Izvor: KMnovine.com, 19.Jul.2015, 04:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležen dan zaborava i sramoćenja orahovačkih žrtava
Uigranim scenskim nastupima u formi bogosluženja i odavnja počasti, samozvani predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, nametnuti od strane Vlade u Beogradu, uspešno su izveli predstavu povodom dana stradanja Srba iz Orahovca.
Odavanje licemerja za srpske žrtve u Orahovcu.
Dokaz nameri zaborava jeste činjenica da po prvi put, ovim povodom, u takvom događaju učestvuju i "Žene u crnom".
Stradanje srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << naroda, koje je najezivije i čak jedino po svojoj surovosti posle fašističke Nemačke i njenog sistema likvidacije iz Drugog svetskog rata, popljuvano je i uniženo kao nikada do sada.
Čin prihvatanja i odobravanja zverskog pokolja srpskih žrtava, skriven pod maskom "sećanja" na njih, izveden je pred očima celog srpskog naroda. Mediji su događaj preneli kao dan sećanja ali on to nije i to iz više razloga:
U toj ceremoniji učestvuju predstavnici šiptarskih institucija koje su ostvarenje cilja za koji su Srbi ne samo ubijeni već nepotrebno zverski mučeni trpeći jezive strahote.
Predstavnici tih institucija su Srbi, uglavnom sa prostora Kosova i Metohije pa čak i komšije i rođaci tih žrtava.
Na zvaničnim šiptarskim sajtovima sa KiM, koji obaveštavaju "građane o radu lokalnih samouprava" odnosno neustavnih paralelnih institucija šiptarskih separatista, posebno šiptarske "opštine Orahovac" - nema ni reči o stradanju Srba.
Farisejska bogosluženja služili su predstavnici nezakonite i uzurpirane Eparhije raško - prizrenske koja aktivno radi na uspostavljanju NATO tvorevine na prostoru južne srpske Pokrajine Kosovo i Metohija.
Mediji izveštavaju delimično o ovom događaju. U svetlu dnevnopolitičkih događaja tobož dajući a u stvari oduzimajući na važnosti značaja sećanja na orahovačke žrtve i njihovo stradanje.
"Krivudavom stazom izveštavanja" zaobilazi se strašna i jeziva istina o pobijenim Srbima iz Orahovca. To jest, niko ni jednom jedinom rečju nije pomenuo da su svi Srbi iz ovog mesta oteti i odvedeni u selo klečka gde su živi spaljeni, pre toga zverski mučeni, masakrirani, prebijani, odsečeni im delovi tela. Žene najčešće silovane muškarci klani ili, i jedni i drugi kao i nekoliko dece - živi baćeni u peći za dobijanje kreča - improvizovane krematorijume!
U ovome po prvi put učestvovale i "Žene u crnom". Nevladina organizacija srodna takozvanom "Fondu za humanitarno pravo" koji je tražio oslobađanje braće Mazreku, nažalost i izdejstvovao po nalogu Zapada, a koji su ubistva priznali pred kamerama kao i silovanje dvojčica.
Orahovac u vreme velikih borbi.
Njihovo prisustvo, kao i učešće sveštenstva uzurpirane ERP koje je juče proslavilo Bajram, i predstavnika "institucija" šiptarskih separatista, trebalo je da znači priznanje i odavanje pošte srpskim žrtvama ali je stvarna pozadina toga navlačenje zavese zaborava i banalizacija stradanja Srba odnosno svođenje na "žrtve sukoba i ratnih dejstva". To jest, gotovo prirodnu smrt s obzirom na okolnosti u kojima su stradali. Niko ne pominje da su ti Srbi bili živi spaljivani u pećima za kreč u selu Klečka.
Tok događaja od jula do avgusta 1998., i kasnijeCilj šiptarskih terorista bio je da osvoje barem jedan veći grad. Izbor je pao na Orahovac. U njemu tada nije bilo garnizona VJ niti jače stanice policije.
Napad na Orahovac je počeo 17. jula 1998. godine. Pripadnici MUP-a Srbije bili su blokirani u tamošnjoj stanici i hotelu.
Zanimljivo je da u Orahovcu žive Šiptari, direktni potomci Srba koji su prihvatili islam. Njihov govor je u to vreme, u dobroj meri i danas među starijim žiteljima, predstavljao najstariju živu sačuvanu verziju srpskog jezika. Ali koliko se i biće u čoveku promeni sa izdajom Boga dokazali su i ovi "Albanci". Tokom okupacije sela oni su zamolili svoje poznanike Srbe koji su branili svoje kuće i porodice u napadnutom gradu, da bace oružje i da se predaju garantujući im slobodu i živote. Verujući Albancima, svojim komšijama, Srbi su tako i učinili. Ne samo da nisu pretpostavljali kako će završiti već je njihov kraj bio buđenje nacističkih metoda iz Drugog svetskog rata.
Posle dvodnevnih borbi, vojska i policija su ponovo ovladale Orahovcem.
OVK se povukla prema Mališevu i Drenici i sa sobom kao taoce odvela oko 80 ljudi uključujući i monahe iz manastira Zočište. Posredovanjem Međunarodnog Crvenog krsta oslobođeno je 40-tak žitelja, uglavnom žena i dece a ostali su se vodili kao nestali. Međutim, oni su sa još oko stotinu drugih zarobljenih Srba u okolnim mestima, odvedeni u Klečku gde je bila jedna od baza terorista OVK.
Iživljavajući se svakojako, šiptarski teroristi su svakodnevno likvidirali po 10-15 srpskih civila i(li) pripadnika srpskih snaga bezbednosti koje su žive uhvatili. Kasnije su tela paljena u peći za kreč, radi prikrivanja ovog užasnog zločina.
SAD i EU su optužile Srbiju za ratne zločine, etničko čišćenje i humanitarnu katastrofu, pa je pod ovim razgovorom NATO rasporedio svoje trupe u Makedoniji i Albaniji. U isto vreme, Kontakt grupa je zahtevala od Srbije da povuče svoje specijalne snage van pokrajine. Srbija je podršku tražila od Rusije, ali posle susreta Miloševića i Jeljcina 16. juna 1998. u Moskvi, Milošević je morao udovoljiti zahtevima Kontakt grupe.
Srpska policija je 27. avgusta 1998. otkrila zločin u Klečki. Osim tragova ljudskih ostataka, u samom krematorijumu ostalo je i nekoliko delimično spaljenih tela.
Tom prilikom su uhapšeni i Ljuan i Bekim Mazareku (jedan od njih govori u ovom video prilogu) 2. avgusta 1998. godine, pa su sprovedeni u istražni zatvor u Nišu.
Deo optužnice glasi:
"Ljuan marta, a Bekim maja meseca 1998. godine pristupili terorističkoj organizaciji pod nazivom 'Ljumi', da je Ljuan Mazreku učestvovao u napadu na Orahovac od 17–22. jula 1998. godine kada su ubijeni Kostić Anđelko i Nikolić Rajko, a istovremeno kidnapovana 43 lica, koja su sa drugim kidnapovanim licima odvedena u Klečku gde ih je bilo 100, gde su mučeni. Tom prilikom je Ljuan silovao devojčicu srpske nacionalnosti starosti od 12 – 15 godina, a jednom dečaku starosti od 8 godina je odsekao uvo. Bekim Mazreku je izvršio silovanje više ženskih lica, nakon čega su sa još 18 pripadnika OVK izvršili masovno streljanje."
Nakon okončanog dokaznog postupka, koji je trajao godinu dana, veće petorice Okružnog suda u Nišu, jednoglasno je 18. aprila 2001. godine donelo presudu kojom se Ljuan i Bekim Mazreku oglašavaju krivim za krivično delo terorizma i osuđuju na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju
od po 20 godina.
Fond za humanitarno pravo tada je ukazao da je Okružni sud u
Nišu "osudio kosovske Albance iz Mališeva Ljuana i Bekima Mazrekua za krivično delo terorizma bez ijednog dokaza o njihovoj krivici".
U obrazloželju presude predsednik veća Milimir Lukić, između ostalog je rekao:
"Kada sam dobio predmet optuženih Ljuana i Bekima Mazrekua i pročitao opis dela za koje se njih dvojica terete bio sam u neverici da prihvatim da iko može počiniti tako strašan zločin u ime bilo kakvog cilja. Međutim, činjenice utvrđene na ovom suđenju su neumoljivo ukazale da su se dogodili strašni zločini u selu Klečka i otkrili njihove počinioce, a to su Ljuan i Bekim Mazreku".
U Srbiji je od samog trenutka pronalaska krematorijuma i logora za Srbe u Klečki, bilo opovrgavanja tog događaja bez obzira na svu strahotu. Evo jednog javnog primera:
Odgovor na ovo pitanje, da je želeo, čanak je mogao mnogo ranije da otkrije, ali ne samo Čanak. Zaključujući obrazlaganje presude braći Lukić, je rekao:
"Svedoka najstrašnijeg čina ove tragedije, masovnog streljanja civila, žena i dece nema, neće ga ni biti, jer niko nije preživeo da bi o tome mogao svedočiti. Svedočiti mogu jedino egzekutori, njihovi dželati što u ovom postupku čine za sada samo ova dvojica."
– Nemam šta da kažem, videćemo pred sudom u Hagu – rekao je u sudnici nakon izricanja presude, uz smešak i raširenih ruku, Ljuan Mazreku.
Najznačajniji svedok protiv optuženih za ubistva u Klečki, Fatmira Ljimaja koji se nalazi u takozvanoj "vladi" šiptarskih separatista ispred koje su njeni članovi Srbi prisustvovali danu "sećnja" na orahovačke žrtve, bio je čuvar logora, Zogaj. Pronađen je obešen u jednom parku u Nemačkoj, gde se nalazio na programu "zaštite" svedoka. Saopšteno je da je reč o samoubistvu.
Kada je 24. marta 1999. otpočelo bombardovanje SR Jugoslavije, albanski teroristi iz OVK su ponovo u selu Klečka ubijali Srbe i bacali ih u kreč. Tako su 4. aprila ubijeni srpski policajci N Đ i V M.
Braća Mazreku, kao i još oko 200 stotine šiptarskih terorista i zlikovaca, oslobođeno je tokom 2001. godine na insistiranje zapadnih vlada a uz angažovanje Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić.
Vest o sećanju na ove stravične zločine i nacističko zverstvo šiptarskih terorista, objavljena je u srpskim medijima juče u, bukvalno, desetak redova.
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
