Izvor: RTS, 23.Feb.2012, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljno poštovanje prava manjina
Situacija na planu ljudskih prava na Kosovu i dalje je izuzetno teška, rekao izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Konstantin Dolgov. Rusija podržava inicijativu Srbije za istragu o trgovini organima na Kosovu pod okriljem UN, kaže Dolgov.
Izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za ljudska prava i vladavinu prava Konstantin Dolgov ocenio je da je, 12 godina posle donošenja Rezolucije 1244 i uspostavljanja prelazne administracije na Kosovu, situacija na planu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ljudskih prava u pokrajini još uvek izuzetno teška.
Konstantin Dolgov je sa srpskim i međunarodnim zvaničnicima razgovarao i o problemu trgovine ogranima na Kosovu na koji je upozorio izvestilac Saveta Evrope Dik Marti.
"Mi smatramo da istraga o tome mora da se odvija na najprofesionalniji, najdetaljniji i najnepristrasniji mogući način jer izveštaj Dika Martija sadrži šokantne podatke," rekao je Dolgov.
Prema njegovim rečima, Euleks je započeo istragu, odvojio izvesna sredstva, istražioce i tužioce ali to nije dovoljno.
"Rusija podržava inicijativu Srbije da se usvoji rezolucija Saveta bezbednosti koja bi tražila istragu i uspostavila mehanizme pod pokroviteljstvom UN," istakao je ruski diplomata.
"Još uvek postoje veliki problemi počevši od nedovoljne bezbednosti i sigurnosti nacionalnih manjina posebno Srba, ali i Roma i drugih. Još uvek imamo više od 200.000 interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji, što je veliki humanitarni izazov. I sve se to dešava u 21. veku, u srcu Evrope", rekao je Dolgov Tanjugu na kraju trodnevne posete Srbiji.
Ruski diplomata se u Beogradu sastao sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, prestavnicima Ministarstva za KiM i Ministarstva za regionalni razvoj, patrijarhom Irinejom, predstavnicima SPC i udruženja porodica nestalih i kidnapovanih na KIM, kao i sa šefom misije OEBS.
Dolgov je na Kosovu razgovarao sa rukovodstvom Unmika, Euleksa i Kfora i OEBS, predstavnicima kosovskih Srba, a posetio je i manastir Gračanicu.
Tokom tih razgovora bilo je reči o bezbednosti manjina, imovini otetoj od kosovskih Srba koji su pobegli pred nasiljem, kao i o zaštiti verskih objekata.
"Ponovio sam međunarodnim predstavnicima da u skladu sa mandatom koji im je dao Savet bezbednosti UN oni treba da rade za dobrobit svih naroda na Kosovu, ne samo kosovskih Albanaca već i Srba, Roma i drugih", istakao je ruski zvaničnik.
Napominjući da po Rezoluciji 1244 Kosovo treba da bude multietničko, multikulturno i demokratsko društvo, a status određen uz poštovanje principa suvereniteta i integriteta Srbije, Dolgov je podsetio da je taj princip prekršen 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, koju Rusija ne priznaje.
"Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova. Mi podržavamo napore da se pitanje Kosova reši političkim sredstvima", naglasio je ruski diplomata.
Stav Rusije je, takođe, da bilo kakav unilateralan pokušaj da se reše politička i dnevna pitanja kao što su carine i kontrola prelaza, "ne može biti produktivan već samo rezultirati novim tenzijama".
"Upravo to se dogodilo. Apelovali smo na međunarodnu zajednicu da bude fer i pravedna i da radi u skladu sa mandatom", dodao je Dolgov i zaključio da je srpska zajednica je u teškoj situaciji, kako na severu Kosova, tako i na jugu, u enklavama.
