Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Avg.2017, 10:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predlog o podeli Kosmeta, deli i moguća rešenja

Politički analitičar Dragomir Anđelković veruje da ima prostora za dogovor o teritorijalnoj podeli Kosova, kao rešenju za budućnost južne srpske pokrajine, ali - ukoliko se ovo pitanje vežže za status Republike Srpske. Rešenje za Kosovo koje podrazumeva model teritorijalne podele podelilo je Kosovo iz pozicije Albanaca sa Kosova, ali i u velikoj meri i sa pozicije međunarodne zajednice, kaže izvršni direktor Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za strateške alternative Dušan Proroković.

Komentarišući predlog ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, da se KiM podeli teritorijalno i da srpske crkve i manastiri dobiju status poput onih na Atosu u Grčkoj, Anđelković ističe da je to racionalan predlog i da bi mogao da ima budućnost.

On za Tanjug ukazuje da taj predlog polazi od stanja na terenu i potrebe da se na neki način legalizuje to stanje, tako što bi sever Kosova i Metohije ostao u sastavu Srbije i bio u punoj meri integrisan, kao što je bio do NATO agresije, dok bi jug zauzvrat dobio mogućnost da uđe u UN, odnosno da dobije nezavisnost.

"To nije rečeno direktno, ali indirektno to se podrazumeva. Uz to bi Albanci morali srpskoj zajednici južno od Ibra da daju autonomiju, odnosno da prihvate eksteritorijalni model za srpske manastire i najznačajnije versko-kulturne objekte", kaže Anđelković.

On, međutim, smatra da taj Dačićev predlog treba povezati sa statusom Republike Srpske i u tom kontekstu navodi da Srbija treba da definiše šta je spremna da da Albancima južno od Ibra i koje su to teritorije koje je spremna da im prepusti, a zauzvrat da traži isto za Republiku Srpsku, ako Banjaluka deli takav stav.

Republika Srpska je, kaže, Dejtonom definisana kao deo konfederalne bosansko i hercegovačke zajednice, a od zaključivanja tog sporazuma do danas stalno je vršen pritisak na Banjaluku da prepusti ingerencije, te Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma, prema njegovim rečima, treba da podrži Banjaluku u njenim legitimnim zahtevima da im se vrate sva prava oduzeta od Dejtona na ovamo.

Republika Srpska da dobije pravo na referendum

"To znači da Republika Srpska treba u nekom roku da dobije pravo na refrendum da se izjasni da li želi da ostane u sastavu BiH, da bude samostalna držva ili da se pripoji Srbiji, jer ako Albanci na Kosovu južno od Ibra tamo gde su većina takvo pravo dobiju, a oni su bili manjina unutar Jugoslavije, logično je da srpski narod u BiH gde je konstitutivan i uvek je bio narod, a ne nacionalna manijina dobije slično pravo", smatra Anđelković.

Kada je reč o predlog lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića o primeni takozvanog Kiparskog modela kao rešenja za KiM, Anđelković kaže da on nije realan, iz prostog razloga što kiparski model podrazumeva da Srbija može da uđe u EU, a jug Kosova ostaje van evrointegracija sve dok se ne dogovori sa Beogradom.

Nerealno je, navodi, da zapadne sile koje su bile protektor Kosova i koje su promovisale secesiju sad odjednom tako promene poziciju da stanu na našu stranu i da izvrše pritisak na jug, odnosno na Prištinu da prihvati naše uslove i tek preko Beograda da uđe u EU.

"Naprosto, nama je prostor za cenkanje baš u tome što možemo da otvorimo vrata za ulazak Kosova u EU, jer dok Slovačka, Španija i još nekoliko država EU ne prihvate nezavisnost to nije moguće. Znači Beograd može da otključa kapije EU za jug Kosova, a zauzvrat da nam EU da ustupke, to znači sever Kosova i to znači Republika Srpska", zaključuje Anđelković.

Proroković: Konačno rešenje za Kosovo nije moguće bez EU

Rešenje za Kosovo koje podrazumeva model teritorijalne podele podelilo je Kosovo iz pozicije Albanaca sa Kosova, ali i u velikoj meri i sa pozicije međunarodne zajednicu, kaže izvršni direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković.

Komentarišući predlog ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, da se KiM podeli teritorijalno i da srpske crkve i manastiri dobiju status poput onih na Atosu u Grčkoj, Proroković smatra da je to "pokušaj legitimizacije unutrašnjeg dijaloga".

On objašnjava da pitanje statusa Kosova nije samo pitanje srpsko-albanskih odnosa, već da je to tema i za međunarodnu zajednicu.

"Čini mi se da je cela stvar pokrenuta kako bi se u našoj unutrašnjoj javnosti legitimizovala ideja podele i kako bi se poslala jasna poruka međunarodnoj zajednici", kaže Proroković.

NATO agresija na Jugoslaviju i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova "opterećuje međunarodnu zajednicu u celini", ističe Proroković i podseća da je Kosovo postalo i regionalni, a u određenoj meri i svetski problem, zato što se, navodi, kosovski presedan nakon 2008. godine, primenjivao i u drugim delovima sveta.

Bez međunarodne zajednice rešenje nije moguće

"Našim dijalogom sa Albancima mi možemo manje ili više uspešno da rešimo jedan broj problema, ali traganje za konačnim rešenjem bez uključivanja međunarodne zajednice, nije moguće", kaže Proroković.

On smatra da zbog toga cela ideja o podeli, posmatrajući iz ugla Srbije, dolazi prekasno, jer je Srbija u međuvremenu potpisala Briselski sporazum.

"Sada će biti vrlo teško ubediti Albance da treba da se odriču bilo čega", smatra Proroković.

S druge strane, posmatrajući predlog o razgraničenju iz ugla šire međunarodne zajednice, Proroković smatra da, ovi predlozi dolaze prerano.

"Zapadne sile nemaju volju, odnosno, do sada nisu iskazivale volju da govore o tom problemu. Oni žele da sprovode Išingerov plan, da Srbija u narednim mesecima ili godinama omogući Kosovu učlanjenje u UN, a to je skopčano i sa američkim težnjama da se NATO proširi na sve balkanske zemlje", kaže on.

Takođe, smatra da predlozi o razgraničenju neće naići na podršku ni na zapadu ni na istoku još nekoliko godina, te da su Srbiji potrebna nova rešenja.

"Ključ Dačićevog predloga je pripajanje severa Kosova Srbiji i omogućavanje eksteritorijalnog statusa srpskoj zajednici na jugu i delu centralnog Kosova. Predlog je problematičan za Albance i međunarodnu zajednicu, jer bi prouzrokovao menjanje granica u celom regionu", kaže Proroković podsećajući da je više od sto država u svetu priznalo nezavisnost Kosova.

Objašnjava da s obzirom da druga najveća partija na Kosovu, "Samoopredeljenje", u svom statutu ima ideju o ujedinjenju svih Albanaca, kao i da je na KiM prisutan uticaj radikalnog islama, podela granica na takav način da se sever Kosova pripoji Srbiji bi, prema njegovom mišljenju, izazvala novu unutrašnju krizu na Kosovu.

"A sponzori kosovske nezavisnosti nisu raspoloženi za tako nešto", ističe Proroković.

Što se tiče eksteritorijalnog statusa naših verskih objekata na KiM, Proroković kaže da je taj model retko primenjivan u praksi i da bi tu došlo do niza problema.

"Izvoditi tako nešto u ovom trenutku bilo bi vrlo teško. Albanci neće da razgovaraju ni o Zajednici srpskih opština, obavezi koju su preuzeli u Briselu, a kamoli korak dalje, da se definišu nekakve eksteritorijalne enklave unutar KiM", objašnjava on.

Komentarišući predlog lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, koji je predložio takozvani Kiparski model, Proroković kaže je dobro što je predlog došao od jednog od političkih lidera Srba sa Kosova i Metohije, ali objašnjava da se ne radi o predlogu, već je reč više " o konstataciji".

"To nije predlog, to je više konstatacija. KiM može funkcionisati samo u takvom okviru koji podrazumeva da dogovorimo sa EU kako dalje da se evrointegracije odvijaju, odnosno, da delimično Kiparski model bude primenjen", kaže Proroković.

Da bi se do takvog rešenja došlo, dodaje, opravdano bi bilo posmatrati kosovsko pitanje u širem regionalnom okviru.

"Krajnji predlog o razgraničenju se možda za deset godina pokaže opravdanim, ali da bi do toga došlo, moramo da primenjujemo druge diplomatske instrumente i ukljkučujemo i druge partnere koji nam mogu pomoći u poboljšavanju našeg položaja", objašnjava on i ističe da je "Kiparsko pitanje klasičan zamrznuti konflikt, kao i Kosovo i Metohija".

Smatra da bi Srbija mogla da prihvati "nekakvo međurešenje" i da Kosovo sa nedefinisanim statusom uđe u EU zajedno sa Srbijom.

"Raspoloženje među državama članicama EU ide u tom smeru. Ne postoji članica EU koja bi stavila veto na dalje evrointegracije Kosova", kaže Proroković i ističe da je Srbija došla u situaciju kada je pritisak EU i SAD na nju postao isuviše očigledan.

Objašnjava da se od Srbije, kroz proces pristupanja EU, traži da odustane od KiM.

"Naša vlast bi sada da pokrene unutrašnji dijalog da vidi za šta može da dobije podršku unutar Srbije. Ako su EU integracije problem, onda o tome treba pregovarati sa EU i videti kakav se modalitet može pronaći, ukoliko u Briselu postoji spremnost. Ukoliko ne postoji, onda mi nismo ni pred kakvim izborom. Odnosno, izbor se svodi na jedno pitanje - da li priznati takozvanu republiku Kosovo ili ne", zaključuje Proroković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Večernje novosti: Proroković: Konačno rešenje za Kosovo nije moguće bez EU