Izvor: Vesti-online.com, 10.Jul.2011, 13:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedostaje mi kafa u Ruskom caru

Bedžet Pacoli je najbogatiji Albanac na svetu. Na njegovoj vizit karti piše - bivši predsednik, a sada prvi zamenik kosovskog premijera. Ne piše vlasnik kompanije "Mabeteks" koja je restaurirala Kremlj, sa godišnjim prometom od miljardu evra i lanca hotela "Diamond Swiss Group".



U zgradu kosovske vlade ušetao se u savršeno skrojenom odelu, širokog osmeha i pozdravio se neuobičajeno srdačno. Na nekoliko ranijih mejlova i poziva nikada nije odgovorio. Bilo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << - sada ili nikad! Bez reči opiranja prihvatio je razgovor.

- Ali, ne ovde - rekao je osvrćući se po svom kabinetu. - Ne idete za Beograd, ostajete u Prištini i bićete moji gosti. Lično ću doći po vas.

Tako je i bilo. Svojski se potrudio da nas ugosti.

- Morate popiti kafu, insistirao je, nikada ovakvu niste pili. Žen šen! Specijalno mi dostavljaju iz Japana. Bez kofeina i šećera.

Na Kosovu trista čuda - čovek sa milijardama na računu, u svom kabinetu na mini aparatu spremao je kafu. Kolega fotograf, raširio je oči od neverice. Pacoli je sve kratko objasnio:

- Ako želite uspeh u životu, morate biti u ravni sa sagovornikom. Bilo da se spuštate ili podižete na njegov nivo - pričao je stavljajući na sto finu porcelansku šoljicu. Uz malo navođenja, stvarno je došao po ekipu u Čaglavicu, gde žive Srbi. Ogromni crni blindirani džip imao je pratnju, rotaciju i obezbeđenje. Spektakl za meštane! Ana, ćerkica moje drugarice Danijele uplašila se - mislila je da nas hapse!

Šef obezbeđenja je otvorio vrata. Tek kasnije su mi objasnili da retko ko sedi u autu pored Pacolija.

U Gračanici, gde žive Srbi, Albanci i Romi Pacoli je sazidao dvorac. Od glavnog puta do svoje kuće, napravio je put koji je danas - korzo. Šetači pozdravljaju njegov auto.

- Sećate li se serije "Dinastija" - pitala sam dok su se otvarale kapije njegove vile. Glasno je najavio goste. Svuda oko nas zablistao je basnoslovno skup kraljevski nameštaj. Sa terase je pucao pogled na čitavo Kosovo.

- Sve vidim! S kraja na kraj - širio je ruke.

Krećemo odmah sa najbolnijom temom za Srbe. O srpskom Jerusalimu. Nije bio potreban uvod.

- Kosovo nije niko ukrao. Ono je tu gde je uvek i bilo. Daj da zaboravimo državnost. Kada se ljudi prizovu pameti, država neće biti potrebna. Pogledajte, kako to izgleda na Zapadu! Zajednički život je naša sudbina. Kosovo ne pripada samo Albancima. Posle rata, situacija je bila jako teška. Svako je tražio krivca, ali u suštini je kriva samo nekolicina ljudi koji su sve to napravili, nikako ceo narod. Rat je doneo uništenje i svašta još, ali je mislim da je narod u stanju da to zaboravi i gleda napred. Situacija na Kosovu je teška za sve, pa i za srpsku zajednicu. Znam da žive loše, a mnogi još nisu načisto da li da ostanu ili ne. Garantujem svim Srbima da im se ovde ništa loše neće desiti i da su ravnopravni sa svima. Mene jako zanima kakav je stvarno stav Srbije, jer konačno pomirenje dosta zavisi od nje.

Nekoliko puta je insistirao - ključ je u Beogradu!

- Da li će narod ovde bolje živeti, a tu mislim i na albanski narod, dosta zavisi od Srbije, odnosno nekoliko političara u Beogradu. Srpska zajednica sada plaća račun konflikta Beograda i Prištine. Ona uvek prva plati cenu bilo kakvog nesporazuma. Odlučno tvrdim da kada bi postojala dobra volja nekoliko ljudi u Beogradu da shvate realnost situacije na Kosovu, sigurno bi nam krenulo nabolje. Moramo se ponašati drugačije. Koliko znam u istoriji, slučajeve poput Kosova je nemoguće vratiti nazad. Sam gospodin Boris Tadić ima dosta moći da menja situaciju. Razumem da ima agresivnu opoziciju, ali ako bi drugačije mislio, konstruktivno i za ovaj narod ovde, to bi direktno promenilo kvalitet života.  Insistiram na stavu da nijedan političar iz Beograda neće sesti za sto sa Hašimom Tačijem - i zbog njegovog učešća u OVK, a naročito ne nakon izveštaja Dika Martija o trgovini organima.

- Ne bih ulazio u to šta se dešavalo za vreme rata, jer nisam tada poznavao Hašima Tačija, ali znam da je apsurdno misliti da je trgovao sa organima. Čitao sam i izveštaj lekara iz Beograda, koji kaže da je transplantacija organa jako komplikovana stvar i da je to veoma teško izvesti i na VMA, a kamoli negde na brdu gde nema ničega. Tači već nekoliko godina vodi kosovsku vladu i prvi je uključio srpsku zajednicu u nju. I ako ćemo tako, mogu reći da ima pođednako dobre odnose sa liderom SLS-a Slobodanom Petrovićem, kao i sa mnom.

Posluga, poreklom sa Filipina, poslužila je granini sok. Pacoli nastavlja da priča kao biznismen.

- Tadić bi trebalo da se otvori za razgovor. Ovi koji se sada vode su na niskom nivou. Kada bi Tadić prihvatio realnost, garantujem da bi brzo došlo vreme kada bi ukinuli te granice koje nam smetaju. Tada bi omogućili slobodno kretanje ideja, kapitala i robe, što bi pobošljalo kvalitet života svima, a naročito Srbima. Koliko vidim, političari iz Beograda ovde dolaze samo pred izbore. Pre i posle, Srbi su zaboravljeni. Njima se manipuliše, baš kao što se to nekada činilo i sa Albancima. A, zaslužuju bolji život. Dok sam bio predsednik Kosova rekao sam i u Albaniji, i u Makedoniji, i u Crnoj Gori, a rekao bih to i u Srbiji - ponavljao sam da rušimo granice i stvaramo veće tržište! Granice nam smetaju! Moramo ih skinuti sa dnevnog reda i ostaviti ljude da se kreću slobodno. I nemamo nikakvog razloga da pokazujemo dokumenta kada idemo iz Beograda za Prištinu, ili obratno. Moramo stvoriti ambijent da se ljudi, kapital i ideje slobodno kreću. To niko ne sprečava. Ni Evropska unija, ni Amerika, ni Rusija. Sve je u našim rukama.

Ukidanje granica zvuči nemoguće. Balkan se sa Balkana ne mrda. Nikada.

- Nek shvate kako hoće. Nekada smo učili da će sa razvojem svesti čoveka država izgubiti svoje značenje. Čim omogućiš ljudima da rade i da se kreću, oni ne misle više o državnosti. Doživećemo taj dan, kada će države propasti. Što pre, to bolje! Ovaj narod traži da se kreće, da ima bolji život i na to ima pravo. Albanca koji živi u Prištini ne mogu lišiti da ide u Beograd i traži posao, i obratno. Zato pozivam Beograd i apelujem na dobre ljude i svesne političare da prihvate realnost i otvore nove opcije i perspektive.

Strasti ili interesi, u politici jedno uvek presudi, ne može običnom čoveku da ne padne na pamet dok Pacoli izlaže rešenje za sever Kosova.

- Bescarinska zona. Lobiram za to i kod međunarodne zajednice, ali i u vlasti Kosova, jer ni njima nije skroz jasno šta to znači. Ali, vremenom ćete se uveriti da je jedino rešenje poboljšati ekonomsku situaciju. Kada umesto kriminalnih organizacija koje žive na uštrb običnog stanovništva, svi ljudi budu radili i zarađivali, politička zategnutost će splasnuti.

Stvaranje slobodne ekonomske zone, ali one prave, po standardima EU, znači da će sva roba ulaziti bez carine, ljudi kupovati jeftino, a unutar nje će se proizvoditi bez ikakvog poreza. Svaka firma koja dođe, platiće taksu, i Srbija i Kosovo će ubirati te takse. Ako se to dogodi, dovešću velike gigante, koji će biti veoma zadovoljni da za malo novca dobiju kvalitetnu radnu snagu. Tako će ekonomska situacija pobediti politiku. Ako u Beogradu postoji partner za razgovor sa mnom, spreman sam da sednem za sto i pregovaram na ovu temu.

Tvrdi da bi došao odmah sutra.

Veoma rado je prebirao uspomene iz Beograda. Pohvalio se knjigom o svom životu. Jedno poglavlje posvetio je Slobodanu Miloševiću.

- Sreli smo se samo jednom sa ciljem da ne dođe do rata, jer svaki rat je samo uništenje, a patriota nije onaj koji ubija, već onaj ko štiti duše. To je bilo 1998. godine, i mislio sam da ću imati uspeha. U njegovoj kancelariji razgovarali smo osam sati. Pokušao sam da mu prenesem realnost sa Kosova, kažem da ništa ne može na silu. Ponavljam, 70-ih godina je napravljena greška. Umesto da političari iz Srbije dolaze i podstiču ekonomski razvoj, oni su to ostavili. Kada je Milošević 80-ih ulazio na političku scenu je bilo vrlo delikatno vreme, a kada je krajem 90-ih izbačeno 400.000 na ulice, ostalo bez posla, jer se nisu izjasnili kao građani Srbije, proces je bio nezaustavljiv. Bilo je dosta taktičkih grešaka.

Bedžet Pacoli svojim privatnim avionom, može da sleti u bilo koji kraj sveta, ali ne može preko Merdara. Priznaje da se jako poželeo srpske prestonice, i da bi rado ponovo sedeo u bašti "Ruskog cara".

- U Beogradu sam bio još jednom posle sastanka sa Miloševićem, i tada sam se sreo sa mojim drugarima. Jako sam se uželeo Beograda. Tamo imam dosta prijatelja. Ne dolazim jer sam čitao da je bivši ministar spoljnih poslova 1999. godine stavio moje ime na crnu listu. Nikada nisam saznao da li je to istina ili ne, ali nisam želeo da upadnem u neke probleme.

Zanimljivo da njegov radni sto u kosovskoj vladi nije zatrpan papirima. Nema milion molbi, žalbi, dopisa... Samo jedan notes na stolu čoveka koji "završava" najskuplji posao u vladi Hašima Tačija - lobira za nezavisnost Kosova. Mnogi tvrde da je direktno kupuje.

- Ljudi pišu i govore svašta. Nije tajna da sam puno doprineo nezavisnosti Kosova, oko trećina država koje su priznale nezavisnost su moj doprinos. Naravno, angažovao sam lobiste, a oni ne rade za džabe. Ali nezavisnost nije plaćena. Prvo, moj humanitarni fond pomaže bez obzira da li je reč o ljudima na Kosovu ili van njega - i kada bih znao da je i nekome u Srbiji potrebna moja pomoć, priskočio bih da pomognem. Drugo, ne putujem kao i ostali političari. Imam svoj privatni avion i dosta novca trošim na putovanja. Takođe, protokolarno ne mogu organizovati sastanak ni u jednoj zemlji koja nije priznala nezavisnost, pa tamo koristim druge instrumente. Nije reč o novcu, već o mojim poznanicima, mojim vezama i renemeu koji imam.

U kući nas je upoznao sa mališanima. U februaru je dobio peto dete, koje će sasvim sigurno, kao i ostalih četvoro od malena pregovoriti tri-četiri jezika. Ženio je lepotice - prvo pevačicu Anu Oksu, a danas je gospođa Pacoli 33-godišnja Ruskinja Marija. I zbog toga su ga u neki u izbornoj kampanji počastili etiketom ruskog špijuna i prosrpskog Albanca.

- Ne umem da mrzim ljude. Isto uvažavam i Albanca, i Srbina, i Roma. Na moj kosmopolitski odnos, neki ovde gledaju skeptično i verujem da su ga namerno zloupotrebili u borbi protiv mene. Neki su zlonamerno isticali da sam prosrpski, ruski agent i svašta još. Ali, sve to nije tačno. Nisam kriv što sam bio sposoban, radio svuda, kao što rade i Amerikanci, Srbi, Nemci... Uostalom, videćemo na narednim izborima da li će me narod ponovo izglasati za predsednika.

Ko će verovati da ste nam pevali "Od izvora dva putića" i "Dunave, Dunave", našalila sam se izlazeći.

- Mnogo sam vam rekao. Molim vas, puno pričam. Nemojte da mi naudite - ponovo je nekoliko puta čovek čiji telefonski imenik izgleda moćnije od Bilderberške grupe.

Istina, spomenuo je neka važna imena, ali sam održala reč. Kakav dvorac. Kakva bajka! Realnost je tresnula u glavu, čim smo stigli nazad u Čaglavicu.

Pužio mi je ruku i progovorio na odličnom srpskom. I kasnije, u njegovoj kući, ako bi na trenutak njegova zamenica na mestu predsednika Alijanse Novo Kosovo Mimoza Kusari Ljilja, žena izuzetnog intelekta i lepote, počela priču na albanskom, diskretno bi razgovor vratio na "naš" jezik, kako smo se u jednom trenutku bizarno našalili.

Vozeći me u svojim kolima, kratko me je pitao za Bogoljuba Karića. Kasnije smo pričali o njegovoj porodici.

- Dok su bili na Kosovu, Karići su pomagali ljudima i nećete naći nijednog Albanca koji će reći da je njegova porodica učinila nešto loše. Činili su samo dobro, dali posao stotinama ljudi i ja bih prvi skočio da im pomognem, ako bi im pomoć bila potrebna. Nije tačno da sam Bogoljubu dao kosovski pasoš i on ga nema, ali on ima pravo da dođe i da ga zatraži, jer je on sa Kosova. Da ga zatraži, sigurno bi ga dobio.

Bivši predsednik Kosova i najbogatiji Albanac na svetu Bedžet Pacoli rođen je 30. avgusta 1951. godine u selu Marevci na Kosmetu. Kao mladić otišao je na Zapad tražeći posao. Našao je i posao i ogromno bogatstvo. Odrastao je u porodici sa još devetoro dece, a sećajući se detinjstva i odnosa sa Srbima iz obližnjeg sela Izvor priča:

- Mi smo od njih uzimali seno koliko nam treba, a oni isto tako od nas drva. I to je bilo najnormalnije. Eto, tako smo živeli.

Nastavak na Vesti-online.com...