Izvor: Politika, 02.Avg.2014, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NVO ,,pravda”

Pošto je Haškom tribunalu, koji je bio nadležan i za zločine na Kosovu, istekao rok trajanja, a da se zločinima protiv nealbanskog stanovišta gotovo nije bavio, sada valja organizovati reprizu i armiji međunarodnih birokrata i lokalnih antiratnih profitera naći novo uhlebljenje

„Glavni tužilac za ratne zločine na Kosovu počinjene 1999” Klint Vilijamson pre nekoliko dana u Briselu je izjavio da su nađeni dokazi o sistematskim zločinima protiv nacionalnih manjina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Kosovu, a naročito protiv Srba i Roma. „Svi Srbi koji su hteli da ostanu na Kosovu posle rata, a to su uglavnom bili stari i bolesni ljudi, bili su mete napada”, istakao je on.

Specijalni tužilac je naveo da je reč o zločinima protiv čovečnosti, uključujući ubistva, kidnapovanja i nehumano postupanje prema civilnom stanovništvu, što je u skladu s onim što stoji u izveštaju specijalnog izvestitelja Saveta Evrope Dika Martija, koji je, uzgred rečeno, svojim nalazima o albanskim zločinima uzrokovao buku i bes svih koji bi te zločine da gurnu pod tepih.

Zato ne čudi što, na primer, na jednom srpskom sebemrzačkom sajtu koji se samoproglasio novinama, i koji je požurio da šačicu svojih čitalaca što pre izvesti o Vilijamsonovim nalazima, u prvi plan nije stavljena činjenica da američki tužilac priznaje sistematske albanske zločine, u čemu se slaže sa Martijem, nego činjenica da relativizuje Martijeve tvrdnje kako su zarobljenicima vađeni organi.

Međutim, ta relativizacija nije ni najmanje uverljiva. Naprotiv.

„To što zasad nema dokaza za uzimanje organa, ne znači da ih neće biti”, ukazao je Vilijamson i dodao da će se istraga nastaviti. „Mogu da kažem da lično verujem da je toga bilo, a bez obzira na to što je reč o relativno malom broju ljudi, reč je o divljačkim postupcima za koje nema opravdanja.”

E sad – budući da se Vilijamson gotovo izvinjava što ne sme da potvrdi Martijeve nalaze, pa čak stidljivo obećava kako će to u budućnosti smeti – postavljaju se najmanje dva pitanja.

Prvo je zašto se Vilijamson baš sada, najednom, odlučio da bude tako osetljiv prema srpskim žrtvama? A drugo – zašto je pomenuti sebemrzački sajt uopšte odlučio da njegovoj izjavi, čak i friziranoj, posveti pažnju, kada se ta izjava u politiku tog sajta nikako ne uklapa, i kada Vilijamsona, budući da je reč o američkom, a ne srpskom, ili, ne daj bože, ruskom predstavniku, ne smeju da zaspu kofama pljuvačke.

Na oba pitanja odgovor je isti. A krije se u drugom delu Vilijamsonove izjave.

„Vilijamson je rekao da su u toku pregovori sa ’jednom zemljom’ koja je iskazala spremnost da bude domaćin Specijalnom sudu i da je Vlada Srbije učinila mnogo da olakša rad istražitelja, a nije se mešala u nezavisnost istrage.”

Onima koji ne znaju da čitaju između redova stvar je plastičnije objasnila „koordinatorka projekta REKOM-a, inicijatorka istraga zločina na Kosovu koje je realizovao Fond za humanitarno pravo” Nataša Kandić.

„Pokazalo se da Euleks i Unmik, njihovi tužioci, nisu imali kapaciteta da pokrenu suđenja koja bi bila prihvaćena”, kaže Kandićeva. „Kao što je Haški tribunal došao spolja, nametnut je i, ipak, postigao neke rezultate, u slučaju specijalnog istražnog tima i novog ad hok suda dobro je to što su provođenje pravde za Srbe, Rome i Albance ’izdajnike’ i političke protivnike pokrenule Sjedinjene Američke Države u koje Kosovo i Albanci imaju bezrezervno poverenje.”

Pa, za slučaj da neko ni ovo nije uspeo da shvati, koordinatorka nastavlja još eksplicitnije:

„I sudije koje su EU i UN postavile nisu bile dorasle poslu, uspostavljanju pravde za srpske žrtve i političke protivnike OVK. Ovoga puta Srbija i porodice žrtava moraju da shvate da bez SAD ne bi bilo novog suda i oživotvorenja ideje o vladavini prava na Kosovu. Klint Vilijamson može da sprovede nezavisnu istragu zato što je američki tužilac.”

Dakle, poenta je sledeća – pošto je Haškom tribunalu, koji je bio nadležan i za zločine na Kosovu, istekao rok trajanja, a da se svojim poslom, posebno zločinima protiv nealbanskog stanovišta, gle čuda, gotovo nije bavio, sada valja organizovati reprizu i armiji međunarodnih birokrata i lokalnih antiratnih profitera naći novo uhlebljenje. A ko može da ih uhlebi bolje od Amerike, koja se i dalje vodi kao najmoćnija svetska sila i pri tom je više nego zainteresovana da u još jednoj oblasti razvlasti Ujedinjene nacije i Evropsku uniju, kako bi povratila poljuljani uticaj „u regionu, a i šire”. A kada je „viši interes” u pitanju, onda je sve dozvoljeno. Pa čak i pominjanje srpskih žrtava.

Kao međunarodne birokrate, i srpski profesionalni sebemrsci su, iznad svega, lukrativno nastrojeni, pa tako ni pomenutom sajtu nije predstavljalo problem da podrži „korisnu inicijativu”, ma koliko se njegovom uredništvu pominjanje srpskih žrtava gadilo. Vađenje organa da ne pominjemo.

Stvar su podržali i sebemrsci – privilegovani internet korisnici ovog sajta, svojim „konstruktivnim” komentarima. Klipove u točkove, međutim, počeli su da zabijaju srbomrsci iz „regiona”, koji su, takođe kao privilegovani korisnici, tu jednako aktivni, i koji se sa srpskim sebemrscima, prirodno i uglavnom – lepo slažu. Sada su, međutim, pale teške reči. Jedan srbomrzac iz „regiona” je jednog srpskog sebemrsca upitao da li su mu, uz bubrege, Albanci izvadili i mozak. Jedan srpski sebemrzac je, osokoljen „promenom” američke politike prema srpskim žrtvama, jednoj srbomrziteljki simbolički natukao feredžu na glavu. Ukratko – prava šovinistička farsa u jezgru borbe za „istinu, odgovornost i pomirenje”.

Ali, kao što rekosmo, kada je u pitanju viši cilj – a viši cilj je jačanje američkog uticaja u „regionu” i obezbeđivanje kinte za internacionalne budžetlije i domaće „sinekuriste” – ovakvi incidenti su beznačajna „kolateralna šteta”.

Ako bude potrebno, i među nesrpskim eksjugoslovenskim „narodima i narodnostima” biće formirani odredi plaćenih sebemrzaca. Neće problem predstavljati ni tvrdokorni Albanci. Već vidim kako se i tamo pojavljuje neka „bekompromisna” „humanitarna aktivistkinja” koja pripadnicima svoje nacije, pred TV kamerama, lupa šamare.

Jer, kako u svojoj izjavi poentira Nataša Kandić, „istrage tima Klinta Vilijamsona i formiranje budućeg suda za ratne zločine na Kosovu su pravi put kojim se može ostvariti maksimum pravde za srpske žrtve”.

A to što će neki „ekstremisti”, kao i u slučaju Haškog tribunala, podsećati da je na put pravde za srpske, kao i sve ostale balkanske žrtve, nemoguće krenuti dok upravo Amerika ne procesuira svoje građane, koji su izvršili zločin nad međunarodnim pravom, počevši od onih koji su kosovske Albance, zajedno sa ostalim stanovnicima Srbije, a posredno i ostalim stanovnicima regiona, tri meseca zasipali najstrože zabranjenim osiromašenim uranijumom – a što se, gotovo izvesno, neće dogoditi nikada – na to se gospođa Kandić neće osvrtati.

Takve „efemerije” ne stoje na „putu” Natašine „pravde”.

Vladimir Kecmanović

objavljeno: 02.08.2014.

Nastavak na Politika...