Izvor: Politika, 07.Jun.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li premijer pod istragom da prizna Prištinu
U diplomatskim kuloarima se može čuti da Nemačka uslovljava primanje Rumunije u Šengensku zonu i priznavanjem nezavisnosti Kosova, kaže Dušan Proroković
Viktor Ponta ponovo najavljuje da će Bukurešt preispitati svoj odnos prema Prištini. Ali rumunski premijer koji je izgubio predsedničke izbore i protiv kog je započeta krivična istraga zbog korupcije tvrdi da nije rekao rekao da će priznati Kosovo, kako to prenose prištinski mediji.
Pitanje je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << li će Ponta imati prilike da sa novim predsednikom Rumunije napravi, kako ističe, novu procenu šta se to na Kosovu promenilo od 2008. godine, budući da je Klaus Johanis zatražio od premijera podnese ostavku.
Bez obzira na to da li će Ponta politički preživeti, imajući u vidu optužbe da je umešan u falsifikovanje, pranje novca, sukob interesa i utaju poreza, ovo nije prvi put da se pominje odnos prema Kosovu. U jesen 2013. Ponta je u Vašingtonu nagovestio da bi 2015. moglo da usledi priznanje. Činjenica je i da je Emilijan Pavel, rumunski poslanik i predsednik grupe „Prijatelji Srbije” u Evropskom parlamentu, rekao da Rumunija treba da se uskladi sa EU oko Kosova i da je, takođe, ukazao na Briselski sporazum, uz naglasak da su Srbija i Kosovo razmenili oficire za vezu i pristupili normalizaciji odnosa.
Otud se nameće pitanje koliko zapravo Beograd svojim koracima u dijalogu sa Prištinom utiče na stav pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo – pored Rumunije, tu su i Kipar, Španija, Grčka i Slovačka. Takođe, koji bi to srpski potez mogao da bude posebno rizičan – je li to otvaranje prvih poglavlja u pregovorima, koji će istovremeno biti i potvrda da je Beograd primenio dogovoreno u dijalogu, ili, možda, potpis i na sporazum o normalizaciji odnosa pre članstva u EU?
Srbija ne može mnogo da utiče na odluku zemalja koje nisu priznale Kosovo, kažu analitičari. Nepriznavanje kosovske nezavisnosti je, kako se ocenjuje, rezultat političkih interesa tih država.
Tako Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške inicijative i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za KiM, naglašava da odluke od strane preostalih zemalja EU koje nisu priznale Kosovo ne zavise od Srbije, „već od njihove unutrašnje dinamike i od nekih stvari koje će se dešavati na međunarodnom planu”.
Srbija je, kako kaže, već doprinela da niz zemalja „porazmisli” o priznavanju Kosova. „Početak procesa normalizacije odnosa s Prištinom bio je signal za to. Tada se i čulo najviše glasova – od Slovačke, preko Rumunije do čak Grčke – da se može razmatrati priznavanje kosovske nezavisnosti”, podseća Proroković.
Što se tiče najnovijih glasova iz Rumunije, on, međutim, smatra da oni nemaju mnogo veze sa pregovorima u Briselu. U diplomatskim kuloarima se govori da Nemačka uslovljava primanje Rumunije u Šengensku zonu i priznavanjem nezavisnosti Kosova. Proroković takođe podseća da je Ponta premijer u odlasku posle gubitka predsedničkih izbora. „On je izgubio politički legitimitet, oslanja se na proameričku kartu i spreman je da ispuni svaki uslov Amerike – od zaoštravanja odnosa prema Rusiji do priznavanja Kosova, jer mu je to jedina nada da će se nešto duže zadržati na premijerskoj funkciji”, kaže Proroković i dodaje da u rumunskom javnom mnjenju raspoloženje nije takvo, jer Rumune ogroman problem s Transilvanijom motiviše da budu protiv priznanja Kosova.
Naš sagovornik inače ne vidi bilo kakvo novo pomeranje među ostalima iz „petorke”. „Ista je meta, isto rastojanje i nema nikakvih signala da razmišljaju o priznavanju Kosova”, kaže on.
I Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, smatra da stav pet zemalja EU ne zavisi mnogo od toga šta Srbija radi nego od njihovih sopstvenih interesa. „Beograd je potpisao sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom pre dve godine, pa se ništa nije desilo”, ukazuje ona i objašnjava da su različiti razlozi zbog kojih te države ne priznaju Kosovo. „Španija, recimo, ima direktan interes da zbog Katalonije ne prizna Kosovo. I Rumunija posmatra Moldaviju i neke svoje probleme, tako da ona na priznavanje Kosova gledao kao na nešto što bi potencijalno moglo da ima neke implikacije koje joj se ne bi dopale. Ima onih koji kažu da, i kada bi Srbija priznala Kosovo, oni to ne bi učinili – recimo Kipar i Španija. Nije reč o tome da te države ne priznaju Kosovo samo zato što gaje prijateljska osećanja prema Srbiji nego zato što štite svoje interese, a najmanje se tako nešto može reći za Slovačku, koja to, manje-više, radi iz prijateljskog obzira prema Srbiji”, sumira Joksimovićeva.
Da li te obzire i interese može da izbriše obavezujući sporazum o normalizaciji, za koji se posebno zalaže Nemačka, a za koji je Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, rekao da „u ovom trenutku niko u Briselu ne zna šta će u njemu tačno pisati”, ali da on smatra da se Srbija neće suočiti sa zahtevom za priznanje Kosova jer ni sama Evropa prema tome nema jedinstven stav?
Proroković je uveren da bi se onda „otvorila vrata da čak i Rusija i Kina priznaju Kosovo, a kamoli članice EU”. „Ako se potpiše taj sporazum, onda će sudbina Kosova biti identična sudbini DDR-a. Dakle, primiće ih u UN, mi ćemo ostati po strani da ćutimo, nećemo ih formalno priznavati, ali ćemo otvoriti vrata da svi ostali priznaju Kosovo”, smatra on. Joksimovićeva je pak opreznija: „Čekajte da vidimo, ima još mnogo do tada.”
