Izvor: B92, 16.Avg.2014, 17:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza na KiM - problemi u dijalogu?

Kosovo je zbog nemogućnosti da izabere vladu zapalo u institucionalnu krizu zbog koje je u zastoju i dijalog Beograda i Prištine, ocenjuju analitičari na KiM.

Političke stranke su podeljne u dva suprotstavljena bloka na čelu sa Demokratskom partijom Kosova Hašima Tačija i Alijansom za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja od kojih svaki tvrdi da ima većinu i da će formirati vladu Kosova.

"Srbija neće moći u EU sa teretom Kosova na svojim plećima kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ni Priština dok ne sredi odnose sa srpskom zajednicom na Kosovu", smatra direktor Centra za Balkanske studije u Prištini Fadilj Ljepaja.

Proces formiranja Specijalnog suda za ratne zločine koje je počinila takozvana OVK je takođe je u zastoju, a analitičari navode da zbog ovoga i drugih problema "bledi imidž" Kosova na međunarodnom planu.

Uz to mediji izveštavaju da je Kosovo ovih dana suočeno i sa najopasnijim vidom radikalizma i ekstremizma o čemu svedoče i poslednja hapšenja, dok je posle izveštaja glavnog tuzioca Klinta Viljamsona krenulo i licitiranje sa imenima potencijalnih osoba koja će biti na optuženičkoj klupi, a pominjani su i i glavni komandanati OVK na čelu sa Tačijem.

Ljepaja rekao je da DPK Hašima Tačija sa svojim novim, "po mnogočemu čudnim" partnerima, nema dovoljan broj, odnosno ima samo trećinu poslanika, iako ima potpunu kontrolu u društvu, čak i nad medijama i takozvanim civilnim društvom.

"To je postigla pozivajući se na ratne zasluge, posleratne, naročito onih za proglašenje nezavisnosti. S druge strane nova koalicija oko Demokratskog saveza Kosova nije složna oko ciljeva i prioriteta nove vlade za koju oni imaju dovoljan broj poslanika", navodi Lepaja.

Prema njegovim rečima "broj" njihovih poslanika je uslovljen ustupcima koje traži narocito pokret Samoopredeljenje.

Srpska zajednica, ocenio je, pokušava da nađe ravnotežu nakon Tačijeve vlade i time postigne pregovaračku poziciju koja bi pogodovala ciljevima srpske zajednice na Kosovu.

"Tako se, uz rezerve međunarodne zajednice prema nekim ciljevima pokreta Samoopredljenje sve to pretvorilo u pravu političku pijacu u kojoj se Tačijeva DPK nudi svima, nudi čak i položaj predsednika vlade, ali opet ne uspeva da prikupi dovoljan "broj" da bi sastavila vladu", rekao je Ljepaja.

S druge strane nova koalicija ne stize da napravi prioritete prihvatljive za sve, dodao je on.

"U takvoj situaciji svi prave računice, a aktualna koalicija na vlasti je postala destruktivna pokusavajuci da sačuva vlast po svaku cenu", kaže Ljepaja.

On smatra da su nedavna hapšenja ekstremista na KiM bila ishitrena i neselektivna po principu "uhapsi svakog sa bradom" i da borba protiv ekstremizma ili terorizma ne daje rezultate kad se u to uvlači celo društvo i uz toliku buku.

"Nažalost ja mislim da je to samo loša propaganda koja ide u korist baš ekstremistima. Naime, nije isključeno da je sva ta buka u funkciji prikrivanja institucionalne blokade, ali i drugih važnih procesa koji se u društvu dešavaju, a to je odlazak jedne grupe zvaničnika koji su mislili da zbog svojih ratnih zasluga imaju pravo da budu iznad zakona", smatra Ljepaja.

On smatra da dijalog u Briselu treba da bude nastavljen, iako je, kako ocenjuje do sada bio prilično "neiskren", a obe strane odugovlačile proces često prihvatajući dogovor tek pošto bi potpuno izmenile suštinu nekog pitanja.

"Po mom mišljenju razgovore treba da vode snage okrenute budućnosti i Evropi, a ne oni koji cepidlače oko prošlosti. Prošlost je stvar istorije ili zakona. Tu politika nema mnogo posla. A budućnost je zajednička za sve narode Balkana“.

Nastavak na B92...