Izvor: B92, 06.Okt.2011, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonija protiv podele Kosova
Skoplje -- Makedonija je protiv razgovora Beograda i Prištine o podeli Kosova jer to može da destabilizuje čitav region, izjavio je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov.
On je rekao da taj dijalog, i pored trenutnih problema, treba nastaviti.
U ekskluzivnom intervjuu Tanjugu Ivanov ističe da je njegova zemlja spremna i da posreduje u pronalaženju rešenja, s obzirom na "dobre odnose sa svim susedima koji su za to spremni".
„Makedonija pažljivo prati situaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Kosovu i odnose između Prištine i Beograda. Svesni smo da aktuelni razvoj stanja otežava razgovore, ali smatram da oni moraju da se nastave, o svim pitanjima po kojima se može očekivati da se postigne napredak", kaže makedonski predsednik.
On istovremeno ističe da je Makedonija protiv eventualnih razgovora o podeli Kosova.
„Smatramo da je to neodgovorno razmišljanje koje može da dublje destabilizuje celi region i da donese posledice koje će daleko prevazilaziti sve teškoće koje sada imamo", upozorava Ivanov.
Prema njegovim rečima, Makedonija se zalaže za maksimalno poštovanje prava građana, u svim državama u regionu, ali i za „pravo građana na samoopredeljenje i poštovanje kompleksa etničkih prava".
Na Balkanu, ukazuje Ivanov, nijedna država nije etnički ili verski homogena i zato sve države treba da poštuju ove principe, i na Kosovu i u Srbiji.
„Poštovanje etničkih prava nudi mogućnost da se savladaju rizici da neodgovorni politički faktori zloupotrebljavaju razlike između građana. Mi smo tu spremni da posredujemo, kako politički, polazeći od toga da Makedonija održava dobre odnose sa svim susedima koji su za to spremni, tako i razmenom našeg iskustva iz gradnje modela multietničke demokratije", poručuje makedonski lider.
Ivanov navodi da je „nezavisnost Kosova već priznata činjenica za veliki broj država iz regiona i Evrope" i da, premda razume srpske stavove, „mora se pokušati da se nađe način kako da se funkcioniraše do postizanja rešenja, ili da se bar odnosi dodatno ne pogoršavaju".
On ponavlja da su potrebni razgovori dve strane, a da „mi kao susedi imamo interes i želju da nema nazadovanja i narušavanja već postignutih koraka prema poverenju".
„Imamo uspešan model pomirenja u EU, gde su države jednako dugo, a često puta i puno duže od balkanskih naroda, imale iskustvo neprijateljstva i animoziteta. Te zemlje su prevazišle svoje razlike zahvaljujući procesu ekonomskog, a zatim i političkog povezivanja", podseća Ivanov.
To, napominje on, ne znači da je neko pobedio ili izgubio, nego znači da smo saglasni da neka pitanja, koja proizlaze iz istorije, ostavimo iza nas i da se koncentrišemo na pitanja po kojima možemo zajedno da idemo prema budućnosti.
"Mi ne možemo reći Srbiji ili Kosovu kako da regulišu svoje odnose, ali", ističe predsednik Makedonije, „moramo da se borimo za naše interese, da ne bude destabilizacije šireg regiona, da ne izgubimo u potpunosti perspektivu produžavanja međusobnih integracija koje će omogućiti svim balkanskim narodima da funkcionišu na otvorenom prostoru, sa relativiziranim granicama".
Govoreći o demarkaciji granica sa Kosovom, čemu se protivila Srbija, Ivanov kaže da je Makedonija jedna od retkih država u regionu koje nemaju nikakvih teritorijalnih pitanja sa susedima i da u tome ima podršku EU.
Svedoci smo, kaže, da su ekstremne političke opcije u prošlosti maksimalno pokušavale da zloupotrebe teritorijalna pitanja, kao i ostala otvorena pitanja, kako bi isprovocirali destabilizaciju" i zato Makedonija teži da zatvori otvorena pitanja sa susedima koja mogu da budu zloupotrebljena u budućnosti.
„Smatram da je odluka da zatvorimo granična pitanja sa Srbijom, a zatim i sa Kosovom, ispravna. Ja bih samo podsetio da je inicijativa da se zatvori granično pitanje sa Srbijom bila pokrenuta od strane mog poznanika, pokojnog premijera Zorana Đinđića, kao jedno od prvih pitanja po rušenju režima Miloševića", kaže Ivanov i dodaje da je time Makedonija uspela da znatno umanji potencijal za tenzije i destabilizaciju.
„Kao zemlja kandidat za članstvo u EU mi moramo da imamo sređene, demarkirane granice, otvorene ali i kontrolisane, sa integralnom graničnom kontrolom. To smo i uradili i za to imamo punu podršku Unije", zaključio je predsednik Makedonije.
Ivanov je i ovom prilikom istakao d a- ako se zanemare razlike oko Kosova - odnosi Makedonije i Srbije idu uzlaznom linijim, da se produbljuje ekonomska saradnja, da je Srbija u vrhu liste makedonskih trgovinskih partnera, a u usponu je saradnja i u komunikacijama, turizmu, kulturi.
Tome doprinosi, dodaje on, i srpska zajednica u Makedoniji i makedonska u Srbiji.
„U spoljnoj politici, izuzev pitanja Kosovo, mi nemame nesuglasica. Obe zemlje stoje čvrsto na kursu evrointegracija", kazao je makedonski predsednik.
Podsećajući na zajedničko učešće dve zemlje u brojnim regionalnim inicijativama i bliske kontakte koje tim povodom ima sa predsednikom Borisom Tadićem, Ivanov ukazuje da neiskorišćene mogućnosti saradnje vidi u bližem povezivanju biznis zajednica, izgradnji putnih, energetskih i komunikacijskih koridora, kulturi i školstvu.
U tom kontekstu izdvojio je unapređenje Koridora 10, gde je Makedonija kompletirala auto-put od srpske granice do Skoplja, a u toku je proces izgradnje i poslednjeg dela ovog auto-puta Demir Kapija – Smokvica. Radi se, dodaje on, i na poboljšanju energetske povezanosti obe zemlje.
U osvrtu na popis stanovništva, koji je u toku u obe zemlje, Ivanov je istakao da srpska zajednica potpuno učestvuje u makedonskom multikulturnom modelu „integracije bez asimilacije".
Prema njegovim rečima, Srbi imaju svoje gradonačelnike i lokalnu samoupravu u oblastima gde je njihova koncentracija veća, a u drugim oblastima učestvuju u srazmeri sa drugim zajednicama; u Sobranju su dva srpska poslanika, a etnički Srbi su na visokim funkcijama u ministarstvima, u javnoj upravi, a funkcionišu i prosveta, kultura i mediji na srpskom jeziku .
On i dodaje da se i u Srbiji unapređuje položaj Makedonaca.
Ivanov je pozvao Srbe u Makedoniji da se, kao i dosad, izjasne kao Srbi, da čuvaju svoj jezik, običaje, istoriju i kulturu, i da tako grade zajednički život sa drugim zajednicama, a isto je poručio Makedoncima u Srbiji, s kojima se nedavno susreo.
„Makedonce koji žive u Srbiji ja pozivam da se na popisu u Srbiji slobodno izjasne kao Makedonci. To je njihovo pravo. Jasan uvid u brojnost makedonske zajednice u Srbiji će nam omogućiti da lakše zadovoljimo njihove razumljive potrebe u oblasti prosvete, kulture, verskih prava", istakao je predsednik Makedonije i pozvao da se popis, nekad „čisto političko pitanje", tretira kao obična statistička operacija.
Makedonski lider u intervjuu nije zaobišao ni spor sa Grčkom oko imena njegove zemlje, zbog kojeg su, podseća, zastale evrointegracije, iako Makedonija već šest godina ima status kandidata za EU i svake godine dobija pozitivan izveštaj Evropske komisije.
Makedonija je, napominje on, konstruktivna i više puta je ukazivala da su predlozi posrednika UN Metjua Nimica dobra osnova za zatvaranje spora, ali „nažalost, druga strana ne prihvata predloge".
„Mi smo pred jednim ultimatumom koji se ne odnosi samo na ime naše države, već i na naš nacionalni identitet, jezik, istoriju, kulturu, na prava makedonske zajednice u Grčkoj", ocenjuje Ivanov.
On izražava nadu da će „vrlo skoro nadvladati razum, ali i interesi međunarodne zajednice i prioritet evropske integracije", i da će se ovaj spor rešiti na „način koji je povoljan za obe strane".
