Izvor: S media, 30.Jul.2011, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meri Vorlik: Tači nema podršku SAD!
Odluku o slanju policijskih snaga na sever Kosova donela je Priština bez dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama i međunarodnom zajednicom - kaže Meri Vorlik, američka ambasadorka u Beogradu.
Odluka Prištine o slanju policijskih snaga na sever Kosova doneta je isključivo od strane Prištine, a Sjedinjene Američke Države izražavaju žaljenje zbog svega što se izdešavalo protekle nedelje na Kosovu - kaže u ekskluzivnom intervjuu za P r e s s >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << američka ambasadorka u Beogradu Meri Vorlik.
Usvojen predlog deklaracije
Kosovo: Srbi traže hitno delovanje! (IZ ČASA U ČAS)
Tači: Nema povratka na staro!
Nakon što su američki vojnici iz redova Kfora preuzeli kontrolu nad administrativnim graničnim punktovima na severu Kosova ambasadorka SAD poručuje da je sada u svačijem interesu da se ponovo uspostave mir i stabilnost i da obe strane ponovo sednu za pregovarački sto i pronađu održivo rešenje, koje će omogućiti slobodno kretanje robe i ljudi.
Stručnjaci za spoljnu politiku kažu da Priština ništa ne radi bez konsultacija sa SAD.
- Bilo je previše spekulacija proteklih dana o događajima na Kosovu. Vlada Kosova je nezavisna od februara 2008, i ona donosi suverene odluke. S vremena na vreme konsultuje se sa međunarodnim subjektima uključujući SAD, ali to je zemlja koja sama donosi svoje odluke.
Šta biste rekli velikim američkim korporacijama, zašto da dođu u Srbiju, imajući u vidu da je naše tržište malo za velike kompanije?
- Često razgovaram sa američkim kompanijama. Ohrabrujem ih da potraže priliku za ulaganje u Srbiji. Srbija ima veliki broj obrazovane i talentovane radne snage. Srbija je geografski locirana u regionu koji je dobar ne samo za ovo tržište već i za prodor na druge destinacije u Evropi. Verujem da kompanije kao „Ju-Es stil" ili „Fijat" znaju zašto dolaze i uverena sam da će biti još onih koji će dolaziti da odavde svoje proizvode prodaju širom sveta.
Kakva je sada uloga Kfora na Kosovu, budući da Srbi sa Kosova s jedne strane govore o naklonjenoj proevropskoj struji u Kforu, a s druge strane plaše se činjenice da su vojnici iz proameričke struje Kfora preuzeli kontrolu na administrativnoj granici sa Srbijom?
- Žao mi je što čujem da imaju takav pogled na stvari. Misija Kfora podržana je od mnogo zemalja članica NATO, sa ciljem da se obezbede mir i stabilnost na Kosovu. Vremenom bi trebalo da se uspostave uslovi da Kfor redukuje svoje prisustvo. Imamo poverenje u to telo da može da obezbedi stabilnost i sigurnost i verujemo da ima punu podršku zvaničnika Prištine i Beograda.
Kako vidite poziciju Euleksa? Lokalni Srbi često smatraju da oni nemaju snage da ih zaštite.
- Obe institucije imaju čvrst mandat na Kosovu. Euleks ima ulogu da uspostavi red i vladavinu prava. Obe institucije zamišljene su tako da uz pomoć njih vlada u Prištini uspostavi normalno funkcionisanje Kosova. Vlada Kosova može da sarađuje kako bi se rešila tekuća pitanja. Mnogo posla urađeno je proteklih dana i uverena sam da će obe institucije pokazati da su dorasle zadatku.
Kako posle svega gledate na dalji tok pregovora Beograda i Prištine?
- Još sam optimista, uprkos teškim trenucima u proteklih nekoliko dana. Bila sam ohrabrena kada sam videla zvaničnike i u Beogradu i u Prištini da govore o svojoj obavezi da nastave otvoren dijalog. Pregovarački proces će biti nastavljen u septembru, i nadamo se da će, kada se situacija stabilizuje, dve strane biti u mogućnosti da postignu dogovor oko carinskih pečata i drugih pitanja, u vezi s kojima su bili blizu dogovora. Rešavanjem carinskih pečata omogućio bi se slobodan protok robe po prvi put u poslednjih nekoliko godina.
Oko čega u ovom trenutku mogu da se slože Beograd i Priština?
- Videli smo dobre i konstruktivne razgovore uz medijaciju EU u Briselu. Pravi se napredak koji dve strane nisu imale nekoliko godina. Vidim da postoji dobra volja na obe strane. Postignut je dogovor o razmeni kopija matičnih knjiga i rešavanju pitanja slobode kretanja građana. Dve strane su blizu dogovora oko priznavanja univerzitetskih diploma. Vidim puno tema koje obe strane iznose i nadam se da će ih staviti na sto kada se razgovori nastave. Ima puno tema oko kojih dve strane mogu i treba da se dogovore ali je potrebno još rada i posvećenosti dijalogu.
Da li srpsko priznavanje nezavisnosti Kosova može da bude uslov za bilo koju poziciju Srbije u međunarodnoj zajednici, pa i uslov za ulazak Srbije u EU?
- Na duži period u interesu Srbije je da pronađe modus vivendi za uspostavljanje odnosa sa Kosovom. Ne vidim da bilo ko u EU govori da je to pitanje koje treba da se reši sutra ili za nekoliko meseci. Kako bude tekao proces integracija Srbije, to će biti pitanje sa sve većim značajem i sve većom potrebom da bude rešeno.
Da li hapšenje Ratka Mladića i nedavno Gorana Hadžića donose promenu u odnosu Amerike prema Srbiji?
- SAD i međunarodna zajednica jako su zadovoljni hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Uvek sam smatrala da je vaša vlada posvećena ispunjavanju obaveza prema Hagu. Hapšenje i isporučivanje dvojice begunaca važno je za međunarodnu zajednicu i SAD i pokazalo je koliko je Srbija ozbiljna u ispunjavanju svojih obaveza.
U poslednje vreme ističete pozitivne istorijske primere odnosa Amerike i Srbije. Kako biste ocenili dosadašnjih 130 godina zvaničnih odnosa Amerike i Srbije? Koji je najsvetliji, a koji najmračniji trenutak u istoriji odnosa dve zemlje?
- To su bili čvrsti i pozitivni odnosi u najvećem delu tih 130 godina. Imali smo težak period devedesetih. Danas delimo iste vrednosti, istu viziju za vašu zemlju i region. Sve je više pojedinačnih odnosa među ljudima, u Americi živi više Srba nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Teško je definisati najsvetliji trenutak. Pretpostavljam da je to sam čin uspostavljanja diplomatskih odnosa pre 130 godina, nedugo nakon što je Srbija ostvarila nezavisnost na Berlinskom kongresu. I nedavno smo imali nekoliko jako značajnih trenutaka, imali smo posetu potpredsednika Džozefa Bajdena 2009, a državna sekretarka Klinton bila je 2010. Nadam se da će biti još više prilika da pokažemo da nemamo samo čvrsto prijateljstvo već i istinsko strateško partnerstvo.
U Srbiji se često ističe da je naš najveći problem što na vreme nismo naučili značaj lobiranja tamo gde je to najvažnije - u Vašingtonu. Kakva je sad slika o Srbiji u Vašingtonu, jesmo li još uvek loši momci?
Draža Mihailović je naša posebna veza
Kakav je stav Amerike o otkrivanju groba generala Draže Mihailovića, imajući u vidu njegovu ulogu u spasavanju američkih pilota i odlikovanje koje je dobio od američkog predsednika?
- SAD su veoma zahvalne narodu Srbije za podršku i pomoć našim avijatičarima koji su ovde bili 1944. u selu Pranjani. Zahvalni smo što su im pružili utočište i omogućili da se spase preko 300 života. I danas je to posebna veza Amerike i Srbije. Istraga o mestu pogubljenja je van mog domašaja. Pitanje otkrivanja groba je istorijsko pitanje, ali moje je da istaknem te posebne veze dva naroda u slučaju spasavanja pilota. Posetila sam selo Pranjani prošle godine, ušli smo u proces obnove škole i to je bila još jedna prilika da iskažemo svoju zahvalnost.
- Potrebno je još mnogo posla da bi ljudi širom sveta razumeli šta je Srbija danas. To ne važi samo za Srbiju, nego i za mnoge druge zemlje sa kojima Amerikanci nemaju čest kontakt. Uvek govorim da su mladi ljudi iz Srbije koji odlaze u SAD da studiraju pravi ambasadori koji govore kakva je vaša zemlja danas i za kakve se vrednosti bori. Vi imate mnogo ambasadora dobre volje, ljude kao što je Vlade Divac ili Novak Đoković i druge, svi oni daju Srbiji novo lice.
Da li danas prosečan Amerikanac kada čuje reč Srbija prvo pomisli na Ratka Mladića ili na Novaka Đokovića?
- Svi moramo da budemo usredsređeni na budućnost, ne na prošlost. Ratko Mladić je uhapšen i definitivno je stvar prošlosti i iza vas.
Da li vidite Srbiju kao integralni deo Evrope?
- Da, zaista. Uverena sam da je to samo pitanje vremena. Vidim jaku posvećenost građana Srbije, širokog spektra političkih snaga kao i evropskih naroda da ovaj region bude u potpunosti integrisan u EU. To više nije pitanje da li će se već kada to ostvariti.
(P r e s s)
