Izvor: Vostok.rs, 17.Jun.2011, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravoslavne svetinje Kosova. Manastir Visoki Dečani.
17.06.2011. - Kako danas žive pravoslavne svetinje
Odlukom ruske vlade 2010. godine izdvojena su dva miliona dolara za restauraciju četiri spomenika arhitekture na Kosovu, koji ulaze u spisak objekata svetske baštine UNESKO. To su manastiri Gračanica, Peć, Dečani i crkva Bogorodice Ljeviške. Za vreme službenog puta u Srbiju dopisnici „Glasa Rusije" otputovali su u pokrajinu kako bi saznali kako danas žive pravoslavne svetinje i koja im je tačno pomoć potrebna. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Ako ste doputovali na Kosovo i Metohiju obavezno morate posetiti Visoke Dečane – remek-delo vizantijske umetnosti i obrazac manastirskog života u XXI veku. Dok je još pre svega dve decenije u manastiru bio samo iguman, danas manastirske bratije ima nekoliko desetina monaha. Dečani su udaljeni od naseljenih mesta, okruženi su moćnim zidinama i čuva ih italijanski odred KFOR. U mnogome zahvaljujući njemu manastir je bio spasen za vreme srpskog pogroma 2004. godine. Međutim, obitelj se do naših dana nije sačuvala samo silom oružja, - rekao nam je dečanski monah, otac Andrej.
Manastir ima jako dugu tradiciju preživljavanja uz pomoć diplomatije. Praktično od dolaska Turaka do današnjeg dana uz vrlo male prekide bili smo opkoljeni lokalnim stanovništvom, koje hoće da naudi manastiru. Nekako su se centralne vlasti trudili da ga odbrane. I to je naša situacija. Čak u vreme Turaka je tako bilo. Zanimljiva stvar: monasi su se bavili odgojem sokolova za lov. I onda kad su počeli problemi za manastir, sokolovi su prestali da stižu u Konstantinopolj. I onda sultan pita, šta se dešava, i slao je delegacije. Delegacije su dolazile ovde, sultan je pisao iz Carigrada dokumente, kojima je štitio prava manastira. Tako da imamo u manastiru 252 fermana.
Zahvaljujući posebnom položaju Dečani su uvek ostajali jedno od ostrva pravoslavlja u pokrajini. Danas u manastiru postoji sopstvena ikonopisna radionica, ponovo se čuje srpsko srednjovekovno crkveno pojanje. Međutim, obitelj, u čijem enterijeru ima oko 1000 likova svetaca i u kojem je većina osnovnih sižea Novog zaveta sasvim nedavno je uvrštena u UNESKO spisak, - priča otac Andrej.
Ovde imamo najveću galeriju vizantijskih fresaka iz prve polovine 14. veka, koje su se sačuvale u jednoj crkvi na svetu. Manastir je inače na listi UNESKO-vih svetskih spomenika kulture od 2004. posle praktično 15 godina borbe. Iz političkih razloga mi nismo uspeli da to uradimo ranije.
To što je planirano da deo sredstava, koje je vlada RF uputila fondu UNESKO, bude usmeren na restauraciju Dečanskog manastira nije nimalo slučajno. Naravno, Dečani su „najevropskiji" manastir Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu – ovamo često dolaze strane delegacije: evo, i otac Andrej je pre nego što se sreo s nama, vodio dug razgovor s visokim predstavnicima KFOR. Međutim, ova svetinja nije restaurirana od 70-ih godina prošlog veka. U glavnom manastirskom hramu se očekuje večernja služba – otac Andrej nas uvodi unutra i tiho nas vodi u obilazak:
Freske su slikane u periodu od 1335. do 1347. I sve su se sačuvale. Međutim, na nekoliko mesta oni su dosta oštećene. Trebalo bi hitno da se nešto uradi, ali za to nema novca. Očekujemo od UNESKOa pomoć. Mada su Italijani obično pokušali da nešto urade, jer njihov institut za održavanje spomenika kulture kažu da je najbolji na svetu. Oni su tu bili, uradili su snimak. Sad je napravljen projekat, i tražimo novac. Jedna stvar koju isto tako treba da uradimo jeste novi moderni sistem osvetljenja. Postoje neke lampe, ali one razvijaju vrlo visoku temperaturu i oštećuju freske. Ovde jedan deo žitija svetog Pavla iz apostolskih dela. Ovaj deo zida je visok 14 metara. Šta je ovde problem? Malter se odvaja od zida i stvara se prazan prostor, u koji ulazi vlaga, koja se zimi smrzne. Svake zime sve gore i gore i kreiraju se nove pukotine. I to se rešava tako što se mora vrlo pažljivo injektirati unutra dodatni malter. To je vrlo skupo i nešto, što mi apsolutno ne možemo da finansiramo, niti da uradimo. To moraju doći stručnjaci.
Sad će pomoć, između ostalog i od Rusije, biti dočekana sa zahvalnošću, - kaže otac Andrej, - tim pre što Dečani sve do sad nisu postali objekat pažnje činovnika UNESKO:
UNESKO je velika organizacija, ona ima dosta birokratije. Za sad nije bilo para za naš manastir. Mi možemo da kažemo da smo na UNESKO listi - to je najveća korist koju smo imali. Problem je, što ovde, na Kosovu, dosta je srušenih i oštećenih crkava. Tako za UNESKO postoje drugi prioriteti. Međutim, to je do njihovih stručnjaka da odluče. Naš episkop Teodosije je sa njima u stalnoj vezi. I ja očekujem da oni donesu najbolju moguću odluku u odnosu na to, šta su prioriteti i sa stručne strane, a i sa duhovne strane. Episkop Teodosije ima sigurno uticaj na to. Tako da se nadamo da će taj novac iskoristiti na najbolji mogući način.
Šta mislite o mogućnosti da u restauraciji učestvuju ruski stručnjaci?
Pa to bi bilo više nego dobrodošlo. Samo takva inicijativa bi morala da dođe iz Rusije, a bila bi svakako pozdravljena. Svaka pomoć je dobrodošla, posebno od pravoslavne braće.
Bez obzira na relativno mirnu situaciju u pokrajini pitanje bezbednosti ostaje najvažnije za pravoslavne svetinje Kosova i Metohije. Ne sme se zaboraviti, recimo, da u opštini u kojoj se nalazi manastir Dečani, uopšte nema Srba. „Za nas ključnu ulogu igra prisustvo međunarodnih snaga, zato što su one sad jedina barijera između nas i onih grupa Albanaca, koji su neprijateljski raspoloženi prema nama," – kaže otac Andrej.
U balkanskim ratovima, uključujući i one iz 90-ih godina prošlog veka – na teritoriji bivše Jugoslavije nisu nastradale samo pravoslavne svetinje, već i katolički hramovi i muslimanske džamije. Zato je pomirenje različitih konfesija još jedno pitanje od nasušne važnosti za pokrejinu. Da li se danas preduzimaju koraci na zbližavanju?
Mi mislimo da je to od vrlo velikog značaja zbog toga što bismo time pokazali, kako treba da se ophodi prema onima, koji su druge vere. 2006. godine naša crkva čak je organizovala međureligijsku konferenciju u Pećkoj Patrijaršiji, gde su učestvovali svi predstavnici bitnijih na Kosovu religijskih zajednica. Problem je, međutim, što je taj sastanak bio uspešan svi kažu, ali se tim sastankom završila bila kakva zvanična saradnja. Pokušaćemo da nastavimo tu saradnju . Sa druge strane, nismo nailazili na pozitivne odgovore. Međutim, čini mi se da je sad vreme sazrelo, pošto mi poznajemo lično muslimansko vođstvo i katoličkog biskupa, oni su otvoreni za dijalog. Tako da ta ideja postoji.
Mislim da su pravoslavni Srbi, koji žive na Kosovu, manjina i ostaće manjina. Vrlo nas je malo u odnosu na albansko stanovništvo, kako god da bude političko rešenje na kraju. Moramo da sa tom većinskom albanskom zajednicom pokušamo da imamo dobre odnose. I na kraju krajeva to su Jevanđeljske reči, Gospod Isus je rekao „Koliko do vas stoji, imajte mir sa svima ljudima".
Ali, da li mir žele politički lideri Kosova? Na ovo pitanje se verovatno može odgovoriti tek nakon razgovora s njima. Negodovanje izaziva jedna prilično poznata činjenica, na koju je ipak umesno podsetiti. Pošta Kosova je 2009. godine izdala marku na kojoj je manastir Visoki Dečani, koji je srpski kralj podigao u XIV veku, nazvan iskonskim kosovskim nasleđem, bez bilo kakvog pomena srpske kulture, istorije i vere...
Izvor: Golos Rossii
