Izvor: Danas, 20.Nov.2015, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neutralnost važi do referenduma
Beograd - Vojna neutralnost Srbije proglašena je Rezolucijom Skupštine Srbije iz 2007. koja se odnosila na Kosovo i Metohiju i to samo jednim njenim članom. Takva državna orijentacija, koju ističu gotovo svi političari kada se pomene saradnja Srbije i vojnih saveza, nije podrobnije izvedena i objašnjena ni u jednom drugom zvaničnom državnom dokumentu, i odnosi se na postojeće vojne saveze, te se može postaviti pitanje da li bi Srbija bila neutralna u odnosu na neki novoosnovani >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << vojni savez. Skupština Srbije je precizirala da odluka važi do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi bila doneta konačna odluka o ovom pitanju.
Odluku o vojnoj neutralnosti Skupština Srbije donela je decembra 2007. u okviru "Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije". Član kojim je utvrđena vojna neutralnost glasi: "Zbog ukupne uloge NATO-a, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. bez odluke Saveta bezbednosti do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO "konačan organ" vlasti u "nezavisnom Kosovu", Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju".
Do danas, ova rezolucija i taj njen član je jedini zvanični dokument koji spominje vojnu neutralnost. Strateški dokumenti iz oblasti bezbednosti Srbije, odnosno Strategija odbrane i Strategija nacionalne bezbednosti iz aprila 2009, niti u jednoj rečenici ne pominju ovaj status.
Tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac kazao je prilikom usvajanja Rezolucije da se "rezolucijom samo konstatuje defakto stanje, a ono je takvo da smo mi sada vojno neutralni, ali se ne donosi odluka zauvek i za ubuduće". Vuk Jeremić, tadašnji ministar spoljnih poslova, rekao je da "Srbija danas nije član nijednog vojnog saveza, a rezolucija eksplicitno navodi da Srbija neće ni biti član nijednog vojnog saveza sve do direktne odluke građana na referendumu".
U tom periodu je bilo jasno da se vojna neutralnost proglašava zbog Kosova sa ciljem zamrzavanja odnosa sa NATO i EU koje je tadašnja vlast optuživala da rade u korist nezavisnosti Kosova.
Iako neutralna, Srbija sarađuje sa NATO, članica je Partnerstva za mir, a početkom ove godine usvojen je i "Individualni akcioni plan partnerstva između Srbije i NATO" (IPAP), koji je, kako su objasnili sadašnji ministar odbrane i šef diplomatije Bratislav Gašić i Ivica Dačić, najviši stepen partnerske saradnje, ali bez namere da Srbija postane članica NATO.
Takođe, Srbija je 2013. postala posmatrač Zajednice dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), saveza okupljenog oko Rusije, naslednice Varšavskog pakta. ODKB je organizacija koja se zasniva na bezbednosno-vojnoj saradnji, a od 1992. godine povezuje niz članica bivšeg SSSR-a: Belorusiju, Kazahstan, Jermeniju, Kirgistan i Tadžikistan. Cilj saveza je zaštita teritorijalno-ekonomskog prostora članica i suprotstavljanje međunarodnom terorizmu, borba protiv trgovine drogom, ilegalnih migracija, organizovanog kriminala, kao i kolektivno reagovanje na vanredne situacije i humanitarne katastrofe. Punopravne članice organizacije ne smeju da se pridruže drugim vojnim savezima, a Rusija ima pravo veta na osnivanje stranih vojnih baza na tlu zemalja članica. Ruski general Leonid Ivašov izjavio je tim povodom da bi status posmatrača za Srbiju "mogao da bude samo prvi korak" jer bi joj članstvo u ODKB-u pojačalo poziciju na Balkanu.
Nikolić sa Lukašenkom u Minsku
Minsk
- Srbija je naš strateški partner na Balkanu, a u prošloj godini naša trgovinska razmena iznosila je 250 miliona dolara, izjavio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko na sastanku sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. On je ocenio da preko Minska Srbija može da plasira svoje proizvode na području članica Evroazijsko-ekonomskog saveza. Lukašenko je Nikolića dočekao uz najviše državne i vojne počasti. Nikolić je ocenio da je glasanje u Unesku na najjasniji način pokazalo ko i kakav odnos ima prema Srbiji.
Izrazio je duboku zahvalnost Lukašenku i građanima Belorusije na neprocenjivoj podršci koju daju Srbiji.
