Izvor: Danas, 19.Avg.2015, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na poternicama visoki funkcioneri Srbije?
Beograd - Ukoliko bi Kosovo bilo primljeno u Interpol, pojedini visoki funkcioneri Srbije bi mogli da se nađu na poternicama, smatra Darko Trifunović, sekretar Instituta za bezbednosne studije. Prema njegovim rečima, informacija da je Kosovo zatražilo prijem u ovu međunarodnu organizaciju mora da se posmatra u političkom ključu i u svetlu činjenice da su prinuđeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << da oforme sud koji će se baviti zločinima OVK.
- Ukoliko budu primljeni u Interpol, bojim se da će oni to koristiti da bi podizali lažne optužnice protiv građana Srbije koji su na visokim pozicijama, kako bi politički izbalansirali to što će neki njihovi visoki funkcioneri da se nađu na optuženičkoj klupi - kaže Trifunović. Tu tezu Trifunović ilustruje primerom Momira Stojanovića, bivšeg šefa VBA, a sadašnjeg poslanika SNS-a, protiv kojeg je u februaru ove godine Interpol raspisao poternicu zbog navodnih ratnih zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom na Kosovu.
- Da ta optužnica ima osnova, njome bi se bavio Haški tribunal, a general Stojanović je tamo bio samo u svojstvu svedoka - tvrdi Trifunović. Kako navodi, svakako da bi građani imali koristi od uređenog pravnog sistema u regionu, ali ponovo naglašava bojazan da bi eventualni prijem Kosova u Interpol bio politički zloupotrebljen.
S druge strane, Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosne politike smatra da prijem Kosova ne bi ništa značajno promenio, pošto UNMIK još od 2002. ima potpisan protokol o saradnji s ovom međunarodnom organizacijom.
- Za sada, odluke o raspisivanju poternica moraju da idu preko kancelarije UNMIK-a i u tom smislu bi ulazak Kosova u Interpol povećalo njihovu autonomiju i dalo im još jedan elemenat državnosti. Ipak, što se tiče međunarodne policijske saradnje, članstvo Kosova ne bi ništa dramatično promenilo - navodi Elek.
Prema njegovim rečima, ulazak Kosova u Interpol je neizvestan pošto za tu odluku mora da glasa dve trećine država članova generalne skupštine. A da će se oko ovog pitanja voditi diplomatska bitka najavio je u izjavi za medije ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakavši da prijem KiM u punopravno članstvo Interpola nije prihvatljiv za Srbiju i MUP. "Nastojaćemo da se svim diplomatskim sredstvima borimo protiv ove inicijative", rekao je Stefanović.
On je ocenio i da Kosovo, kao sastavni deo Srbije, ne može samostalno da bude predstavljeno u Interpolu. "Reč je o teritoriji sa koje su stigli određeni teroristički napadi i sa koje je proterano desetine hiljada Srba", naveo je Stefanović. Zato će država, najavio je on, u narednom periodu aktivnom kampanjom pokazati da prijem Kosova nije u interesu međunarodnih istražnih institucija, a ne bi bio dobar ni za odnose Srbije i Interpola.
Podsetimo, prema pisanju prištinskih medija, Kosovo je podnelo zahtev za punopravno članstvo u INTERPOL-u, a o aplikaciji bi trebalo da se diskutuje u novembru, tokom 84. zasedanja generalne skupštine ove organizacije. Ovu informaciju je potvrdio kosovski ministar unutrašnjih poslova Skender Hiseni uz napomenu da "očekuje pozitivan odgovor".
U februaru ove godine Interpol je preko kancelarije UNMIK-a raspisao poternice za 16 Srba sa Kosova, zbog navodnih ratnih zločina nad civilnim stanovništvom. Među njima, se nalazio i Momir Stojanović, nekadašnji prvi čovek VBA, a sada poslanik SNS-a u Skupštini Srbije.
Savezna republika Jugoslavija je primljena u Interpol 2001. godine. Nakon što je prestala da postoji državna zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine, Srbija je kao pravni naslednik zadržala članstvo u ovoj organizaciji.
Prvo UN, pa Interpol
Prema rečima Darka Trifunovića, sekretara Instituta za bezbednosne studije, prijem Kosova u Interpol je pravno problematičan, pošto članovi ove ogranizacije moraju najpre da budu u Ujedinjenim nacijama. "Pitanje je kako bi se ponele Španija ili Kipar kada bi sa Kosova, teritorije koju oni ne priznaju, bile podignute optužnice protiv njihovih građana", navodi Trifunović.
