Izvor: Danas, 11.Nov.2014, 22:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paraglajding iznad Kosova
Neretko se dešava da nas potencijalni turisti mešaju sa Kusturičinom Mokrom gorom ili sa Kolašinom u Crnoj Gori. Kada objasnimo da smo na severu Kosova i Metohije - prvo usledi kratki šok. Onda obavezno pitanje da li je to bezbedno ili kakve su procedure prelaska preko administrativnog prelaza.
Ipak, retko se dešava da neko odustane od dolaska kod nas, uglavnom su to maloletnici kojima roditelji iz straha zabranjuju odlazak na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Kosovo. Mi im uvek kažemo da je Ibarski Kolašin potpuno sigurno okruženje, bez ikakvih bezbednosnih rizika - priča za Danas Dragiša Mijačić, jedan od ljudi koji od prošle godine pokušava ono što je doskora bilo nezamislivo - da razvije turizam u Zubinom Potoku, maloj kosovskoj opštini.
Ta opština, poznata i pod imenom Ibarski Kolašin, smeštena je na severozapadnom delu Kosova i Metohije u dolini reke Ibar između planina Mokre Gore i Rogozne. Mokru Goru je poznati geograf i prvi predsednik SANU Jovan Cvijić nazvao „lepoticom Balkana“. Na teritoriji opštine se nalazi i brana Gazivode koja formira jedno od najvećih veštačkih jezera na Balkanu. Postojanje jezera, reke i planina na geografski ograničenom prostoru stvara jedinstvene prirodne karakteristike veoma pogodne za razvoj aktivnog turizma.
- Međutim, i pored povoljnog prirodnog okruženja, turizam nikada nije predstavljao privrednu granu u našoj opštini. Iako se u prošlosti često pričalo o razvoju turizma, nedostatak jasne razvojne vizije i - naravno - para ograničavali su svaki ozbiljniji rad. Stvari se dodatno komplikuju tokom i nakon konflikta na Kosovu i Metohiji, kada su na red došla politička i bezbedonosna pitanja, a ne razvojna. Početkom 2013. godine Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i opština Zubin Potok zajednički pokreću projekat za razvoj aktivnog turizma u Ibarskom Kolašinu pod nazivom Outdoor In. Ova inicijativa je podržana od strane pretpristupnih fondova Evropske unije u vidu dvogodišnje finansijske podrške za realizaciju mnogobrojnih aktivnosti koje imaju za cilj razvoj osnovne turističke infrastrukture, unapređenje znanja i veština za rad u turizmu, organizovanje turističkih događaja i promociju turističkih potencijala - kaže Mijačić.
U okviru Outdoor In projekta izgradili su prvu javnu plažu na jezeru Gazivode, obeležili preko 100 kilometara biciklističkih i planinarskih staza i napravili prvu veštačku stenu na Kosovu i Metohiji. Pored toga, organizovali su dva međunarodna letnja kampa za mlade sa celog Balkana, zatim dva takmičenja u ribolovu, takmičenje za najlepšu fotografiju Ibarskog Kolašina i avanturističku brdsku trku na kojoj je učestvovalo preko 100 takmičara.
- Mlade iz Zubinog Potoka smo obučili za pružanje usluga u turizmu, naročito u ekstremnim sportovima: penjanje, ronjenje, splavarenje, kajaking, paraglajding, kao i pružanje prve pomoći. Nakon samo nešto više od godinu dana rada na razvoju turizma Ibarski Kolašin je postao prepoznatljiv u oblasti aktivnog turizma, što se može videti iz činjenice da nas je Turistička organizacija Srbije uvrstila u promociju ponude outdoor destinacija Srbije na međunarodnom sajmu turizma u Londonu - priča Dragiša Mijačić, inače direktor InTERa i menadžer projekta Outdoor In, koji je odrastao u Zubinom Potoku.
Bez obzira na okruženje, u Zubinom Potoku je, recimo, početkom oktobra, na jezeru Gazivode održan sigurnosni kurs za pilote paraglajdera. Bio je to deo procesa obuke i edukacije pilota u cilju uvežbavanja snalaženja u različitim okolnostima tokom letenja, kroz simulaciju mogućih neželjenih situacija. Oko 70 pilota u tri dana leteli su iznad jednog od najlepših jezera u Srbiji izvodeći sigurnosne manevre. Piloti su putem radio-veze biti u kontaktu sa instruktorom na zemlji. Sletali su na obalu jezera, a spasilačka služba sa gliserom, plivačem, roniocem i medicinskim osobljem, dežurala je u slučaju neplaniranog upada u vodu pilota i paraglajdera.
U novembru je održana i Avanturistička tka, dužine 21 kilometar, koja je krenula iz sela Kovače, odakle se trčalo sve do vrha Berim na 1731 metar nadmorske visine i nazad do kampa Rezala na 712 mnv. Staza je prolazila pored crkve u selu Čečevo, zatim Čečevskom rekom do podnožja Berima, onda starom prugom do Krivog puta kojim se dolazi do vrha Berima. Sa Berima staza se vraćala Krivim putem do Previje, odakle se nastavljala preko sela Orašak do jezera Gazivode i dalje do kampa Rezala, gde je bio cilj.
- Naši najčešći gosti su ljubitelji aktivnog turizma i netaknute prirode iz centralne Srbije, pre svega iz Kragujevca, Beograda i drugih većih gradova. Uspostavili smo dobru saradnju sa mnogim planinarskim i sportskim klubovima, kao i sa istaknutim pojedincima u oblasti outdoor turizma, sa kojima zajednički organizujemo različite događaje na kojima učestvuju turisti iz cele Srbije. Ove godine smo imali i grupu planinara iz Austrije koje možemo smatrati prvim stranim turistima u Ibarskom Kolašinu. Naši česti gosti su i službenici međunarodnih organizacija koji žive u Prištini a koji žele da provedu vikend u ambijentu netaknute prirode. Uspostavili su i odličnu saradnja sa Kancelarijom Evropske unije na Kosovu i Metohiji, što se dokazuje učešćem najvećih EU zvaničnika na našim aktivnostima. Pored EU, uspostavili smo solidne odnose i sa drugim međunarodnim organizacijama, pre svega sa nemačkim i švajcarskim organizacijama i Ambasadom Republike Finske koji su naši česti gosti - kaže Mijačić.
On dodaje da je razvijati turizam u postkonfliktnom i politički nestabilnom području veliki izazov koji zahteva ogromnu energiju i strukturirani pristup u radu. Otuda se njihov rad u značajnoj meri odnosi na izgradnji poverenja u lokalnoj zajednici.
- U dosadašnjem radu nismo sarađivali sa vlastima u Prištini. Takođe ne postoji saradnja ni sa vlastima u Beogradu, osim što je ministar Vulin posetio naš štand na sajmu turizma u Beogradu dok je bio zadužen za resor Kosova i Metohije. Stanovnici Zubinog Potoka su poznati kao dobri domaćini tako da ne vidim razloga zašto ne bi ugostili Albance ili bilo koje druge goste, naročito ukoliko dolaze u organizovanim grupama. Međutim, imajući u vidu osetljivost turizma na bezbednosne i političke nestabilnosti, moram priznati da u ovom trenutku albanski turisti nisu naša primarna ciljna grupa. Takođe nam ne idu prilog međuetnički incidenti koji se poslednjih nedelja često dešavaju u drugim delovima Kosova i Metohije, koji svakako ne doprinose pomirenju i toleranciji između zajednica - objašnjava Dragiša Mijačić.
Oaza prasetine
Strani turisti koji su dolazili u Ibarski Kolašin bili su iznenađeni i povoljnim cenama za evropske uslove. Neki su govorili: „Ovo je raj“. Posebno su im se svideli kačamak, pastrmka, jagnjetina i sve to uz domaću rakiju. Tu je i filija, lokalni specijalitet. Filija se spravlja u rerni li ispod sača (ili peke) a pravi se samo od tri sastojka - vode, brašna i kajmaka.
- Stranci koji borave na Kosovu, često ovde dolaze na prasetinu, jer je u gradovima gde živi albanska većina, nema - kaže Mijačić.
.jpg)
