Izvor: Večernje novosti, 21.Feb.2015, 09:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Međa drhti od Brisela!

ČAK 188 amandmana podneli su poslanici Evropskog parlamenta na nacrt rezolucije o Crnoj Gori, a veliki broj njih odnosi se na rešavanje graničnih sporova sa komšijama: pitanje Prevlake, Sutorine, ali i nerešenih pitanja međe sa Srbijom i njenom južnom pokrajinom Kosovo. Amandmanima će se pozabaviti 23. februara članovi Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Briselu. Ono što je poznato jeste da je poslanik Hrvatske Ivan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Jakovčić podneo amandman u vezi sa pitanjem Prevlake navodeći da EP poziva na "brzo sporazumno rešenje graničnog pitanja sa Hrvatskom", dok u slučaju njegovog izostanka on poziva na rešavanje spora pred Međunarodnim sudom u Hagu, u skladu s pravilima i načelima međunarodnog prava. Slovački poslanik Eduard Kukan podneo je amandman kojim se od Crne Gore traži da reši granične sporove sa Bosnom i Hercegovinom, posebno slučaj sa Sutorinom. Grupa hrvatskih poslanika podnela je i amandman kojim Evropski parlament "poziva crnogorske vlasti da u potpunosti poštuju odredbe o sukcesiji bivše SFRJ, posebno u pogledu vojne imovine". Oni su predali i amandman u kojem traže da pravično obešteti žrtve ratnih zločina. - Crna Gora je u ekonomskim problemima, zbog prispeća dugova i nelikvidnosti koju je prouzrokovala politika koalicije na vlasti. U takvim okolnostima, javljaju se razni maliciozni izvori sa neprincipijelnim zahtevima koji imaju elemente političkog pritiska, ali i ucene. Kada je u pitanju problem Prevlake, Hrvatska strana nema razloga za bilo kakve zahteve. Propustima, ili nekim drugim vidom delovanja crnogorske vlade, Prevlaka je pod upravom Hrvatske. Narod Crne Gore ima opravdane primedbe po tom pitanju, ali je Hrvatska u prednosti kao članica EU, kaže za "Novosti" mr Veljko Vasiljević, poslanik Demokratskog fronta. Što se tiče ratne odštete, Hrvatska treba, kaže naš sagovornik, da se stidi ako to traži. - Neka se sete zverstava koje su njihove formacije izvršile, a vrhuška opravdavala, dok neki i danas to pokušavaju da opovrgavaju. U logoru Morinj niko nije ubijen, nikome nisu vađene oči. Nečovečnog postupanja sigurno je i ovde bilo, ali to se ne može uporediti sa postupcima umobolnika koji su imali moć u hrvatskim logorima. Postaviću i pitanje ratne odštete koju bi Crna Gora potraživala za zločine koje su formacije NDH, koju baštini većina hrvatske političke scene, učinile u selima pivskog kraja. Zato je najbolje da istoriju ostavimo samo u udžbenicima i umirenu u prošlom vremenu, a posvetimo se dobrosusedstvu, ekonomiji i saradnji. Kada je reč o zahtevu BiH koji se zasniva na nekadašnjem teritorijalnom razgraničenju banovina kraljevine Jugoslavije, Vasiljević podseća da su državne granice nasleđene od republičkih granica iz bivše SFRJ, a ne od banovina. MORINj NIJE LOGOR Hrvatski poslanici u EP bi morali znati da u Morinju nikada nije postojao "crnogorski logor", već da je na toj lokaciji postojao vojni zatvor bivše SFRJ, u koji su početkom devedesetih legalno privođena, saslušavana i zadržavana lica hrvatske nacionalnosti zbog učešća u oružanoj pobuni. Ogromna većina njih bili su ratni zločinci koji su napali jedinice JNA i ubijali crnogorske rezerviste na dubrovačko-hercegovačkom ratištu, zbog čega im je po Krivičnom zakoniku SFRJ sledovala dugogodišnja robija, kaže za "Novosti" Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. - Da li sada Crna Gora treba da plati odštetu ubicama svojih državljana, kada Hrvatska više od dve decenije zataškava neuporedivo teže ratne zločine svojih oružanih snaga nad crnogorskim državljanima, poput onog u splitskom vojnoistražnom centru "Lora" 1992. godine?

Nastavak na Večernje novosti...