Izvor: Politika, 08.Jan.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predlog dopune platforme: načelo supsidijarnosti
Rešavanje problema pravnog statusa Kosova i Metohije moguće je u kontekstu međunarodnog prava, vladavine prava i načela supsidijarnosti.
Predlažemo francusko-nemački model, odnosno unitarnu decentralizovanu državu sa suštinskom autonomijom, stvorenim institucionalnim okvirom i autonomnom zajednicom Srba, tako da centralna vlast vrši samo supsidijarne nadležnosti koje ne mogu efikasno da se sprovode u suštinskoj autonomiji. Supsidijarnost se primenjuje horizontalno i vertikalno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i svaka doneta odluka ili usvojen zakon mora da sadrži izjavu da je poštovana supsidijarnost i da je odluka održiva.
U međunarodnom pravu i pravu Evropske unije izgrađeni su i primenjuju se novi referentni sistemi. Jedan od njih može da doprinese rešenju pravnog statusa KiM, suštinske autonomije i autonomne zajednice Srba, te odnosa tih delova prema centralnoj vlasti i mogućnost reagovanja centralne vlasti supsidijarno. Načelo supsidijarnosti je značajan društveni i pravni institut u pravu EU (preuzet iz nemačkog pravnog sistema) i u državno-pravnim sistemima država članica EU. U novijoj pravnoj istoriji pojavio se prvo u privrednom pravu SAD.
Za donošenje odluke o konačnom statusu KiM relevantno je da je Ustavna povelja Državne zajednice Srbije i Crne Gore prvi međunarodno priznati pravni dokument u kome se Kosovo i Metohija priznaje i tretira kao integralni deo Srbije. U preambuli Ustavne povelje Srbija se tretira jedinstveno s autonomnim pokrajinama Vojvodinom i Kosovom i Metohijom, koje je pod upravom međunarodne administracije, u skladu s Rezolucijom 1244. Tome je prethodio međunarodni dokument Beogradski sporazum. Suprotno tim dokumentima, SAD i države koje su dale saglasnost na jednostrano proglašenje nezavisnosti KiM daju predloge nove rezolucije za nezavisnost KiM.
Predlog rešenja: francusko-nemački ustavni model, prema kojem je Srbija unitarna decentralizovana država, u kojoj se odnos centralnih i necentralnih organa uređuje po načelu supsidijarnosti.
U datoj situaciji, po našem mišljenju, treba ponuditi rešenje kojim se prihvata realno stanje institucija putem zakona o teritorijalnoj organizaciji i zakona o suštinskoj autonomiji i ustanovljavaju novi referentni sistemi, od kojih je i uvođenje i primena načela supsidijarnosti, kao novog referentnog sistema podele nadležnosti i decentralizacije vlasti, za sve nadležnosti koje se tiču Kosova i Metohije koje ne budu poverene državi, odnosno Republici Srbiji radi uspostavljanja jedinstvenog državno-pravnog poretka Republike Srbije.
U oblastima koje ne spadaju u njenu isključivu nadležnost, Republika Srbija preduzima mere, u skladu s načelom supsidijarnosti, samo ako ciljevi predviđene akcije ne mogu u potrebnoj meri da budu ostvareni od strane autonomnih pokrajina, odnosno mogu biti uspešnije ostvareni od strane centralnih organa vlasti i institucija Republike Srbije. Načelo supsidijarnosti je složen pravni institut u pravu EU koje se primenjuje na složenom planu podele nadležnosti između unije i država članica kao jedno od osnovnih načela prava Evropske unije. Po tom modelu, Republika Srbija bi, u oblastima koje ne bi bile u njenoj isključivoj nadležnosti, preduzimala mere i akcije, u skladu sa načelom supsidijarnosti – samo ako ciljevi predviđene akcije ne mogu u potrebnoj meri biti ostvareni od strane KiM, odnosno mogu biti uspešnije ostvareni od strane Republike Srbije, imajući u vidu veličinu ili učinak predviđene akcije. Mere Republike Srbije ne bi prelazile okvire onoga što je neophodno da bi se postigli ciljevi iz Ustava Republike Srbije.
Načelo supsidijarnosti, kao demokratsko načelo, ima za cilj da se nivo odlučivanja što više približi građanima, da rešavanje problema lokalizuje tamo gde su problemi nastali i gde postoje, a da pri tom obavezno sačuva efikasnost države Srbije i njeno akciono jedinstvo uvek kada je to potrebno, čime se obezbeđuje demokratski kapacitet države.
Nije u interesu Republike Srbije da ide u izolaciju, već da svoja prava na suverenitet ostvari kroz Savet Evrope i UN, čiji je punopravni član, kao i da postane član drugih institucija u okviru evropskih integracija.
Milijana Danevska je Docent na Akademiji za diplomatiju i bezbednost u Beogradu
Nada Debeljački je Magistar evropskog prava, doktorand na Pravnom fakultetu BU
Danevska i Debeljački
objavljeno: 08.01.2013.
