Izvor: Danas, 07.Sep.2014, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikako ne sme da se izbegne prošlost
Beograd - Ne verujem da će se svi ratni zločinci naći ispred suda. To se nigde nije dogodilo. Važno je da se procesuiraju ljudi za koje se zna. Nikada se neće naći sva tela nestalih, jer je to tehnički nemoguće. Važno je znati činjenice koje će javnost i političari da prihvate: koliko je ljudi ubijeno na Kosovu, makar delimično ko su počinioci i zašto je došlo do toga. Sem sudskog dela, važno je da Srbija i Kosovo međusobno >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << odluče da je to trenutak za pomirenje. U tom procesu nikako ne sme da se izbegne prošlost odnosno zločini koji su se dogodili. Vidimo pokušaje da se sve prevaziđe tokom pregovora Beograda i Prištine, kaže za Danas Idro Seferi, novinar televizije Top Channel iz Albanije, koji živi i radi u Beogradu.
Posle 70 godina premijer Albanije Edi Rama dolazi u Beograd. Zašto je važna ta poseta?
- Ta poseta je više puta odlagana. Najpre je bila predviđena za novembar 2013, pa se govorilo o februaru, letu i konačno sada imamo datum 22. oktobar. Albanija je nekada bila zatvorena zemlja. U poslednje vreme odnosi Albanije i Srbije su bili ugroženi zbog Kosova. Neko vreme ni Albanija ni Srbija nisu imale ambasadore, nego je to bio niži nivo službenika u ambasadama. Odnosi nisu bili divni. I to se primećuje ne samo u bilateralnim odnosima nego i u manje važnim stvarima poput Dana državnosti, kada ambasada organizuje prijem, a na njemu se ne pojavi niko osim možda nekog s vrlo niskim rangom u Ministarstvu spoljnih poslova. Sada imamo promenu vlasti u Albaniji, ali i u Srbiji. Obe zemlje treba da idu ka EU. Bez dobrih odnosa to je nemoguće, jer EU na tome insistira. Albanija je važan partner i Srbiji, regionu, ali i Kosovu. Preko nje mogu da se razviju odnosi s Kosovom koji mogu da utiču na poboljšanje celokupne atmosfere.
Koji bi konkretni potezi vlasti u Srbiji pokazali da zaista postoji želja za poboljšanjem odnosa s Albanijom?
- Srbija i SPC su se u odnosima s Albanijom fokusirale na položaj srpske nacionalne manjine u Albaniji. Ekonomske teme su vrlo važne jer u Albaniji postoji više od sto važnih srpskih firmi koje posluju i ima mnogo biznisa u razvoju između dve zemlje. Izvoz Srbije u Albaniju je deset puta veći nego obrnuto. Više od 130 miliona dolara godišnje Srbija izvozi u Albaniju. Međutim, tu su ponovo politički problemi. Ljudima koji se bave time transport je otežan, a dosta i košta, jer nekada izbegavaju da idu preko Kosova. To ne bi bio problem ako bi postojala obostrana želja da se to sredi. U tome bi pomogla izgradnja autoputa do Obilića koji su Dačić i Tači pomenuli u Briselu, zatim investicije u pruge. Verovatno postoji još više trgovinske razmene koja je moguće ilegalna. Turizam je u velikom razvoju. Tu ima prostora da se investira. U svakom delu Albanije leti mogu da se vide srpske tablice.
To bi značilo da posle posete premijera treba da uslede susreti na nižim nivoima.
- Možda neki ekonomski forum. Prošle godine su prvi put albanske turističke kompanije, doduše u malom broju, učestvovale na sajmu turizma. To je dobar znak. Kulturna saradnja takođe postoji, razmenjuju se filmovi, dodeljuju se nagrade, ali niko o tome ne zna mnogo. Nedostatak informacija je posledica ponašanja političara. U Albaniji ima mnogo više informacija o Srbiji nego što se ovde zna. Albanija i Srbija treba da igraju fudbalsku utakmicu u kvalifikacijama za evropsko prvenstvo. Niko u Srbiji ne zna da desetine fudbalera odavde igra u albanskim ligama. I mediji žele više stvari iz Srbije i regiona. Kao dopisnik pratim skoro svaki događaj koji prevazilazi lokalne teme i to se objavljuje u glavnim dnevnicima u Albaniji. Koliko sam ovde, evo već sedam-osam godina, video sam samo nekoliko priloga iz Albanije.
Kako vidite inicijativu za osnivanje specijalnog suda za OVK?
- To je važno. Skupština Kosova je dala legitimitet tom sudu. Postoje različite spekulacije o tome ko će biti procesuiran, da li su ti ljudi važni za Kosovo, kolika će to biti šteta za Kosovo. Sve su to spekulacije koje se ne zasnivaju na tome šta se zapravo dogodilo. Mislim da je naziv suda pogrešan. Kosovo je, kao sve države regiona, imalo dužnost da napravi sud koji će se baviti ratnim zločinima na toj teritoriji. Važno je da se ljudi koji su izvršili zločine procesuiraju. Naravno, to će biti praćeno raznim političkim kampanjama, biće tu i protivnika i onih koji su za. Kao i u Srbiji, i na Kosovu je tema ratnih zločina za negiranje. Politički ne postoji prostor da se o tome priča i o tome se govori samo kad se mora. Cenim rad Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu, koji je uradio koliko-toliko dobar posao. I u Srbiji se pravosuđe bavilo onim čime je moglo, jer je bilo prepreka. Da je bilo saradnje, tužilaštvo u Srbiji bi moglo lakše da dođe do podataka o tome šta se desilo. Oni su radili figurativno istraživanje tih stvari, jer nisu imali pristup slučajevima zbog nedostatka političke saradnje. Problematično je raditi pod takvim uslovima. OVK je bila gerilska organizacija. Nije postojao komandni lanac u svim delovima. Međutim, posle rata je bila takva atmosfera da su Srbi koji su videli opasnost pobegli i povukli se sa srpskom policijom. Nije bilo masovnog proterivanja. Međunarodna zajednica nije u potpunosti kontrolisala situaciju, policija nije postojala do formiranja kosovske policije, a nije postojalo ni pravosuđe. Jedna od stvari predviđenih novim sudom jeste da će biti uključeni stranci i da sedište suda neće biti na Kosovu. To može biti dobro jer ne postoji kapacitet lokalnih sudija za osuđivanje nekih ljudi. Pritisak je veliki, medijski takođe. Deo ljudi koji su spominjani ranije po optužnicama, ali o kojima se spekulisao, deo su politike.
Imaju li razloga političari s Kosova za zabrinutost?
- Verovatno postoje ljudi koji su deo javnog života ali nisu u politici. Ne znam šta će sud tačno da radi. Da li će ponoviti neke slučajeve, da li će se baviti svim pojedincima. Da se razumemo, to ne bi trebalo da bude sud o OVK, nego o pojedincima koji su učestvovali u tome. Teško je neko mogao da zna šta se istovremeno dešava u Drenici i na teritoriji Metohije, jer je komunikacija bila problematična. Ima različitih informacija iz Srbije i međunarodne organizacije o tome šta se tu sve dogodilo. Postoje imena ljudi i sve treba da se raščisti jednom za uvek.
Da li je osnivanje tog suda kompenzacija Srbiji za napredak koji je postigla u razgovorima s Kosovom i na kraju za njeno priznavanje Kosova kao države?
- Jeste u nekom smislu. To je bila dužnost Kosova u evropskim integracijama i do toga ne bi došlo da nije bilo pritiska Zapada. Kao što će morati možda u nekom trenutku da se osnivaju komisije koje će da utvrđuju činjenice o ratnim zločinima ne samo na Kosovu. Kosovo ne oseća dužnost prema Srbiji, jer se smatra da je Srbija izvršila genocid nad Albancima. Bez toga neće doći do trenutka za četiri-pet godina kada će morati da se potpiše mnogo veći sporazum i da dođe do nezavisnosti Kosova. Naravno, niko to sada ne traži, jer Srbija sada to nije u stanju da uradi, a Kosovu sada nije potrebno priznanje Srbije. Do toga će morati da dođe.
Koje su glavne prepreke u uspostavljanju vladavine prava u Albaniji i na Kosovu?
- Problemi su slični u celom regionu. Imamo sivu ekonomiju, organizovani kriminal i politiku koja pokušava se da obračuna s tim. Mora da se napravi sistem koji će da stvori uslove za kontinuiranu kontrolu. U ovakvim okolnostima veliki je problem imati pravosuđe koje će da sudi onako kako je propisano. Pretnje su velike, nigde se sudije ne osećaju bezbedno, ako naravno nemaju zaštitu političkih ili kriminalnih grupa. Srećom, takvih je malo. Velik je problem s korupcijom, ne postoji ekonomski rast i održiva ekonomija i proizvodnja koja bi mogla da podigne ove zemlje.
