Izvor: Politika, 28.Dec.2011, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred kraj godine
Upolitici popustljivost jedne strane ne donosi popustljivost druge, već dodatne zahteve
Na kraju godine, a i pri kraju mandata jedne vlade prirodno je praviti bilans njenog rada. Ova godina je, nema sumnje, jedna u nizu za Srbiju loših godina na svakom planu: i političkom i ekonomskom.
Pogledajmo Kosovo. Politika „i Evropa i Kosovo” došla je do svog očekivanog kraja, i to onog najnepovoljnijeg: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sada nemamo ni jedno ni drugo. Postojala je nada da će se dobiti kandidatura sa dosadašnjim ustupcima, ali je Nemačka (i ko zna ko još) tražila više.
To više je, prema rečima ministara Dačića i Jeremića, puno, formalno priznanje nezavisnog Kosova. Njihove izjave, doduše, demantuju neki ambasadori, ali nije posao ovih drugih da govore istinu o suštini politike, već da iznose zvanično stanovište svojih vlada, pa ih ne treba uzimati za ozbiljno.
Ukoliko je tačno da je sada uslov kandidature priznanje nezavisnosti Kosova, onda je to, prvo, jasan izraz dvoličnosti evropske politike, pošto su nas celu deceniju uveravali da se to nikako neće tražiti od Srbije.
Drugo, nejasno je zašto Srbija nastavlja sa pregovorima oko Kosova i realizuje ranije dogovoreno kroz uredbe koje donosi u poslednje vreme. Prosto, ako je kandidatura propala, ne vidi se zašto bi Srbija nadalje popravljala položaj Kosova i tako sebi oduzimala jedini argument u ovoj političkoj igri. Zašto da se daje nešto ni za šta? To nije mudra politika.
Sve mi se čini da se sada nastavlja nerazumno putovanje istim pravcem, i pored očigledno jasnih znakova da je pogrešan. Izgleda mi da predsednik Tadić nema strategiju i da ne zna ništa bolje nego da radi po starom, nadajući se da će od Nemačke ipak dobiti popust za dobro vladanje. Ali u politici popustljivost jedne strane ne donosi popustljivost druge, već dodatne zahteve.
Stoga mislim da nastavak pregovora i „dogovora” sa Prištinom jedino ima smisla ukoliko će vlast ipak formalno priznati državu Kosovo. Drugim rečima dilema je sledeća: nastavak pregovora je ili nerazuman postupak ili najava priznanja.
A priznanje Kosova zarad kandidature opet bi bio nerazuman potez. Jer niti je sigurno da će nas kasnije EU primiti, niti je izvesno da će EU postojati za deset godina kada bismo došli na red. Prosto, za odricanje od Kosova nama ne nude ulazak u uniju, kako nas neki propagandisti ubeđuju, već samo kandidaturu. A to je loš posao.
Problem za vladajuću koaliciju nije samo Nemačka, već i raspoloženje javnog mnjenja. Očigledno je da se smanjuje popularnost EU zbog zahteva oko Kosova, pa ni predsedniku Tadiću nikako nije lako da ga prizna, čak i ukoliko je na to lično spreman. Jer svakako je svestan da će tako verovatno izgubiti izbore.
O ekonomiji nema šta lepo da se kaže. Predizborna kampanja je krenula, sa gomilom neistina i poluistina. Tako neki misle da sa „Fijatom” dobiju izbore po drugi put, a da se ne pojavi nijedan automobil. Novine su pune najava proizvodnje i slika novog modela, a da se na sajtovima i torinskog i srpskog „Fijata” ne može naći ništa precizno o modelu koji će se proizvoditi u Kragujevcu. Ne misle valjda optimisti da između odluke o modelu i proizvodnje može proći nedelju-dve ili mesec-dva? Realnije je godinu-dve, dok se nabavi specifična oprema i obuče radnici, a ukoliko do proizvodnje uopšte dođe.
Javni dug prelazi zakonom dozvoljenu granicu, zemlja je prezadužena i preti joj dužnička kriza, a vlada hladnokrvno ćuti. Čak ne najavljuje ni plan smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, na šta je zakonom obavezana. Izgleda da se jedino bavila metodologijom koja će prikazati niže učešće, što je navela Narodna banka.
Jedini izlaz vlada vidi u medijskoj manipulaciji. Poslednjih nedelja se pronose glasine da je svet u drugoj krizi i da se ona, evo, preliva i kod nas. Novinari ko novinari: prihvataju priču bilo da su prevareni, bilo da su poslušni. A istina je drugačija: u svetu nema nikakve druge krize! Postoji briga za evropske državne dugove i to je sve. Ovdašnje priče o prelivanju krize služe samo za opravdavanje neuspešne vlasti, koja nije u stanju ništa da učini od onoga što bi trebalo. Domaću krizu stvara Vlada Srbije.
Boško Mijatović
objavljeno: 28.12.2011.
