Izvor: BKTV News, 21.Apr.2013, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo nije Republika!
Verovatno se svi sećamo čuvene parole kosovskih Albanaca ”Kosovo Republika”. Ta parola pokazuje i oslikava pravi, višedecenijski cilj kosovskih Albanaca, a to je da Kosovo dobije državanost na svojoj teritoriji.
Ako pogledamo sporazum koji je Srbija potpisala u Briselu, odmah možemo doći do zaključka da kosovski Albanci nisu postigli svoj glavni cilj, odnosno, nisu dobili tu dugo očekivanu državnost.
А >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ako ”Kosovo nije Republika”, onda važi ona druga parola ”Kosovo je Srbija”.
Šta je to Srbija potpisala u Briselu?
Naziv dokumenta je ”Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa”, neku si ga nazvali i ”Sporazum o uzajamnim odnosima Srbije i Kosova”.
Ono što je najbitnije, ni u naslovu dokumenta, kao ni u svim tačkama ovog dokumenta se ne spominje, nikakva državnost Kosova.
Ne postoji ni jedna tačka u kojoj se spominje da će Kosovo dobiti ”stolicu” u Ujedinjenim nacijama (što je osnovni uslov za državnost bilo koje zemlje), kao ni to da mogu na bilo kom sportskom takmičenju da učestvuju, kao reprezentacija Kosova.
Ako pogledamo bolje, postoje samo dva zvanična dokumenta u kojima se na neki način pominje status Kosova, a to su rezolucija 1244 UN i Sporazum koji je potpisan u Briselu.
To znači da su kosovski Albanci dobili mnogo manje nego što su se nadali.
Fudbalskim rečnikom, to znači da je zvanični rezultat sada 1:1.
Ulaskom NATO snaga na Kosovo i Metohiju 1999. godine rezultat je bio 1:0 za Albance. Ako malo bolje pogledamo sada, mislim da je Srbija izjednačila.
Budemo li, realno gledali na situaciju, videćemo da su ovim sporazumom, kosovski Albanci dobili nešto više od autonomije, koje je Kosovo i Metohija već dobila Ustavom iz 1974. A to je jeste bila velika autonomija. Osim vojske i policije na Kosovu i Metohiji, sve ostalo je tada držalo većinsko stanovništvo, a to su bili kosovski Albanci.
Šta je Srbija uspela da dobije potpisivanjem sporazuma u Briseli?
Kao prvo, uspeli smo da se oslobodimo vrlo jakog pritiska Evropske unije i SAD, da na neki način regulišemo svoje odnose sa Kosovom. Koji je bi, pri tom, bio prihvatljiv za sve. I da se nakon toga okrenemo, onom što je najvažnije za Srbiju u ovom trenutku, a to je ekonomskom oporavku.
Ovim sporazumom uspeli smo da sačuvmo naš narod na Severu Kosova, odnosno da sve poluge vlasti, a to su Sud i Policija, ostanu u rukama Srba, kao i zdravsto i prosveta.
Dobili smo Garanciju, od NATO snaga da kosovsaka policija, u neku ruku je to i vojska Kosova, neće moći da vrši svoje aktvinosti na prostoru Severa Kosova i da će sudovi biti u rukama Srba.
Ono što predstavlja najveći problem to je status Srba južno od Ibra. Ali na žalost, to su naše mogućnosti u ovom istrijskom trenutku.
Uostalom, postoje međunarodni zakoni, kojih će se morati pridržavati kosovski Albanci, i koji će ”koliko toliko” sačuvati Srbe, južno od Ibra.
Namerno, do sada nisam spominjao dobijanje ”Datuma za pristupanje Evropskoj uniji”, zbog toga što su ga mnogi apostrofirali kao glavni cilj Srbije u ovom trenutku.
Međutim, koliko dobijanje tog datuma, u ovom trenutku može da predstavlja nešto bitno za Srbiju i pitanje statusa Kosova i Metohije, toliko na kraju može i da ispadne nebitno.
S jedne strane, dobijanje datuma predstavlja sklanjanje ogromnog političkog pritiska sa Srbije, koji će u svakom slićaju olakšati brži ekonomski oporavk, a sa druge strane ne predstavlja nikakvo formalno vezivanje i garanciju da ćemo postati članica Evropske unije.
Svi znamo za primer Turske, koja je taj datum dobla još 2005. i još uvek nije formalno postala članica EU.
Geopolitički gledano, Turska predstavlja jakog NATO igrača u Maloj Aziji i to im je sasvim dovoljno za sad.
To znači da Srbija, najverovatnije neće moći da postane članica EU, u sledećih 10 godina.
A i kada to pitanje dođe na red, Srbija će morati da raspiše referendum, na kome će se narod izjasniti za ili za ne ulazak u EU.
Podsetio bih, da Hrvatska još uvek nije zvanično postala članica EU. Očekuje se da će ta odluka biti donesena u junu ove godine i da je na referendumu prošle godine, na glasanje izašlo manje od polovine glasača. I da je za ulazak u EU glasalo nešto više od četvrtine glasača u Hrvatskoj.
Za sve one u Srbiji, koji danas traže referndum za ulazak u EU, to će biti prilika da iskažu svoje mišljenje.
A radi se o vremenskom periodu od najmanje deset godina.
Zato se sada i postavlja pitanje, šta će biti za deset godina sa Evropskom unijom?
Postoje najmanje četiri varijante.
Prva je, da uređenje Evropske unije ostane isto kao današnje. Što je u ovom trenutku, zbog velikih finasijski razlika, najmanje verovatno.
Drugo je, da EU postane takozvana ”Super država”, koja bi podrazumevala jednu vrstu federalnog uređenja, sa jednim komandnim centrom u Briselu, što se odnosi i na ekonomsko, vojno i političko odlučivanje. I ovo predstavlja manje moguću varijntu, s obzirom na istorijske, etičke i političke odnose svih članica EU. Mada ovo predstavlja i velik san mnogih vladara iz senke.
Treća varijanta, je da dođe do raspada Eurozone, zbog finasijskih problema određenih članica EU. I da se sve članice Eurozone vrate svojim osnovnim valutama. Što neminovno, opet mora dovesti do novog političkog i ekonomskog uređenja EU.
I četvrta varijanta, možda u ovom tenutku najverovatnija, da će doći do ograničenja Eurozone na najbogatije države EU, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija, Austrija… Koje će zadržati Euro kao platežno sredstvo. A sve ostale države EU, će biti pridruženi članovi. Pomenuću Veliku Britaniju, koja je zadržala kao platežno sredstvo svoju funtu, a za 2015. je najavila i referendum o ostajanju u EU. To će opet, neminovno dovesti i do novog političkog i finasijskog uređenja EU.
Sve ovo pokazuje, da je odluka o potpisivanju sporazuma u Briselu, koju je donela Vlada Srbije, strateški više nego dobra za Srbiju.
Oslobodili smo se velikog balasta i pritiska koje su na nas vršile velike svetske sile, faktički nismo priznali nezavisnost Kosova i sada možemo slobodno raditi na privlačenju investicija i ekonomskom razvijanju Srbije.
Svoje zakone ćemo urediti po svim svetskim i evropskim standardima, što nam je i bio cilj.
I samim tim ćemo Srbiju uvesti u red svetski modernih država.
Ono što nam je i svima bitno, ostavili smo prostora da pitanje statusa Kosova i Metohije u budućnosti rešimo, onako kako bi to i po Bogu i pravdi trebalo da bude.
Mi živimo u modernim vremenima, kada se i geopolitički odnosi brzo menjaju. Postoje predviđanja da će već za deset godina zemlje BRIK-sa biti ekonomski jače i od Evopske unije i od SAD, što će dovesti do sasvim novih političkih i vojnih odnosa u svetu.
Šta će se izdešavati za tih deset godina, to ćemo tek videti.
Do tada, nama Srbima ostaje onako kako nam je i Bog rekao: vera, ljubav i nada.
Na kraju, rakao bih da vrlo licemreno zvuče izjave pojedinih srpskih političara, koji u ovom istorijskom ternutku pokušavaju da prikupe političke poene i da tako umanje uspeh srpske delegacije u Briselu.
Izdvojio bih izjavu Dragana Đilasa, predsednika Demokratske stranke, koji pokušavajući da minimizira ulogu Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, kao jednog od ključnih ljudi u postizanju ovog strateški dobrog sporazuma, zlurado kaže: ”Podržaćemo sporazum koji je potpisan u Briselu, ako SNS prizna da je to ustvari priznavanje Kosova”.
E, pa Dragane Đilasu, Kosovo nije Republika.
Nebojša Tatomir
Tweet
