Izvor: Politika, 14.Feb.2015, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo je mesto odakle je moja majka
Ono što ja pišem ne pripada ni „muškom”, ni „ženskom svetu”, nego „ljudskom svetu”. Tamo gde se ja nalazim, kao profesor na fakultetu, i priznata umetnica, nemam osećaj da se nalazim u „muškom svetu”, kaže dobitnica Nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću”
Milena Marković (1974), dramski pisac, scenarista, pesnik, ovogodišnji je dobitnik Nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću”, koja se dodeljuje za rodoljubivo pesništvo. Nagrada će joj biti uručena danas, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Sretenje, u Orašcu, u Marićevića jaruzi. Zadužbinarsko društvo „Prvi srpski ustanak”, objavilo je njenu novu knjigu pesama „Malena Banjska”.
Milena Marković, diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu – Odsek dramaturgije. Autor je drama: „Paviljoni ili kuda idem odakle dolazim i šta ima za večeru”, „Bog nas pogledao – Šine”, „Šuma blista”, „Brod za lutke”, „Nahod Simeon”, „Žica”, „Zmajeubice”. Autor je i zbirki pesama: „Pas koji je pojeo sunce”, „Istina ima teranje”, „Crna kašika”, „Ptičje oko na tarabi”, „Pre nego što sve počne da se vrti”, „Pesme za žive i mrtve”.
Prva ste pesnikinja koja je dobila Nagradu „Odzivi Filipu Višnjiću”. Da li to znači da pesnikinje manje zanima rodoljublje ili još živimo „u muškom svetu”?
Potrebno bi bilo da prvo objasnimo šta mu to dođe „muški svet”, a šta „ženski svet”, pa bih onda rekla da ono što ja pišem ne pripada ni jednom, ni drugom, nego „ljudskom svetu”. Ako mislite na položaj žena, to je druga stvar. Tamo gde se ja nalazim, kao profesor na fakultetu, i priznata umetnica, nemam osećaj da se nalazim u „muškom svetu”. A kako je drugim ženama, koje nisu tako povlašćene, to je već druga priča.
Ne bih rekla da pesnikinje manje zanima rodoljublje. Zašto neka do sada nije dobila nagradu, stvarno ne mogu da znam, nisam bila u žiriju.
Da li je rodoljubiva poezija danas uopšte u modi?
Pa tu treba razmisliti šta je, zapravo, rodoljubiva poezija. Ako je to poezija koja treba da ispuni ponosom, i sentimentalnom slašću, što baš pripadaš tom narodu, a ne nekom drugom, to nije dobra poezija. A sad, može biti, takva pesma – da ti ljubiš, i proklinješ to odakle si nastao, i da se smeješ, drhtiš, i stradaš od te ljubavi. Takve poezije ima danas, nje je bilo, i biće je, pisaće je pesnici.
U naslovnoj pesmi – „Malena Banjska”, opisujete svoj odlazak na Kosovo i Metohiju. Šta je za vas Kosovo: teritorija, pupak Srbije, ili samo metafora?
Za mene je Kosovo mesto odakle je moja majka.
Da li je rodoljublje i kada dižete glas protiv vremešnih moćnika, strvina i lešina, kako kažete u jednoj pesmi?
Tu pesmu sam napisala pre skoro dvadeset godina. Odnosila se na tadašnje moćnike i strvine. Ta pesma je baš mladalačka, iskrena i žestoka. Ona je napisana iz besa i bola.
Današnja mlada generacija zamenila je dan za noć, ne može da seprobudi. Ima li snage da se izbori za sebe i svoje ideale, ako ih ima?
To je iz konteksta moje pesme „U ime svih nas”. Pesmu sam napisala kada sam imala oko dvadeset godina, za moju generaciju. To su sada ljudi između četrdeset i pedeset godina. O mladima neka pišu i pričaju mladi.
Za razliku od Šantića, vi mladima savetujete da idu iz zemlje, jer ovde ništa dobro ne mogu da očekuju?
Ja nikoga ne savetujem u svojim pesmama. Neki su otišli, i nisu našli sreću, neki su ostali – i nisu našli sreću. Tu ne postoji jednostavan odgovor.
Ugrožava li dramska spisateljica pesnikinju i obrnuto?
Ja sam srećna što mi se drame igraju i što radim na fakultetu, pa imam od čega da živim. Tako da je odgovor: dramska spisateljica i scenarista izdržava pesnikinju, i hvala joj na tome.
Oleg Novković, po vašem scenariju, snima film „Otadžbina”. Kada će biti premijera?
Film „Otadžbina” je završen. Ne mogu da kažem kada će biti premijera, to se još ne zna.
Zoran Radisavljević
-----------------------------------------
MALENA BANJSKA
krenula sam u mitrovicu ibarskom magistralom
tamo su čučavci i traktori i drveće
otežalo od voća
i devojčice sa golim pupkovima
stigla sam do kosova odakle je moja majka i
njena majka
i sestra mi se tamo rodila a doktor je bio pijan
videla sam američke vojnike
guzati su a jedan je nosio
bifokalne naočari
dosta su mali možda neke veće šalju na
druga mesta
svuda su visile zastave
meni to ne znači zastava je zastava
u vojsku nisam išla a nisam ni sposobna
i velika sam kukavica i lažem kad zinem
a trava je bila toliko zelena da ubada
i nebo je bilo tako blizu da uspava
sladak san na pustom polju
i šta će tu ti guzati vojnici naoružani do zuba
i onda sam videla znak sa desne strane
na njemu je pisalo banjska
i tu me je stigla i baba i majka i sestra i zemlja
i groblje i ibar voda i tu me je stiglo i
neće da pusti
i nikad neće da pusti jer sam se setila
usred noći bi se setila
i nikad neću da zaboravim banjsku
zato što
neko beše strahinjiću bane
beše bane u malenoj
banjskoj.
Milena MARKOVIĆ
objavljeno: 15.02.2015
