u vodu
U trenutku kada se piše ovaj tekst, još se ne zna da li će se započeta spirala nasilja na severnom Kosovu saseći u samom korenu ili će se nastaviti sa nesagledivim posledicama. Imajući u vidu ograničeni pristup informacijama koje dolaze sa Kosova, svaka analiza je ograničena i može biti kako predmet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tako i sredstvo političkih zloupotreba. Međutim, opet se pokazalo da ma koliko tema Kosova bila nisko rangirana na listama dnevnopolitičkih tema, ona ima potencijal da sve druge teme, poput evropskih integracija, korupcije ili ekonomije, stavi u drugi plan i da postane ušće svih političkih debata. Iako se smatralo da Kosovo kao tema predstavlja ispražnjen emocionalni rezervoar, pored slika koje dolaze ovih dana sa Jarinja ili Brnika sve drugo pada u vodu.
Ponavljaju se scene iz dalje i bliže prošlosti – balvani rasuti po putevima, rentahuligani koji razbijaju, pale i tuku sve i svakoga što im padne pod ruku. Računajući na namere zvanične Prištine, nije isključeno da uskoro opet možemo videti i scene sa traktorima sa prikolicama punih izbeglica za koje se i dalje nadamo da ih više nikada nećemo videti. Previše straha se nakupilo kod Srba na severu Kosova, a za jug da i ne pričamo. Ukoliko smo mi koji sedimo bezbedni u Beogradu ili drugim gradovima uplašeni kada vidimo šta se može desiti, samo se može pretpostaviti kako se osećaju oni tamo. Strah dolazi od nedostatka sigurnosti, tj. nedostatka države. Stvoren je bezbednosni vakuum koji ne može popuniti država Srbija, a Kfor i Euleks ne žele ili ne mogu. Nije toliko ni bitno objašnjavati zašto KPS nije prihvatljiv za Srbe na Kosovu, ali je nepobitna činjenica da su ljudi uplašeni za svoju egzistenciju. U takvoj situaciji lako je bilo da se desi paljenje administrativnih prelaza od strane „mlađanih patriota“ i biće još lakše da se to desi opet ukoliko nema jasne strategije o tome ko će tamo obezbeđivati mir.
Vlada Hašima Tačija više nije spremna da podržava dogovor o etničkoj raspodeli poslova u kosovskoj policiji i izgleda da ni EU ni SAD više nisu spremni niti žele da ih pritiskaju da na to pristanu. Posle sukoba i prvih žrtava ta spremnost će biti i manja. Zato se i pored priznanja za ličnu hrabrost Borku Stefanoviću i Goranu Bogdanoviću za sve što rade na Kosovu, mora reći da to za ljude dole neće biti dovoljno. Oni će želeti da vide kako država Srbija namerava da podupre svoja obećanja o njihovoj sigurnosti.
Nažalost, mora se reći da je Evropska unija potpuno zakazala i za to nema nikakvih opravdanja. Euleks je opet bio neobavešten, iako je rečeno da ne opravdava jednostrane poteze. U stvari, to je bio jedan od osnovnih principa dijaloga vođenih pod Robertom Kuperom, da nijedna strana neće preduzimati samostalne poteze. Naši „strateški partneri“ iz Francuske su već opravdali poteze Prištine govoreći da na to imaju pravo, čime su u stvari demantovali izjave čelnika Evropske unije. Znam da EU nije bila složnija ni u mnogo finansijski srećnijim vremenima, ali ovo je stvarno već previše i tragikomično. A sve ovo se dešava samo nedelju dana posle poslednjeg izručenja optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu.
Srbiji nije ostavljeno puno prostora da manevriše; može da se nada da će neko iz međunarodne zajednice zavrnuti uši Tačiju, ali bi se to do sada već desilo da je to moguća opcija. Druga mogućnost je da se prepusti carina Prištini i da se tako politički pomerimo sa linije koju smo sami zacrtali, tj. da budemo poraženi. Ništa ne garantuje da će se sutra isto to desiti sa kompletnim KPS-om i sa sudstvom na severu Kosova. Onda ništa neće biti od toga da Srbija organizuje popis u oktobru, ili od srpskih izbora na severu sledeće godine. Do viđenja. Treća opcija koja je još uvek tabu jeste da se interveniše na severu. Stvari još nisu toliko daleko dogurale, ali se ni po koju cenu ne sme dozvoliti da se ponovi 17. mart 2004. godine, a kamoli nešto gore od toga.
Nije u pitanju to da bi tako nešto zauvek ugrozilo evropsku perspektivu. Naprotiv, izbegavanje odgovornosti u najtežem trenutku zauvek bi iskompromitovalo evropsku ideju u Srbiji kao nešto neprijateljsko. Činjenica je da je, šta god neko mislio o njoj, politika Srbije prema Kosovu bila „most“ ka prihvatanju evropskih integracija u celokupnom društvu. Srbija treba da ide ka EU, ali to nije stvar izbora za mistera ili mis Brisela u Beogradu. Mora se pokazati ozbiljnost koja će se ogledati u tome da svaki naš odbijeni zahtev ima svoju jasnu strategiju – šta posle.
Inače ćemo opet gledati film gde su balvani uvod, a prikolice epilog.
Vladimir Todorić
objavljeno: 29.07.2011
