Izvor: Southeast European Times, 28.Maj.2012, 15:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovo se trudi da radikalne elemente drži podalje

Hapšenje radikalnih islamista u Makedoniji povezano sa ubistvom pet osoba u blizini Skoplja u aprilu izazvalo je reakcije na Kosovu, u pogledu mogućeg prisustva radikalnog Islama.

28/05/2012

Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine -- 28.5.2012.

Vekovima se smatralo da je Islam na Kosovu umeren i da nema uticaja na javni život, nego se praktikuje u privatnosti. Danas su, međutim, poimanja niza fundamentalističkih muslimanskih sveštenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i literature deo kosovske realnosti, jer stranci i dalje mogu da ulaze u zemlju bez viza, od dolaska NATO-a 1999. godine.

Oni koji oblikuju javno mnjenje na Kosovu kažu da tradicionalni Islam u zemlji neće pasti pod uticaj radikalnih stavova, a prozapadni stav je drugačiji.

U zemlji sa preko 90% muslimanskog stanovništva vera ne igra veliku ulogu, navodi se u Izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama iz 2011. godine.

„Vera nije značajan faktor u javnom životu. Verska retorika je uglavnom odsutna iz javnih rasprava u muslimanskim zajednicama, a posećenost džamija je slaba; međutim, prikazivanje konzervativne islamske odeće i kulture u javnosti su se, mada i dalje predstavljaju retkost, povećali“, navodi se u izveštaju.

Habibe Beriša, islamski teolog, tvrdi da Islamu na Kosovu ne prete radikalni Islam, vehabizam ili selefizam [vojna struja sunitskog Islama].

„Islam je među Albancima, Turcima, Bošnjacima i drugima na Kosovu potpuno privatan, ne meša se sa našim javnim životom, jer postoje Albanci različitih verskih orijentacija, [muslimani, katolici, pravoslavci i drugi], a da bi očuvali nacionalno jedinstvo ljudi tretiraju veru kao privatnu stvar. Ali, to ne znači da institucije ne treba da odgovore na zahteve verskih zajednica“, rekao je Beriša.

On je, međutim, dodao da kosovska vlada treba da reši zakonski status svojih verskih zajednica.

„Kosovske verske zajednice nisu zakonski registrovane; one imaju problema sa plaćanjem poreza, registrovanjem imovine i drugim dažbinama i vlada treba to da reši. Takođe mora da odgovori na zahteve verskih zajednica. Izveštaj Stejt departmenta pokazuje da postoji nekoliko pitanja koja treba rešiti“, rekao je Beriša.

Arber Fetiju, istraživač u Međunarodnom centru za religiju i diplomatiju u Vašingtonu, rekao je da vlade Kosova, Albanije i susednih zemalja treba da usvoje tolerantnu politiku prema Islamskoj zajednici, kao i prema drugim zajednicama.

„Ako zemlje u kojima žive albanski Muslimani slede diskriminatornu politiku prema njima, uništavajući načelo [državne] neutralnosti prema religijama, to će svakako dovesti do frustracije kod ugnjetavanih, pa će takav fenomen biti vidljiv u svakoj etničkoj ili verskoj zajednici u kojoj su oni podređeni prevlađujućim strukturama“, rekao je Fetiju za SETimes.

On je dodao da oni koji su deo radikalnog pravca na Kosovu ne uživaju podršku šireg društva.

Seb Bitići, izvršni direktor Instituta za balkansku politiku u Prištini, izjavio je za SETimes da radikalni Islam kao ideologija može da pronađe mesto svuda u svetu, ali tvrdi da zabrinutost za dobrostanje ljudi osujećuje ekstremističke ideologije.

„Najbolji način da se spreči rast ekstremističkih ideologija jeste da se poboljša životni standard i uspostavi mreža društvene sigurnosti u kojoj nema mesta da ljudi sa skrivenim motivima puštaju korenje… Političari i intelektualci treba da učine puno više da promovišu prednosti liberalnog društva, uključujući artikulisanje prevlađujuće konzervativne ideologije“, rekao je Bitići.

On je istakao da je zajednica kosovskih selefija mala, te da praktikuje uglavnom sunitski Islam.

„S obzirom da je mala selefijska zajednica glasnija, ne znači da je porasla -- i dalje je vrlo mala. Mada je društvo odbacilo nove oblike Islama i zadržalo svoj sekularni izgled, sada su neki političari spremniji da pominju veru kako bi probali da poboljšaju svoju legitimnost i da nadoknade svoje manjkavosti“, objasnio je Bitići.

Prema Katriotu Krasnićiju, istraživaču prištinskog Centra za istraživanje sukoba i rešenja, Kosovo nije meta islamskog terorizma.

„Možda postoje pojedinci koji gravitiraju ka organizacijama umešanim u terorizam, ali je njihov broj minimalan i ne predstavlja pretnju Kosovu ili regionu. Zapadni Balkan nije na meti jer zemlje nemaju stabilne ekonomije, a međunarodni politički uticaj je limitiran. Ja kao najveće pretnje vidim desničarski ekstremizam i nacionalizam, a ne radikalni Islam“, rekao je Krasnići.

Nastavak na Southeast European Times...