Izvor: Kurir, 25.Jul.2011, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MASOVNOG UBICU POKRENULO KOSOVO, POŠTUJE KARADŽIĆA
OSLO - Rat za Kosovo i Radovan Karadžić se pominju u tekstu na 1.518 stranica čiji je autor masovni ubica iz omladinskog kampa u Norveškoj, osumnjičen i za bombaški napad u petak u Oslu.
Pod simbolom crvenog "gvodzenog krsta" - nacističkog odlikovanja, i pod naslovom "2083: Evropska deklaracija nezavisnosti", Anders Bering Breivik - uhapšen pošto je sistematično pobio više od 80 dece, devojaka i mladića, naziva sebe >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << "Pravednim vitezom", prenosi na svom sajtu američka Tv-kuća CNN.
Ubica za sebe kaže da je "jedan od nekolicine vođa Nacionalnog i sve-evropskog patriotskog pokreta otpora. On predviđa građanski rat u Evropi u tri faze, a završetak 2083. godine, iskorenjivanjem marksista i progonom muslimana, uz državne udare širom kontinenta.
Autor nadugo piše o tome zašto mrzi muslimane koje naziva pogrdnim imenima. Među osobama koje bi želeo da upozna je i haški otpuženik Radovan Karadžić. Breivik negira da je Karadžić, kako piše, "masovni ubica i rasista", već će on, kako ističe, "zbog napora da oslobodi Srbiju islama, uvek biti smatran i zapamćen kao časni krstaški ratnik i evropski ratni heroj".
Autor kaže da je krenuo u akciju kada se "moja vlada (Norveške) umešala" u napad NATO tokom rata za Kosovo 1999. ciljajući "našu srpsku braću koja su htela da isteraju islam deportujući albanske muslimane natrag, u Albaniju".
Objašnjenje ubilačkog napada na omladinski politički kamp je u citatu gde Breivik osuđuje premijera Norveške Jensa Stoltenberga i njegovu Laburističku stranku zbog "kulturnih marksističko-multikulturalističkih ideala" i zbog indoktrinacije omladine tim idealima.
U tekstu je i predviđanje da će, ako preživi napade, što mu se i desilo, biti prezren: "ne samo što će me prijatelji i porodica prezirati i nazivati čudovištem, već će ujedinjeni svetski multikulturalni mediji imatu pune ruke posla da me... satanizuju". U tekstu su i upozorenja kojih se treba pridržavati tokom pripreme izrade bombe.
Tekst koji je u obliku dnevnika, sadrži užurabne zapise počev od 2. jula, autor pominje kako iskopava skriveno oružje i priprema bombe - i tako sve do 22. jula, dana napada. Poslednji zapis je na dan napada, u petak: "Verujem da je ovo moj poslednji zapis. Sad je petak, 22. jul, 12:512 sati". Online: http://edition.cnn.com/
Cveće i sveće ispred ambasade Norveške u Beogradu
Rukovodstvo Socijaldemokratske omladine (SDO), podmlatka Socijaldemokratske unije, položilo je u nedelju cveće ispred Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji i minutom ćutanja odalo poštu stradalima u napadima na Oslo i ostrvo Utoja.
Delegacija SDO koja putuje na letnji kamp u Austriju u organizaciji Međunarodne unije socijalističke omladine (IUSY), na kojem je trebalo da učestvuje i Norveška laburistička omladina, upaliće večeras sveće ispred norveške ambasade u Beogradu.
"S obzirom da kao organizacija sarađujemo sa Norveškom labursitičkom omladinom, čiji letnji kamp je bio meta napada, ovu informaciju smo primili kao napad na ideju socijaldemokratije i njene vrednosti za koje se zajedničkim snagama zalažemo", navodi se u saopštenju SDO.
Naš odgovor na napad na letnji kamp na ostrvu Utoja biće još jača motivacija da se borimo za primenu socijaldemokratskih vrednosti u našim društvima i rad na edukaciji mladih o potrebi zajedničke borbe za jačanjem demokratije i uspostavljenjem jednakosti, ističe se u saopštenju.
Borba protiv fašizma i ideologije desničarskih organizacija biće naš osnovni zadatak u budućim aktinostima, poručuje Socijaldemokratska omladina.
Norvežani za pooštravanje maksimalne kazne
Činjenica da u Norveškoj maksimalna kazna za izvršeno krivično delo iznosi 21 godinu zatvora, posle maskra koji se dogodio u petak izazvala je rastuće kritike građana, koji smatraju da bi takva kazna bila preblaga za napadača koji je počinio užasan zločin u toj skandinavskoj zemlji.
Čim su norveški mediji označili Andersa Beringa Breivika (32) kao glavnog osumnjičenog za ubistvo 93 osobe u bombaškom napadu u prestonici i masakru na ostrvu Utoji, sve veći broj ljudi je podigao glas da maksimalna kazna koju previđa norveško zakonodavstvo bude pooštrena.
Ukoliko bi bio proglašen krivim i osuđen po sadašnjim oderdbama, Bering Brejvik bi faktički za svaku ubijenu osobu odležao po 82 dana, preneo je Frans pres.
"Toliko nedužnih ljudi je ubijeno da mislim da on nema pravo da živi", napisala je Norvežanka Mari Kaugerud, osnivač fejsbuk grupe "Da - smrtnoj kazni za Andersa Beringa Breivika".
Nekoliko desetina sličnih grupa pojavilo se na popularnoj društvenoj mreži od petka, u kojima neki korisnici pozivaju na smrtnu kaznu, a neki na doživotnu robiju.
Studentkinja Helen Arvesen (21) rekla je Frans presu da smatra da je kazna koju predviđa norveško zakonodavstvo isuviše blaga, ali da "ne bi volela smrtnu kaznu".
"Čak i ukoliko bude pušten na slobodu suočiće se sa mnogo ogorčenih ljudi, tako da više uopšte ne bi bio na sigurnom", rekla je ona, dok je njena majka u blizini klimnula glavom u znak saglasnosti sa ćerkinim rečima.
Norveška je 1902. godine ukinula smrtnu kaznu za većinu krivičnih dela, a 1979. godine za sva, uključujući i ratne zločine.
Poslednja smrtna kazna u toj zemlji izvršena je 1948, tri godine pošto je po optužbi za veleizdaju streljan Vidkun Kvisling.
Napadi u petak u prestonici Norveške najkrvaviji su u Zapadnoj Evropi još od bombaškog napada u Madridu 2004. godine, koji je izvela Al Kaida.
Prema saopštenju policije, u bombaškom napadu u centru Osla i masakru koji je posle toga počinjen na ostrvu Utoja ubijeno je 93 ljudi, a 97 je povređeno.
