Izvor: Večernje novosti, 17.Mar.2015, 19:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomen žrtvama stradalim na Kosovu i Metohiji; SPC: Potrebna zaštita srpskih svetinja
KOSOVSKA MITROVICA - Služenjem pomena žrtvama stradalim na Kosovu i Metohiji kod "Spomenika istine" nadomak glavnog ibarskog mosta danas je u Kosovskoj Mitrovici počelo obeležavanje jedanaeste godišnjice od pogroma srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji 17.marta 2004.godine.Pomen su služili sveštenici crkve Svetog Dimitrija iz Kosovske Mitrovice u prisustvu velikog broja građana i rodbine stradalih.Vence na "Spomenik istine" položili su predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << lokalnih samouprava sa severa Kosova, kosovskomitrovačkog okruga, predstavnici Udruženja ratnih veterana i SUBNOR-a, kao i ministar za lokalnu samoupravu u kosovskoj Vladi Ljubomir Marić.Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić izjavio je da Kosovska Mitrovica ne zaboravlja već pamti i kao i država Srbija traži pravdu za sav stradali srpski narod na prostoru Kosova I Metohije, ne samo 17.marta 2004. već od 1999. godine."Mi zahtevamo od međunarodne zajednice i tražimo, kao i svake godine sa ovog mesta, da otkrije počinioce i nalogodavce zločina koji je zadesio srpski narod u novijoj istoriji. Mi ne možemo nikako zaboraviti smrt naših sugrađana, Kosovska Mitrovica je slobodno rečeno grad stradalnika. Veliki broj života je dat za očuvanje srpstva na ovim prostorima" - kazao je Spirić."Ovo je možda trenutak, a zasigurno i opomena ljudi koji su dali svoje živote za domovinu, za svoj grad, da budemo više nego ikada složni I jedinstveni jer mi samo tom slogom, možemo biti jači I zahtevati da pravda bude ispoštovana" - podvukao je Spirić.On je rekao da se zahteva i što hitniji povratak svih ljudi koji su 2004.godine napustili svoja ognjišta i da se svi manastiri i hramovi SPC u što kraćem roku obnove.Predstavnici Kancelarije za KiM i lokalne samouprave, Aleksandar Spirić I gradonačlenik Severne Mitrovice Goran Rakić, kao i načelnik kosovskomitrovačkog okruga Vaso Jelić, položili su vence i na spomen - ploče Jani Tučev I Borivoju Spasojeviću - sugrađanima stradalim 17.marta 2004.godine.Obeležavanje 11.godišnjice martovskog pogrom nastaviće se u Kosovskoj Mitrovici Akademijom se, posve martovskom pogromu, koja će se održati u u sali "Mitrovačkog dvora" od 13 sati a kojoj će, kako je najavljeno, prisustvovati i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.Đurić će zatim u Zvečanu, u 15,30 sati, sa bivšim fudbalerom i reprezentativcem Srbije Dejanom Stankovićem na teniskim terenima u centru mesta uručiti komplete sportske opreme fudbalerima FK "Trepča" i FK "Zvečan", donaciju proslavljenog sportiste.Đurić i Stanković će od 16 sati sa mladim glumcima, članovima ekipe filma "Enklava" prisustvovati sportskom času u OS S "Vuk Karadžić" u Zvečanu.U Domu kulture u Zvečanu u 17 sati Đurić, Stanković (čiji dres u filmu nosi glavni lik) i članovi ekipe filma "Eklava" - reditelj Goran Radovanović, glumica Anica Dobra, mladi glumci Denis Murić, Filip Šubarić i druga deca sa KiM koja igraju glavne uloge u filmu, održaće konferenciju za novinare, nakon koje će na istom mestu od 17,30 sati biti upriličena premijerna projekcija na KiM filma "Enklava".NEOPHODNA POSEBNA ZASTITA SRPSKIH SVETINjA NA KOSOVU Raško prizrenska eparhija saopštila je danas povodom 11 godina od martovskog pogroma da se obnova uništenih svetinja nastavlja, ali da i dalje postoje rizici od nasilja zbog čega je potrebna zaštita srpske baštine na Kosovu. Eparhija podseća da je u toku dvodnevnih organizovanih napada na srpske enklave i svetinje 17. i 18. marta 2004. godine zapaljeno i oštećeno više od 900 domova, dok je dodatnih 4.000 Srba, koji su preživeli najteže godine posle oružanog konflikta 1999. godine, bilo prinuđeno da napusti svoja ognjišta. U tom velikom nasilju uništeno je 35 crkava i manastira, a zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove. " Sedamnaesti mart 2004. posebno je bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga Kfora, kosovske policije i UNMIK-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste", ističu u Eparhiji. Najteže od svega, dodaju, jeste činjenica da već 11 godina nije sprovedena ozbiljna istraga povodom ovog nasilja i da nisu pronađeni organizatori masovnih i koordinisanih vandalskih napada. Eparhija ukazuje da "nasilje koje se sporadično nastavlja protiv srpskih svetinja i povratničkih domova do danas nije zaustavljeno". "Ovo pokazuje da bez obzira na sve što je učinjeno kako bi se stvorili bolji uslovi za život Srba i dalje postoji veoma visok stepen rizika da se slični napadi ponove", upozorava Eparhija. Napominju da je od 2005. godine obnovljeno ili donekle popravljeno oko 70 odsto objekata oštećenih ili uništenih 2004. godine i po međunarodnim zahtevima u obnovi su učestovale i kosovske institucije pod nadzorom i organizacijom Saveta Evrope. "Poseban uspeh predstavlja obnova Prizrenske Bogoslovije koja se nastavlja obnovom dve najveće zgrade koje finansira Evropska komisija. Takođe, obnovljene su i privremeno zapustele parohije u Prizrenu, Prištini, Peći, Uroševcu, Vučitrnu i Istoku, iako do očekivanog većeg povratka prognanika u ove gradove nije došlo zbog opšteg nedostatka bezbednosti i etničke netolerancije", kaže se u saopštenju Eparhije i ističe da je na Kosovu potrebna posebna zaštita srpske baštine. Eparhija Raško-prizrenska nastaviće sa obnovom koliko god to mogućnosti dozvoljavaju, ali isključivo na principima posebnog položaja koji je dat Srpskoj pravoslavnoj Crkvi međunarodnim dokumentima i kosovskim zakonima i ističe da tema srpske baštine mora da dođe na dnevni red dijaloga između Beograda i Prištine. ĐURIĆ: NIJE STIGLA ZASLUŽENA KAZNASrbi na Kosovu i Metohiji ni danas nisu slobodni na onaj način na koji bi trebalo da budu slobodni ljudi u 21. veku na jednoj teritoriji koju mi ne priznajemo i nikada nećemo priznati kao državu, izjavio je direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Na tom području, na toj teritoriji nije u potpunosti zagarantovana bezbednost, a o tome možete najbolje da pitate Srbe u Metohiji kojih je ostalo u simboličnom broju i koji danas žive u strahu i pod velikim pritiscima svakog dana, rekao je on u današnjem intervjuu za list Jedinstvo. Govoreći o godišnjici pogroma od 17. marta 2004. godine, Đurić je ocenio da je taj događaj ostao "ljaga na obrazu Evrope i čitave međunarodne zajednice". Pogrom 17. marta je ljaga na obraz Evrope, ljaga na obraz čitave međunarodne zajednice i ljaga na obraz onih ekstremnih Albanaca koji su taj pogrom tada u političkom smislu indirektno podržali, a neki od njih i neposredno učestovali u njegovoj organizaciji i sprovođenju, smatra Đurić. On je istakao da još nije stigla zaslužena kazna odgovorne za ono što se dešavalo sa Srbima 17. marta na Kosovu i Metohiji.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
