Izvor: Vostok.rs, 29.Nov.2013, 08:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orden za obmanu
29.11.2013. -
Nekadašnjeg portparola Medlin Olbrajt iz vremena američke agresije na Srbiju odlikovala je "predsednica" Kosova. Rubin najzaslužniji za vašingtonske laži koje su dovele do bombardovanja. Na kraju, ipak, delimično pranje biografije.
Kosovska "predsednica" Atifete Jahjaga odlikovala je prošle nedelje predsedničkim ordenom za zasluge Džejmsa Rubina, koji je za vreme američkog bombardovanja Srbije bio portparol vašingtonskog Stejt departmenta. U obrazloženju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je Jahjaga posebno naglasila „njegovo angažovanje i izvanredan doprinos Kosovu tokom rata“, čime je Rubin „pomogao uspostavljanju mira, slobode, i izgradnji države Kosovo, i njenoj međunarodnoj konsolidaciji u posleratnom periodu“.
Prema rečima Jahjage, pomoć Sjedinjenih Američkih Država Kosovu je od ključnog značaja, a američka podrška demokratskom napretku ne samo na Kosovu, već i u čitavom regionu Jugoistočne Evrope je neophodna “ jer garantuje mir i stabilnost“.
Rubina javnost u Srbiji pamti ne samo kao portparola Stejt departmenta u vreme Klintonove administracije, već i kao desnu ruku tadašnje američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, koja se posebno zalagala za bombardovanje Jugoslavije. Zvanično, on je u administraciji Bila Klintona bio pomoćnik državnog sekretara zadužen za odnose s javnošću, odnosno zadatak mu je bio da domaću i svetsku javnost ubeđuje u ispravnost američkih spoljnopolitičkih poteza.
U Srbiji je ostao i upamćen po svojoj supruzi, komentatorki američkog Si-En-En-a Kristijani Amanpur, koju su Srbi u Republici Srpskoj još početkom 90-tih prozvali „crna udovica“, i za koju su tada verovali da tamo gde se ona pojavi, za njom odmah lete američki tomahavci, fantomi, apači, kasetne bombe i osiromašeni uranijum. Dovoljan su primer Republika Srpska, Irak, Srbija...
Posle odlaska Klintona sa vlasti Rubin se na neko vreme povukao iz aktivne politike i vratio se novinarskom zanimanju na kanalima PBS i Skaj-njuz. Istovremeno je držao predavanja studentima iz međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomike, a postao je i partner u PR agenciji „Brunsvik“. Ipak, nije dugo izdržao bez svojih demokrata, pa se ubrzo angažovao kao glavni savetnik za pitanja spoljne politike u predsedničkoj nominaciji svog prijatelja iz vremena Nato bombardovanja Srbije generala Veslija Klarka, a zatim i kampanji Džona Kerija, kome je bio savetnik za pitanja nacionalne bezbednosti. Naravno da bez njega nije mogla da prođe ni kampanja Hilari Klinton na izborima 2008. godine, a iz koje je izašao upamćen po skandalu kada je dobitnika Nobelove nagrade za mir i bivšeg premijera Irske lorda Trimbla nazvao „ćaknutim“, pošto je ovaj doprinos Hilari Klinton rešenju konflikta u Severnoj Irskoj okarakterisao kao„pomalo glup“.
U jednom od ovogodišnjih septembarskih brojeva Njujork-tajmsa Rubin je čitaoce podsetio i na američko bombardovanje Srbije, praveći paralelu sa današnjom situacijom u Siriji.
Tu je izneo gomilu neistina, kako je navodno njegova šefica Madlen Olbrajt uspela da ubedi tadašnjeg ruskog šefa diplomatije Igora Ivanova u ispravnost bombardovanja kako bi se Slobodan Milošević „ubedio da zaustavi pokolj kosovskih Albanaca i pristao na diplomatsko rešenje konflikta“, pri čemu se Ivanov, navodno, nadao da će pretnja silom biti dovoljna da Milošević popusti.
Rubin još bezočno tvrdi kao je Rusija samo javno bila protiv NATO bombardovanja, ali je, navodno, kasnije blisko sarađivala sa Vašingtonom da se Milošević ubedi da kapitulira.
U paraleli sa Sirijom, Rubin navodi da je za razliku od Obame, koji u poslednje dve godine tvrdi da sirijski građanski rat ne ugrožava vitalne američke interese, njegov šef iz vremena bombardovanja Srbije Bil Klinton već na samom početku objasnio da je američki interes obezbeđivanje stabilnosti u Evropi i sprečavanje „genocidnih napada protiv stotina hiljada nevinih kosovskih Albanaca”.
I ovde Rubin obmanjuje slabo obaveštenu američku javnost kojoj ne saopštava da je protiv Slobodana Miloševića u Hagu svojevremeno preimenovana optužnica za genocid na Kosovu, kada je posle američke okupacije južne srpske pokrajine svima postalo jasno da su javne tvrdnje kojima je pravdana agresija bile čista propaganda.
O ovome je naširoko za „Volstrit žurnal“ pisao novinar Danijel Perl, i ti njegovi izveštaji sa Kosova su bili porazni za NATO propagandu. Dokazao je da su priče o masovnim grobnicama na Kosovu bile puka izmišljotina, i ti izveštaji sa lica mesta kojima je otkrivena prevara, dospeli su do kancelarije haškog tužilaštva koja je morala da odustane od optužbe Miloševića za genocid, budući da je postalo jasno da su svoju brzopleto sastavljenu optužnicu zasnivali na lažima propagandne mašinerije Džejmsa Rubina.
Slučajno, ili namerno, tek novinara Perla 2002. godine u Pakistanu ubija jedan navodni islamski ekstremista sa britanskim pasošem, i gomila dokaza o lažima Vašingtona odlazi sa njim u grob.
Ipak, Haško tužilaštvo je tada bilo prinuđeno da otvoreno prizna kako je informacije o Kosovu dobijalo od zapadnih obaveštajnih službi i ljudi koji su smišljali propagandu u Vašingtonu, a optužnicu protiv Miloševića za navodni genocid nad Albancima je moralo da potpuno povuče.
Kasnije nastalom ulepšavanju istorije, u poslednje vreme se pridružio i sam Rubin pokušavajući da opere ruke od dela svoje prošlosti, pa je tako za prištinski Zeri izjavio kako će „presuda istorije za Kosovo reći da je 1999-te sve bilo legitimno, ali ne i striktno legalno”, i na iznenađenje prištinskih čitalaca poručio svojim nekadašnjim ratnim saveznicima iz redova terorističke OVK kako je vreme da shvate da je bolje da se sada povuku sa vlasti, dok su još uvek popularni u narodu, a ne da čekaju da bude suviše kasno.
Jer, sigurno je da se ne boji Rubin za sudbinu Tačija i ostalih svojih nekadašnjih albanskih saboraca, već za to da sa njima sakrivena ostane istina o stvarnoj ulozi propagandne mašinerije na čijem se čelu nalazio, i koja je dovela do strahovitog razaranja jedne suverene zemlje, i smrti na hiljada nedužnih ljudi. A ta istina bi mogla nekad i da iznenada ispliva na površinu, prilikom ne tako nemogućeg, nekog albanskog proleća na Kosovu, koga se očigledno pribojava Džejms Rubin.
Igor Gojković,
Izvor: Glas Rusije, foto: en.wikipedia.org/Darko Dozet/cc-by-sa 3.0
