Izvor: KMnovine.com, 23.Mar.2016, 02:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parastos, sećanje i posledice 17. marta (VIDEO, FOTO)
U svim katakombama eparhije raško-prizrenske u egzilu, na Teodorovu subotu posle Svete Liturgije, služen je Parastos žrtvama martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji.
Parastos u kat. hramu "Sveti Sava" Žerovnica, KiM / Foto: KM Novine
Nasilje najširih razmera, koje je izbilo 17. marta 2004. godine, a u kome je učestvovalo preko 50 hiljada Šiptara, jasno je pokazalo >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << da u tu vrstu pritiska nisu uključeni samo takozvani ekstremisti već svi slojevi šiptarske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Još uvek se spekuliše određenim činjenicama ali se o nekim stvarima sa preciznošću može govoriti.
Tih dana, od 17. do 19. marta, koliko je nasilje trajalo, poginulo je jedanaestoro Srba, 900 ljudi pretučeno i teško povređeno, 935 objekata, uglavnom srpskih, zapaljeno i oštećeno. Oko 4000 ljudi je proterano iz 6 gradova i 10 sela oterani i poslednji Srbi dok su dva sela sravnjena sa zemljom. Stradalo je i 35 verskih objekata Srpske pravoslavne crkve od čega 18 od posebnog značaja. Više pravoslavnih grobalja oskrnavljeno a uništene su mnogobrojne matične knjige, svedoci vekovnog trajanja Srba na Kosovu i Metohiji.
Ni za jedan od ovih zločina niko nije osuđen.
Još gore od toga posledice 17. marta ne samo da nisu sanirane ni u potpunosti evidentirane, već one još uvek deluju. Raslabljena je srpska pozicija, narodu je, zahvaljujući pasivnosti Vlade Srbije, pokazano da nema na koga da se osloni a prognane institucije su ili nefunkcionalne ili ugašene što sve skupa značajno doprinosi da Srbi ne prestaju da prodaju svoja imanja i napuštaju Kosovo i Metohiju.
POGLEDAJTE VIDEO:
Sistem koji je šiptarsko nasilje nametnulo, ostavio je mnogo prostora da se kasnije manipuliše činjenicama sa terena ili kriminalizuju institucije pa i pojedini delovi eparhije raško – prizrenske.
Dok je vladika Artemije zauzeo jedini ispravan stav posle ovog masovnog nasilja, da više nema pregovora sa Šiptarima, istovremeno je kukavičje jaje ubačeno kroz neposlušne dečanske monahe, ispililo neku čudnu pticu i iz golubijeg gnezda izletela je grabljivica da rastera ionako proređeno i namučeno stado Hristovo. Umesto povlačenja, neposlušna bratija sa Teodosijem na čelu, aktivirala je i umnožila svoje aktivnostima koje su išle na ruku upravo organizatorima ovog ali i svog drugog nasilja nad Srbima sa ciljem da se preotme Srbiji njen, ne samo duhovno, najvažniji prostor.
Do danas otišlo se predaleko. Proteran je episkop koji se istinski starao za narod i crkvu što se ogledalo na terenu ostankom Srba uprkos nevoljama i umnožavanjem monaštva nasuprot razaranju hramova. Upravo to monaštvo je bilo duhovna osnova koja je bodrila i one Srbe koji nisu bili crkveni jer su osećali da je sa njima Bog. Progonom vladike Artemija za najveći broj Srba, poražena je duhovna podrška jer uzurpatori eparhije najaktivniji su upravo u pomaganju Šiptarima da ostvare svoje planove o otimanju Kosova i Metohije. Za one pravoverne takođe su nastupila teška vremena ali ne i nerešiva. Nada je u iskrenoj molitvi i odnosu prema svetu bez kompromisa na štetu vere.
Crkva Hristova istrajava u Srbiji upravo u opstajanju eparhije raško - prizrenske u egzilu čiji su vernici i ovaj put učestvovali u molitvi za pokoj duša naše braće i sestara postradalih u martovskom pogromu. Na Kosovu i Metohiji sećanje i osećaj stradanja jači su nego bilog de drugo jer, kao što smo rekli, ono još uvek traje.
FOTO GALERIJA:
Žrtvama bezumnog nasilja neka Bog dušu prosti i podari Carstvo Nebesko. Amin.
Pripremio: Ivan Maksimović
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2016 :: Molimo za navođenje izvora
.jpg)
