Izvor: Politika, 01.Jul.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prepiskom Jahjage i Eštonove do specijalnog suda
Razmena pisama, u kojoj se govori o međunarodnoj obavezi Kosova da formira ovaj sud, ratifikovana je u skupštini i dobila je status međunarodnog sporazuma te bi Prištini mogla da posluži kao izlaz iz pat pozicije
Posle neuspelog pokušaja da se u kosovskom parlamentu izglasaju ustavni amandmani i time omogući formiranje specijalnog suda za zločine OVK, Priština bi pravni osnov za njegovo formiranje mogla da nađe u prepisci kosovske predsednice Atifete Jahjaga i bivše evrokomesarke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ketrin Ešton. Njihova prepiska, u kojoj se govori o međunarodnoj obavezi Kosova da formira ovaj sud, ratifikovana je u skupštini i dobila je status međunarodnog sporazuma, te bi kao takva mogla da posluži kao izlaz iz pat pozicije u kojoj se Priština našla posle odbijanja poslanika da izglasaju promenu ustava.
Prema pisanju lista „Koha ditore”, ova opcija je ubačena u igru iako prednost ima ponovno stavljanje ustavnog amandmana u skupštinsku proceduru.
„Ima mišljenja da bi ovaj međunarodni sporazum mogao da se uzme kao dovoljno legalna osnova, podjednako validna kao i produžetak mandata trojice stranih sudija Ustavnog suda, koji je napravljen na osnovu prepiske, iako je to bilo u suprotnosti sa Ustavom predviđenom procedurom”, rekao je neimenovani izvor ovog lista.
Ova druga opcija omogućila bi da se zakon o formiranju specijalnog suda donese prostom većinom, dok je za usvajanje ustavnih amandmana neophodna dvotrećinska većina. Kosovska vlada je, međutim, uverena da će se ipak izboriti za podršku koja je neophodna da se ispuni međunarodna obaveza.
„Za sada nije razgovarano o ovoj opciji jer vlada još veruje da će naići na široko razumevanje da Kosovo mora da ispuni međunarodnu obavezu koja proističe iz prepiske predsednice Jahjage i baronese Ešton”, rekao je Besnik Beriša, pravni savetnik premijera Ise Mustafe.
I premijer Kosova Isa Mustafa očekuje da bi za desetak dana parlament južne srpske pokrajine mogao ponovo da zaseda i iz trećeg puta uspe da usvoji ustavne amandmane. On očekuje da će se vlast dogovoriti sa opozicijom, jer je za donošenje ove odluke potrebna dvotrećinska većina, to jest da za nju glasa najmanje 81 od 120 poslanika kosovskog parlamenta.
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović smatra da odbijanje kosovskog parlamenta da izglasa ustavne promene nije dobar put i da sada postoji veća mogućnost da taj sud obrazuju Ujedinjene nacije ili neka druga međunarodna organizacija. Pokrajinski parlament, kako kaže, nema snage da se suoči sa prošlošću kada je reč o zločinima koje je počinio OVK.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić tvrdi da su albanski političari prvi put u poslednjih 15 godina na sednici kosovskog parlamenta prošlog petka rekli „ne” međunarodnoj zajednici i da su time „prešli crvenu liniju”.
„U poslednjih 15 godina nije bilo ovako direktnog i flagrantnog odbijanja nečeg što je volja svih ključnih činilaca u međunarodnoj zajednici koji ovde imaju uticaj i mislim da su razljutili mnoge, da su pogrešno izračunali, ali to je njihov problem” naglasio je Đurić.
Politički analitičar Džejms Huper, koga Glas Amerike predstavlja kao dobrog poznavaoca Balkana, kaže da je neuspelo glasanje na Kosovu o formiranju specijalnog suda za ratne zločine OVK zabrinjavajuće. On ne isključuje mogućnost da se o tome glasa ponovo, ali i upozorava da bi situacija mogla postati lako zapaljiva, pa poziva Zapad da pre toga preduzme određene mere.
„Mislim da se neki na Kosovu plaše da bi predloženi sud podrio legitimitet OVK, da bi se bavio i drugim pitanjima, a ne samo aktivnostima pojedinaca koji se pominju u izveštaju Dika Martija, a koje je istraživao i specijalni američki tužilac Klint Vilijamson”, smatra Huper.
.jpg)
