Izvor: Politika, 14.Okt.2012, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minut do dvanaest za jasan stav oko Kosova
Četiri crvene linije koje bi Beograd trebalo da ima – da reč „suverenitet” Kosova ne uđe u bilo koji dokument, zatim pitanje severa Kosova, ljudskih prava Srba na jugu, kao i pitanje statusa srpskih manastira
Upravo sada je minut do dvanaest da Srbija vrlo jasno precizira svoj stav i stav Brisela oko priznavanja i nepriznavanja Kosova i toga šta to sve znači, na način da to ostane zapisano u međunarodnopravno obavezujućem dokumentu.
Jer, do sada je Brisel >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govorio da prihvata da Srbija ne prizna Kosovo, pa je to relativizovano u poslednjih nekoliko meseci, od kada su počeli da stižu glasovi da će zemlja prvo morati da prizna integritet, pa onda i suverenitet Kosova.
Ovo su reči Predraga Simića, profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu i bivšeg ambasador Srbije u Francuskoj, koji, u razgovoru za naš list, posle stava Evropske komisije da Srbija treba da poštuje „teritorijalni integritet Kosova”, kaže i da Srbija ne može reći „ne” Evropskoj uniji, bez obzira na to što ona nije više tako poželjan cilj kakav je bila pre deset, dvanaest godina.
„Mi smo evropska zemlja i ne možemo drugačije. Ali, to ipak nalaže i određene alternative u odnosima sa EU, da vidimo šta mi dobijamo u tom periodu do određivanja datuma i ulaska u članstvo, u tih deset ili već koliko bude godina, ako se stvari budu povoljno razvijale za EU, a šta, zapravo, gubimo”, ističe naš sagovornik.
Koliko su zapravo narušeni odnosi Srbije i EU, posle obelodanjivanja stava EK i razgovora komesara Filea u Beogradu?
Nisu oni narušeni suštinski. Ali jeste EU nešto što je indirektno nagoveštavala i indirektno govorila sada rekla direktno, a to je da traži da Srbija poštuje teritorijalni integritet Kosova, što možemo shvatiti kao odgovor na Dačićevo mesto novog pregovarača i odgovor na stavove koje je on dosta konzistentno zastupao u poslednje dve godina oko podele Kosova.
Ali, s druge strane, kada se kaže teritorijalni integritet, svaki student međunarodnih odnosa zna da to nerazdvojno ide sa suverenitetom. I možda ni to ne treba da nas iznenadi jer dolazi od zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i koje brinu o integritetu i suverenitetu Kosova. Ono što me malo buni jeste to da dolazi iz EU u kojoj još pet zemalja nije priznalo Kosovo i pitam se u kojoj meri ovakav stav zapravo odražava spoljnu politiku EU.
Posle susreta sa evropskim komesarom Štefanom Fileom postojale su izvesne razlike u izjavama srpskih čelnika. Kako te razlike tumačite?
Lakše je govoriti s pozicije profesora fakulteta nego pozicije političara koji snose odgovornost i koji moraju da nađu načina kako da održe kontinuitet odnosa sa EU, ma koliko perspektiva odnosa Srbije sa EU u ovom trenutku izgledala daleko. Treba biti realan: nama je EU potrebna jer smo evropska zemlja, ali je pitanje kakav kvalitet i kakvu vrstu odnosa možemo realno da očekujemo u narednim godinama sa EU.
A da li će ideja o podeli Kosova koju zastupa premijer biti jedan od razloga rasprave na domaćoj političkoj sceni?
Verovatno će biti jedan od razloga, s tim što možemo predvideti kada su pojedine partije u pitanju, kako će se one postaviti. Što se mene tiče, mislim – ako je tačno, a bojim se da jeste, da u dogledno vreme ne možemo da računamo ni na početak pregovora, a pogotovu ne na njihov uspešan završetak, i a ako je tačno da bi ako EU koja na početku traži da se poštuje teritorijalni integritet na kraju tražila da se prizna i suverenitet Kosova – da bi danas trebalo razmišljati o nekim drugim oblicima odnosa sa EU, poput onih koje imaju evropske zemlje koje nisu članice EU. Znam da će mnogi to smatrati preteranim ako pomenem Norvešku ili Švajcarsku, jer svakako mi smo daleko od njih, ali te zemlje, iako nisu članice EU, jesu deo njenih određenih politika, tamo gde njihov interes to nalaže.
U Briselu tvrde da nisu postavili novi uslov. Da li vam je poznato da je u nekom dokumentu EU ovako nešto bilo zapisano?
U Kontakt grupi je bilo razgovora. Nisam nigde video da je to stavljeno na papir. Ovog puta se prvi put pojavljuje papir i to je nešto što je ozbiljno. Jer, bez obzira na sva objašnjenja koja je dao File, reči lete – zapisano ostaje. Sutra se svako može pozvati na ovaj dokument i mislim da je sasvim normalno što predsednik Nikolić traži da se to izbaci. I sasvim je verovatno da se to neće izbaciti i da je to praktično pomerilo prečku za Srbiju kada je u pitanju Kosovo naviše. Zato mislim da će to biti crvena crta ispod koje EU neće ići u pregovore. To otvara dva pitanja.
Jedno je, a o čemu ćemo to pregovarati kad budemo seli za sto da pregovaramo sa Albancima „na visokom političkom nivou”. S druge strane, šta je interes Srbije u tome. Jer, ako nije sever Kosova, šta je onda interes Srbije?
Za mene postoje četiri „crvene linije”. Prvo, da Srbija mora u ovom trenutku jasno da stavi do znanja i spreči da i reč „suverenitet” uđe u bilo koji dokument, kao što je ušao „integritet”. U ovom trenutku moramo jasno staviti do znanja da za Srbiju priznanje suvereniteta ne dolazi u obzir. Drugo je pitanje severa Kosova. Sever je i prema Ahtisariju imao neke elemente specijalnog statusa, autonomije i, bez obzira na stavove Prištine, nipošto se nije htelo ubaciti reč entitet, zbog Republike Srpske. Ali to nije razlog da Beograd ne razmišlja o tome. Jer, elementi postoje – zajednica opština severa Kosova i odnosi sa Srbijom. Treće je pitanje ljudskih prava Srba na jugu koji su bili barem do sada potpuno potisnuti u stranu zbog severa Kosova. Prema tome, mislim da je personalna autonomija u ovom trenutku tema o kojoj bi Beograd trebalo da razmišlja. I, četvrto, to je pitanje statusa manastira, koji su u velikoj meri rešeni, i Ahtisarijevim planom i drugim dokumentima. Moja preporuka bi bila da se pažljivo prouči grčko zakonodavstvo o statusu Svete Gore i svetogorskih manastira.
A da li EU uopšte ima pravo da traži od bilo koga da poštuje teritorijalni integritet ili je to u nadležnosti Ujedinjenih nacija?
Svako ima pravo da traži da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet međunarodno priznate države. Ono što nas u ovom trenutku žulja jeste ako se traži poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova. Jer, do sada nijedan dokument UN nije suverenitet Srbije nad teritorijom Kosova doveo u pitanje. Mislim da su zahtevi da su u ovom trenutku pitanje Kosova vrati tamo gde jedino može biti legalno razmatrano, u UN, sasvim opravdani. Ali i sasvim nerealni. Ali, ako nešto i ne može da se postigne, nije razlog da se to ne traži, da se sa tih pozicija gradi pregovarački stav, odnosno da se pokušava ostvariti neka ravnoteža, jer u ovom trenutku, čini mi se, EU nema dobar bilans na Kosovu.
Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm kaže da Nemačka, želi da vidi „jasnu želju” srpske vlade da je spremna da normalizuje odnose sa Kosovom i objašnjava da to znači da Srbija neće sprečavati Kosovo da postane član UN i EU.
Moj dragi prijatelj iz Pariza (pošto je današnji nemački ambasador bio broj dva ili broj tri u nemačkoj ambasadi u Parizu i vrlo se dobro znamo) u pravo je kada to traži. Isto kao što bi i Srbija bila u pravu kada bi tražila da se EU na isti način izjasni o statusu Srbije. Prema tome, otvaranje karata i politika čistih ruku, pregovaranje sa otvorenim kartama, u ovom trenutku je ne samo problem za Srbiju, nego i problem za Brisel. Konačno, posle ovoga, i Brisel mora da se izjasni šta zapravo želi sa Srbijom, da li će posle integriteta tražiti i priznanje suvereniteta.
Dakle, on traži da Srbija ćuti, ako bi se u UN postavilo pitanje priznanja Kosova?
Znate, pozicije velike i male zemlje su takve da se u njihovim odnosima to može tražiti. Ali, to nije stvar koja je prihvatljiva UN, svaka zemlja, barem na papiru, ima podjednaka prava. Prema tome, očekivati od Srbije da se dobrovoljno odrekne svog suvereniteta na Kosovu i da ćuti dok se on ukida nije realno, bez obzira na to što je Srbija u ovom trenutku i ekonomski i politički veoma slaba i što to možda dovodi u iskušenje neke jače zemlje da postavljaju takve zahteve. Ono što se legitimno može tražiti je samo ono što piše u Povelji UN i rezolucijama koje počivaju na toj povelji, a u ovom trenutku, kad je u pitanju Kosovo i Srbija, jedino je važna Rezolucija 1244.
A, kolika „šargarepa” može da bude to što komesar File kaže da Srbija ima šansu da u sledećoj godini dobije datum za pregovore?
Srbija ima šansu da dobije datum sledeće godine, ali je pitanje kolika je cena. Čak nije ni ono načelno pitanje da li Srbija treba da plati članstvo u EU odricanjem dela svoje teritorije, kao što govori Vojislav Koštunica. U ovom trenutku, za partije na vlasti to je pitanje njihovog opstanka na vlasti. Jer, u onom trenutku kada više od polovine domaćeg javnog mnjenja ne vidi u EU onoliko poželjan cilj kao što ga je videla do izbijanja ove krize, do 2009. mislim da bi za svaku stranku na vlasti, koja bi tako nešto prihvatila, cena bila silazak sa vlasti.
Da li, možda, očekujete „zamrzavanje” odnosa sa EU?
Ne. Ne mislim da je za Srbiju zamrzavanje odnosa sa EU realna alternativa. Jer, ne možemo otići odavde gde jesmo.
Naravno, pored „šargarepa” koje nam se nude, postoje i batine, koje nam se nagoveštavaju. U ovom trenutku imamo vrlo glasan zahtev koji dolazi iz npr. Bavarske da se Srbiji ukine Beli šengen, zbog broja ilegalnih azilanata.
Nije isključeno da se u jednom trenutku suočimo i sa suspenzijom, ako ne i sa ukidanjem Belog šengena, ne samo zbog lažnih azilanata, nego i u sklopu jednog zaoštravanja odnosa između Brisela i Beograda. I tu je upravo ona tanka linija koju naša politika ni u jednom trenutku ne sme da napusti.
Biljana Čpajak
objavljeno: 14/10/2012
.jpg)
