Izvor: Politika, 01.Avg.2011, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali manevarski prostor
I politički analitičar Đorđe Vukadinović misli da je usvajanje skupštinske deklaracije bio neophodan potez.
„Čak je to trebalo učiniti i ranije, čim se videlo da nesporazum oko carinskih pečata zapravo predstavlja uvertiru u nešto mnogo veće, pokušaj da se ostvari namera vlasti u Prištini da zaposednu i potpuno kontrolišu sever Kosova“, kaže on.
A tekst usvojene rezolucije je, kako kaže, vrlo dobro izbalansiran i potpuno je jasno zašto je dobila podršku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tako velikog broja poslanika. On, međutim, ističe da se pokazalo da u srpskom parlamentu, kao i u srpskoj javnosti, nema ni izdaleka jednoglasnosti kada je Kosovo u pitanju, a kakva inače postoji u Prištini među kosovskim Albancima.
„Ali, ja nisam siguran da je balans koji je postignut u rezoluciji postojao i u predsednikovom govoru, koji je, verovatno, u želji da odgovori na primedbe koje su se čule u toku debate u Skupštine, možda prenaglasio mirotvorstvo i pacifizam koji, bez obzira na to što može da zavređuje poštovanje kao intelektualni ili moralni stav, teško može da bude uputstvo za akciju i za rešavanje problema u ovoj konkretnom konfliktu koji imamo“, kaže Vukadinović.
Naši sagovornici, inače, misle da nije mogućno proceniti da li postoji mogućnost da situacija na terenu bude vraćena u pređašnje stanje. „Mislim da Priština taj korak ne bi preuzela bez konsultacija s Vašingtonom, pa i s Briselom. I, zato, kad ti načiniš takav korak, mislim da su jako male šanse da se stanje vrati na pređašnje“, navodi Pribićević.
Podsećajući da su Albanci i posle pogroma 17. marta 2004. bili nagrađeni početkom pregovora i da su posle jednostranog proglašenja nezavisnosti takođe bili nagrađeni, Vukadinović kaže da se možemo pribojavati da li je zahtev za povratak u pređašnje stanje realan, „ali Srbija svakako mora da insistira na tome pre dogovora o bilo čemu drugom“.
Mišljenja da je odluka Skupštine bila logičan korak i da možda neće bitno uticati na situaciju na Kosovu, ali će uticati na to da ne dođe do još dubljih podela na srpskoj političkoj sceni, Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, naglašava da Srbija mora da pokušava da mirnim rešenjem i dijalogom pronađe rešenje i da se, u suprotnom, može naći u vrlo neprijatnoj situaciji.
„Naš stav mora biti vraćanje na pređašnje stanje. U ovom trenutku i neke od velikih sila u to veruju, iako moram da priznam da je ova kriza bila vrlo neobična zato što su se o njoj ambasadori istih zemalja u Beogradu i Prištini izražavali uz dosta velike razlike“, kaže Simić.
Podsetimo, najavljeno je da će Robert Kuper, koji posreduje u dijalogu, početkom ove nedelje posetiti Beograd i Prištinu s porukom da je dijalog jedino rešenje za trenutnu situaciju na Kosovu. S druge strane, premijer Kosova Hašim Tači tvrdi da „u bilo kojim okolnostima i ni po koju cenu nema povratka na staro“. Šta, onda, Kuper može da učini u takvoj situaciji?
„Ništa posebno. Ono što će Kuper reći jeste nastavak dijaloga na koji mi prosto moramo da idemo zbog naših interesa. Jednostavno, preći će se preko toga što su Albanci uradili, kao da se to nije desilo“, smatra Pribićević.
Ni Vukadinović ne očekuje mnogo. Veruje da će se tražiti neki dogovor, makar provizorni, o carinskom sporu, umesto kompromisa u kojem bi se stanje vratilo na početno, a onda u perspektivi našao dogovor za taj spor. „To će se verovatno učiniti tako da Albanci ne budu nagrađeni, ali da se ipak jednim delom izađe u susret njihovim zahtevima i njihovim predlozima u vezi s carinama“, kaže on i dodaje da nije bilo odlučnosti, rekcije i samoorganizovanja Srba na severu Kosovu i Metohije, kosovske vlasti bi kontrolisale čitav ovaj prostor, što im je bio cilj.
Naglašavajući da je „krajnje vreme da Kuper dođe, jer od njega je sve i počelo“, Simić ističe da aktuelnu krizu „nije izazavao Borko Stefanović, time što je otkazao odlazak u Brisel“, već da Kuper nije uložio dodatni napor da se stavovi približe, čime je praktično otvorena ova kriza. „Evropska diplomatija u velikoj meri izazvala ovu krizu“, zaključuje on, nadajući se da izlazimo iz jednog perioda u kojem su se mnoge stvari dešavale van bilo kakve kontrole.
Biljana Čpajak
objavljeno: 01.08.2011.
