Izvor: B92, 30.Maj.2019, 08:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo i Srbija: Kako će kriza na severu uticati na dijalog
Jeftino i neozbiljno - utisak je analitičara nakon akcije kosovske policije i podizanja borbene gotovosti srpske vojske.
Nakon akcije kosovske policije na severu Kosova, na koju je Srbija odgovorila podizanjem borbene gotovosti, ima li mesta nastavku dijaloga?
"Sve što se desilo u utorak je veštačko stvaranje incidenata koje se dešava stalno kada su politički lideri Prištine i Beograda slabi. Jeftino i neozbiljno", ovako dešavanja na Kosovu opisuje Erik Gordi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << profesor Univerzitetskog koledža u Londonu.
U akciji specijalne kosovske policije na Kosovu uhapšeno je 28 ljudi, među kojima je 20 Srba, sedam Albanaca i jedan Bošnjak, a nekoliko ljudi je povređeno. Među njima su i dva pripadnika UNMIK-a.
Istog dana, Skupština Srbije izglasala je izveštaj o Kosovu u kom je na 82 strane Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije predstavila podatke o dijalogu Beograda i Prištine od 2013. godine do danas.
Dan kasnije, na predstavljanju godišnjeg izveštaja Evropske unije o napretku zemalja Zapadnog Balkana, komentarišući događaje na Kosovu, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini rekla je da je status kvo neodrživ i da Beograd i Priština moraju da se vrate dijalogu i pokušaju da postignu sporazum o normalizaciji odnosa.
"Svako podgrevanje tenzija dobro je za političke lidere sa obe strane", smatra Luik Tregure, profesor Francuskog katoličkog univerziteta u Parizu. Kao primer navodi tenzije koje je izazvao voz na kome je na nekoliko jezika bilo ispisano "Kosovo je Srbija".
Voz se u januaru 2017. godine iz Beograda zaputio ka Prištini, gde nikada nije stigao.
"Prenaglašene političke reakcije koje služe političkom pozicioniranju" - reakcije političkog vrha Beograda i Prištine slično opisuje Milan Nič iz Nemačkog saveta za međunarodnu politiku.
"Svako podgrevanje tenzija dobro je za političke lidere sa obe strane", smatra Luik Tregure, profesor Francuskog katoličkog univerziteta u Parizu. Kao primer navodi tenzije koje je izazvao voz na kome je na nekoliko jezika bilo ispisano "Kosovo je Srbija".
Voz se u januaru 2017. godine iz Beograda zaputio ka Prištini, gde nikada nije stigao.
"Prenaglašene političke reakcije koje služe političkom pozicioniranju" - reakcije političkog vrha Beograda i Prištine slično opisuje Milan Nič iz Nemačkog saveta za međunarodnu politiku.
"Potrebno je razumeti kontekst u kome se akcija dogodila. Prošle nedelje je u Prištini uhapšen Ismet Osmani Curi, osoba koju kosovski mediji opisuju kao vodeću figuru u organizovanom kriminalu", smatra Agon Malići, analitičar iz Prištine i urednik portala Sbunker.
Osmani je označen kao švercer droge, cigareta i nafte u izveštaju nemačke tajne službe BND iz 2005. godine, objavila je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije OCCRP.
Ista mreža, pozivajući se na izveštaj Bezbednosno-informativne agencije iz 2011. navodi da je Osmani blizak saradnik Zvonka Veselinovića, biznismena sa Kosova. Osmani je opisan kao "izuzetno opasan".
Veselinović blisko sarađuje i sa Milanom Radoičićem, koji je danas potpredsednik Srpske liste. Ista mreža objavila je i fotografije sastanka Veselinovića i brata predsednika Vučića.
Vučić je objavljivanje fotografija opisao kao "pokušaj kriminalizovanja" njegove porodice.
A kada su krajem 2018. godine, pripadnici Rosu na severu Kosova uhapsili četvoro ljudi povezanih sa ubistvom Olivera Ivanovića, kosovske institucije su saopštile da je Radoičić, danas jedan od osumnjičenih i da se za njim traga.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tada da je Radoičić u Srbiji, da nije kriv i da je prošao poligraf. Radoičić je poslednju akciju kosovske policije pratio iz Skupštine Srbije gde je prisustvovao specijalnoj sednici o Kosovu.
Luik Tregure, profesor Francuskog katoličkog univerziteta u Parizu, podseća na upozorenje ubijenog Olivera Ivanovića - "Srbi na severu Kosova se ne boje Albanaca, već drugih Srba koji kontrolišu ovaj deo Kosova".
On dodaje da su izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Kosova Hašima Tačija u vezi sa akcijom kosovske policije "podgrevanje tenzija".
Iako je predsednik Srbije poručio da razgovora nema dok Priština ne ukine takse, sledeći susret zvaničnika Beograda i Prištine očekuje se za malo više od mesec dana - sastanak je zakazan za početak jula i biće održan u Parizu.
Malići kaže da bi se samit u Parizu mogao da bude prilika za novoizabrane institucije Evropske unije da postave smernice dijaloga.
Upravo zbog novih runda dijaloga, smatra da se može očekivati nastavak tenzija - incidenti poput jučerašnjeg jasan su znak da se bezbednosna situacija na Kosovu može pogoršati ukoliko se nastavi status kvo.
"Briselski dijalog Beograda i Prištine je u ćorsokaku. Bojim se da u narednih nekoliko meseci možemo očekivati slične akcije i nove tenzije - obe strane će tražiti načina da podignu uloge za pregovaračkim stolom i dobiju pažnju međunarodne zajednice", kaže.
To je klasičan potez u pregovaranju - jedan korak unazad kako bi se dobilo nešto više, smatra Tregure.
"Tenzije idu na ruku i Vučići i Tačiju koji priželjkuju rešenje bazirano na promeni granica. Činilo se da su Nemačka i Francuska željne da naprave korak napred u pregovorima, a sada imaju razlog više da veruju da rešenje ne može da čeka. Kakvo će biti rešenje? To niko ne zna, verovatno ni oni sami", kaže.
Dok Džozef smatra da će situacija na Kosovu ostati nestabilna dok god Beograd i Priština ne pronađu način da potpuno priznaju jedni druge, tenzije poput onih u utorak za Niča su jasan znak da je međunarodna zajednica izgubila kontrolu nad dijalogom.
Analitičari se slažu da je učešće zapada od velike važnosti za budućnost odnosa Beograda i Prištine, ali i bezbednost na Kosovu.
"Imajući u vidu prirodu kosovskog problema i prirodu političkih vođa sa obe strane, bojim se da su krize i incidenti veoma važan deo pregovaračkog procesa. Srećom, do sada nije bilo stradalih. Međutim, to se lako može promeniti ukoliko se međunarodna zajednica ne uključi", smatra Malići.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beograda Đorđe Pavićević kaže da je potrebno postaviti pitanje kolike su zapravo tenzije na Kosovu - smatra da beogradski i prištinski mediji često izveštavaju na način koji preuveličava situaciju na terenu.
"Problem je što tada ne znate u kom pravcu stvari zaista mogu da odu i da li može zaista doći do eskalacije nasilja. Mnoge stvari su juče bile iscenirane - na primer podizanje pripravnosti vojske, dok vrlo dobro znamo da ta vojska ne bi tako lako mogla da uđe na Kosovo", kaže.
Pavićević smatra da se Beograd i Priština ipak odlično razumeju - čini se, kaže, da je u Prištini i Beogradu svakodnevno predizborna atmosfera.
"Kada je reč o političkom rejtingu, srpska i kosovska vlast se odlično razumeju. Na Kosovu vlada atmosfera slična onoj koju viđamo u Bosni i Hercegovini pred izbore - tamo je atmosfera pre početka izbora takva kao da će početi rat. Čim prođu izbori, stvari se vraćaju u normalnu".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Dok Džozef smatra da će situacija na Kosovu ostati nestabilna dok god Beograd i Priština ne pronađu način da potpuno priznaju jedni druge, tenzije poput jučerašnje su za Niča jasan znak da je međunarodna zajednica izgubila kontrolu nad dijalogom.
Analitičari se slažu da je učešće zapada od velike važnosti za budućnost odnosa Beograda i Prištine, ali i bezbednost na Kosovu.
"Imajući u vidu prirodu kosovskog problema i prirodu političkih vođa sa obe strane, bojim se da su krize i incidenti veoma važan deo pregovaračkog procesa. Srećom, do sada nije bilo stradalih. Međutim, to se lako može promeniti ukoliko se međunarodna zajednica ne uključi", smatra Malići.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beograda Đorđe Pavićević kaže da je potrebno postaviti pitanje kolike su zapravo tenzije na Kosovu - smatra da beogradski i prištinski mediji često izveštavaju na način koji preuveličava situaciju na terenu.
"Problem je što tada ne znate u kom pravcu stvari zaista mogu da odu i da li može zaista doći do eskalacije nasilja. Mnoge stvari su juče bile iscenirane - na primer podizanje pripravnosti vojske, dok vrlo dobro znamo da ta vojska ne bi tako lako mogla da uđe na Kosovo", kaže.
Pavićević smatra da se Beograd i Priština ipak odlično razumeju - čini se, kaže, da je u Prištini i Beogradu svakodnevno predizborna atmosfera.
"Kada je reč o političkom rejtingu, srpska i kosovska vlast se odlično razumeju. Na Kosovu vlada atmosfera slična onoj koju viđamo u Bosni i Hercegovini pred izbore - tamo je atmosfera pre početka izbora takva kao da će početi rat. Čim prođu izbori, stvari se vraćaju u normalnu".
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
