Izvor: Politika, 26.Nov.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po Išingerovom modelu i Kosovo i Srbija u UN
Glavni motiv Kosova da uopšte uđe u nove razgovore je da dobije saglasnosti Srbije za učlanjenje u međunarodne institucije
Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm je pre nekoliko dana je rekao da niko od Srbije ne traži da prizna Kosovo, ali je naglasio da se od Srbije očekuje normalizacija odnosa sa Kosovom i objasnio da to podrazumeva i „odustajanje Srbije od blokade članstva Kosova u međunarodnim institucijama”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Zastupnici kosovske nezavisnosti insistiraju na učlanjenju Kosova u međunarodne institucije zbog dva razloga: ulazak u političke institucije znači priznavanje suvereniteta i integriteta samoproglašene države, a ulazak u finansijske institucije pruža Kosovu ekonomski opstanak i smirivanje teške socijalne situacije.
Podsetimo, postoje dve vrste međunarodnih organizacija: one gde je to stvar političkog odlučivanja i one gde se odluke donose na osnovu udela pojedinih zemalja u njima.
Tako je bord guvernera Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za vikend uvrstio Kosovo među svojih 65 članica, što će mu znatno povećati priliv finansijske pomoći. Ovaj fond je u Londonu ustanovljen 1991. godine i kroz privatni sektor finansira projekte u 29 zemalja od centralne Evrope, zapadnog Balkana do centralne Azije. Kako su naglasili visoki funkcioneri EU Ketrin Ešton i Štefan File odluka o učlanjenju Kosova u ovu instituciju ni na koji način ne prejudicira status.
Svetska banka i Međunarodni monetarni fond su takođe institucije u kojima SAD i zapadne zemlje imaju mnogo veći udeo nego druge članice. Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić kaže da američki doprinos Svetskoj banci i drugim organizacijama u sistemu UN prelazi trećinu njihovog ukupnog godišnjeg budžeta. „Tako da se odluke u Svetskoj banci donose na osnovu akcija, kao u firmi, znači na osnovu većinskog udela pojedinih zemalja i tu ne važe pravila kao u UN”, kaže Simić.
Tako je Kosovo početkom maja 2009. godine postalo član MMF-a, a nepun mesec kasnije i Svetske banke. Tadašnji kosovski predsednik i premijer Fatmir Sejdiju i Hašim Tači potpisali su protokole sa tadašnjim predsednicima Svetske banke Robertom Zelikom i generalnim direktorom MMF-a Dominik Stros Kanom, a za članstvo u najvažnijim svetskim finansijskim institucijama tada je glasalo više država nego što je priznalo kosovsku nezavisnost.
Osim toga, 2006. godine Kosovo je pod nazivom Unmik–Kosovo postalo članica Cefte (Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi).
Tači je u julu ove godine podneo zahtev za pridruživanje Kosova programu Partnerstvo za mir, kojim bi se trasirao put i ustanovilo formalno partnerstvo između Kosova i NATO-a.
Tokom razgovora Borislava Stefanovića i Edite Tahiri Srbija je odustala od blokade prisustva Kosova u regionalnim grupacijama, što Simić smatra polovinom pređenog puta ka članstvu u međunarodnim organizacijama.
Stefanović kaže za „Politiku” da učešće u regionalnim organizacijama ne znači apsolutno ništa u smislu suvereniteta, a da se nije ni pregovaralo o članstvu Kosova u međunarodnim institucijama „zato što bi to bio jedan korak ka nezavisnosti Kosova”.
„Jedine prave organizacije koje su ’plen’, a ne samo simbolika su Savet Evrope, OEBS i UN. Samim tim onda i mnogo drugih organizacija koje su vezane za članstvo u UN, kao što su sportske organizacije, pa Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU), jer od tih organizacija opipljivo zavisi njihov razvoj. To znači da bez našeg zelenog svetla Savet bezbednosti neće odobriti tako nešto, a i za ulazak u Savet Evrope potrebna je dvotrećinska većina”, kaže Stefanović.
Po kom je onda modelu moguće ono što kaže nemački ambasador u Beogradu: da se od Srbije neće tražiti priznanje Kosova, ali će se tražiti da Beograd odobri učlanjenje Kosova u međunarodne institucije? Simić objašnjava da se nemačka politika prema Kosovu zasniva na Išingerovom papiru i modelu dve nemačke države koje su sedele jedna pored druge u Ujedinjenim nacijama.
„To je konačno i glavni motiv Kosova da uđe uopšte u ove nove pregovore, jer to je poslednja stvar koju Priština očekuje od Srbije”, kaže Simić i najavljuje da će to biti jedno od najspornijih pitanja kada razgovori Beograda i Prištine uđu u „normalan kolosek”.
B. Mitrinović
objavljeno: 26.11.2012.
