Izvor: Blic, 10.Mar.2013, 10:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Metafore Zorana Đinđića i dalje režu

Trebalo je da bude opomena, a ispalo je zloguko proročanstvo. „Najgore je da Kosovo bude faktički nezavisno, a da nam ga onda takvo kao mlinski kamen prikače na nogu i kažu: vi ste odgovorni za njega i dok ne harmonizujete odnose, vi ne možete dalje!“ Da li su Đinđićeve metafore jedino što baštinimo iza čoveka koji je nesporno imao delo i u kakve ćorsokake smo skrenuli pravce što ih je trasirao? Zoran Đinđić

Tri su čvorišta u čije je rešavanje ušao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << frontalno kao što je inače radio, ličeći na „žonglera koji je bacao sve više i više predmeta u vazduh i nekako uspevao da nijedan ne padne na zemlju“ (Vilijam Montgomeri): reforme zaparloženog društva, evropski kurs Srbije i kosovski problem.

U suštini, kako to vidi Latinka Perović, Đinđić je formulisao alternativu dominantnom kolektivizmu i nije bio prvi koji je to uradio, ali je temeljnije od drugih opisao dramu srpskog naroda u epohalnim promenama, a suštinu drame je video između dve mogućnosti.

„Jedna je da se na te promene reaguje zatvaranjem i odbranom kolektivističkog identiteta, a druga da se tim promenama pridruži... Đinđić nije uprošćavao: svaki od izbora je rizičan, ali je upoređivao njihove efekte pre nego što je postao odlučni zagovornik pridruživanja Evropi. Srpsko društvo je nesigurno u odnosu prema Đinđiću jer, za razliku od njega, nije, još uvek, samo napravilo izbor između dve mogućnosti“, zapisaće Latinka Perović u NIN-u.

Od utorka feljton o Đinđiću

Od utorka ekskluzivno u „Blicu“ možete čitati feljton, najvažniji govori Zorana Đinđića od opozicinog delovanja devedesetih, pa sve do 2003. godine.

Zaista, deceniju kasnije to što je kod njega bilo jasno opredeljenje, postala je izraubovana priča u koju, iako je nove elite papagajski ponavljaju, one same nisu poverovale. Strategija je poprimila oblik iznudice, a njeni se promoteri vičući kako „Evropa nema alternativu“ panično okreću unatrag ka rezervnom položaju sumnjive samodovoljnosti u kojem je ostalo zaglavljeno državno sidro. Što se Kosova tiče, možda to pitanje ne bi rešio, ali bismo barem znali na čemu smo. Kad je shvatio da Kosovo milošću međunarodne zajednice ide ka punoj nezavisnosti, „digao je prašinu“ iako je, po sopstvenom priznanju, dobijao iz svetskih centara moći poruke da spusti loptu i da ne talasa!

Kako vreme prolazi inventarisanje političkog dela Đinđića svelo se na mitologizaciju i na vajkanje kako bi on, da je ostao živ, rešio sve naše probleme. Da li bi?

Istoričaraka Dubravka Stojanović tvrdi da je Đinđić, iako sa jasnom predstavom šta treba da uradi, imao sužen manevarski prostor.

- Najveće probleme je imao upravo sa onima sa kojima je morao da vlada, a nije se stiglo do izbora gde bi se to raščistilo. Nije imao podršku ni u društvu ni među svojima.

U suštini, on je tek mrtav dobio podršku koja mu je falila dok je bio živ, a na priču kako ga nismo dovoljno razumeli, profesorka Stojanović ima iznenađujući odgovor: „Shvaćen je, zato je i ubijen!“

Ovu tezu je mnogo godina ranije vrlo eksplicitno formulisao pokojni profesor Vojin Dimitrijević zaključujući kako je „Đinđić ušao u Augijevu štalu, zasukao rukave i počeo da je čisti. Ubile su ga zmije koje su se kotile u đubretu, gnjide koje su obitavale u balezi i užireni mudroseri koji su ležali na prljavoj slami!“

Zapravo, „ubila ga je država u stanju dvovlašća“, kaže advokat Srđa Popović, a na pitanje da li je energija koju je pokrenula njegova smrt potrošena na borbu sa kriminalom, umesto na duboke političke reforme, odgovara:

- Ne vidim nikakav suštinski napor. Bilo je jedno fingiranje i politike i reformi i puta ka Evropi, vreme je proticalo, stvari se donekle jesu menjale, ali ne zaslugom vlasti!

Zapravo, prava priča o Đinđiću, deset godina posle ubistva, niti je osporavanje kome su skloni njegovi politički oponenti, niti idelizacija koja je postala pokriće za sopstveno nečinjenje takozvanih baštinika njegovog dela. Ona je pitanje propuštenih šansi u skladu sa njegovom opaskom kako „u svakom čoveku postoji nada i strah. Pitanje je samo u tome da li ćete podsticati jedno ili drugo“. Đinđić se bio opredelio za nadu. Mi smo odabrali strah.

Tako je govorio Đinđić

O Evropi „Naš cilj je Evropa i mi našu zemlju vidimo da 2004. bude zvanični kandidat za EU, da 2010. godine bude ravnopravni član EU... Kao čoveka koga drže 50 godina u želji da dođe do vazduha, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa...“

O reformama „Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.“

„Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspešne jer uvek mnogo koštaju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti.“

O Kosovu „Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka će nam reći: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati!“

„Kosovo je opasnost za srpsku državnost. Ono je rana kroz koju može da nam iscuri i poslednja kap krvi i mi tu ranu moramo da zatvorimo.“

Povezane vesti: Srbiji nedostaje energija Zorana Đinđića Sutra se navršava devet godina od ubistva Zorana Đinđića Političari i dalje koriste ubistvo Zorana Đinđića Gordana Đinđić: Sad svi ćute, ali moramo otkriti ko se krije iza Zoranovog ubistva Vukosavljević: Tajne službe krive za Đinđićevo ubistvo

Nastavak na Blic...