Izvor: Studio B, 30.Avg.2014, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležava se Međunarodni dan nestalih
Članovi više udruženja izbeglih i nestalih sa prostora bivše Jugoslavije su u Beogradu obeležili Međunarodni dan nestalih, uz ponovljeni zahtev za otkrivanjem sudbine najmilijih i pravičnim procesuiranjem odgovornih.
Na skupu, koji je organizovala Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, podržana je Deklaracija o nestalim, potpisana juče u Mostaru, ali i najavljeno da će se pratiti njena realizacija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B <<
Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica Dragan Pjevač je rekao da je današnji skup postao tradicionalan, jer porodice nestalih Srba sa prostora cele bivše Jugoslavije dolaze da traže pomoć za pronalazak nestalih i pravdu za žrtve.
"Tražimo da država učini sve što je moguće da se pronađe više od 4.000 nestalih lica srpske nacionalnosti, od ukupno 11.175 nestalih u regionu", rekao je Pjevač.
On je naveo da Koordinacija podržava potpisivanje Deklaracije o nestalima u Mostaru, istakavši da je sve što u deklaraciji stoji u korist porodica nestalih osoba.
"Potpisivanje deklaracije je jedno, a izvršenje onog što piše drugo i mi ćemo pomno pratiti kako se to analizira...i najbolje ćemo to moći pratiti u Hrvatskoj gde još postoji 238 poznatih grobnih mesta na kojima počivaju Srbi, a koji se ne eshumiraju", rekao je Pjevač.
Pohvaliviši aktivnosti Međunarodne komisije za nestala lica, Pjevač je precizirao da se "dobrim delom zahvaljujući toj komisiji, brojka od 40.000 nestalih u regionu svela na 11.175".
"I dalje očekujemo pomoć po tom pitanju, ali i izražavamo rezervu pogotovo vezano za oslobađajuje presude Međunarodnog suda u Hagu, jer je nesumnjivo pokazan dvostruki standar kada su u pitanju procesuiranje za zločine nad Srbima", rekao je on.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta je ponovio da to udruženje pozdravlja potpisivanje deklaraciju u Mostaru, a posebno ono što je tada saopštio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
"Mislim da što se tiče Srbije tu nema nikakvih problema i da je Srbija apsolutno spremna i posvećena da se to pitanje reši, a očekujemo da ova deklaracija bude podsticaj i da i zvaničn Sarajevo, Zagreb... konačno preuzmu svoj deo odgovornosti i da se ovo pre svega civilizacijsko pitanje reši u jednom razumnom roku", rekao je on
Linta je naveo i da su u prethodnom periodu ne samo hrvatska već i bošnjačaka i albanska strana opstruirale proces traženja srpskih žrtava i identifikaciju eshumiranih, kao i procesuiranje za ratne zločine nad Srbima.
On je istakao da ne možemo govoriti o ozbiljnoj stabilizaciji stanja u regionu i o odnosima međusobnog poštovanja i poverenje, ako imamo bolno pitanje nestalih i pitanje neprocesuiranja za ratne zločine.
Obeležavanju Međunarodnog dana nestalih prisustvovao je, uz članove porodica nestalih i ubijenih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, i savetnik predsednika Srbije Ivan Mrkić.
Srbija, Hrvatska, BIH i Crna Gora potpisale su juče u Mostaru Deklaraciju o nestalim licima koja ima za cilj da podstakne proces pronalaženja nestalih osoba i definiše odgovornost i ulogu država u rešavanju tog pitanja.
Deklaraciju su potpisali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Hrvatske Ivo Josipović, Crne Gore Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništav BIH Bakir Izetbego
Povodom Međunarodnog dana nestalih, organizacija Amnesti internešnel pozvala je Srbiju i Kosovo da sprovedu brzu,istragu protiv osumnjičenih za prisilne nestanke i otmice počinjene tokom ružanog sukoba na Kosovu 1999. godine.
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u SAD, Amnesti internešnel, istakla je u svom izveštaju da se i 15 godina posle okončanja oružanog sukoba oko 1.700 ljudi vodi kao nestalo.
Amnesti je naveo da se u BiH 7.800 ljudi vodi kao nestalo, a u Hrvatskoj njih 2.200.
Porodice širom tog regiona i dalje čekaju da budu pronađena tela svojih nestalih članova.
Čak i tamo gde su pronađena i vraćena tela njihovim porodicama da bi ih sahranili, vrlo mali broj odgovornih za otmice i nestanak ljudi je izveden pred lice pravde.
Iskopavanje tela nestalih je bolno spor proces, mada ima nekih znakova napretka, ocenila je organizacija Amnesti internešnel.
U Srbiji, iskopavanje se nastavlja u Raškoj, gde je pronađeno 47 tela kosovskih Albanaca, a koji su sa Kosova prebačeni 1999. godine.
Ali, više od 12 godina pošto su tela više od 900 drugih kosovskih Albanaca ekshumirana na drugim lokacijama u Srbiji, niko još nije odgovarao pred sudom, naveo je Amnesti u svom izveštaju.
Na Kosovu se očekuje formiranje specijalnog suda pred kojim će se suditi optuženim pripadnicima Kosovske oslobodilačke vojske (OVK) za otmice Srba, Roma i kosovskih Albanaca koji su prebacivani u Albaniju i gde su, kako se veruje, ubijani.
Ipak, UNMIK koji je bio odgovoran od 1999. do 2008. godine za sprovođenje istraga o tim i drugim otmicama odbija da pruži odštetu porodicama nestalih zbog neefikasne istrage, ističe Amnesti.
U BiH su ekshumirani posmrtni ostaci 435 ljudi krajem 2013. godine u masovnoj grobnici u selu Tomašica, nedaleko od Prijedora.
Iz te masovne grobnice identifikovano je 283 muslimana i jedan bosanski Hrvat, koji su sahranjeni 20. jula ove godine, navedeno je u izveštaju Amnestija.
Žrtve su nestale i ubijene tokom oružanog sukoba u području Prijedora 1992. godine, a, kako je naveo Amnesti, njih su ubile snage bosanskih Srba.
Iz tog područja se 3.176 osoba vodi kao nestalo prema podacima udruženja porodica žrtava.
Iako su Srbija, Crna Gora i BiH ratifikovale međunarodnu Konvenciju o zaštiti svih lica od nasilnih nestanaka, one tek treba da izvrše svoje obaveze i kažu istinu porodicama o okolnostima nestanka, toku i rezultatima istraga kao i sudbini nestalih osoba.Hrvatska i Makedonija su potpisale ali još nisu ratifikovale Konvenciju, navodi Amnesti.
Radna grupa UN o prisilnim nestancima je u julu, posle posete regionu, pozvala na "nove nacionalne i regionalne strategije i na obnovljenu posvećenost na najvišem političkom nivou" radi "ostvarivanja prava na istinu, pravdu i odštetu žrtvama".
Amnesti internešnel izražava zabrinutost i poziva sve bivše komandante i političke lidere umešane u oružane sukobe da obezbede potpune informacije o lokacijama potencijalnih grobnica kao i da ponovo uspostave protokole za razmenu tih informacija.
Amnesti poziva sve strane u konfliktu da preduzmu sve mere da se počinioci dovedu pred lice pravde kao i da članovima porodica nestalih garantuju odštetu, uključujući za bol i patnju zbog gubitka član porodice.
Srbija i Kosovo da spovedu istragu o nestalima
Izvor: Akter, 30.Avg.2014
Organizacija Amnesti internešnel pozvala je Srbiju i Kosovo da sprovedu istragu protiv osumnjičenih za prisilne nestanke i otmice..Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u SAD, Amnesti internešnel, istakla je u svom izveštaju da se i 15 godina posle okončanja oružanog...
