Izvor: Blic, 04.Dec.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo, grdno sudilište
Kada čovek prati čitavu zapetljanciju oko zahteva nekih Srba za rusko državljanstvo a u isto vreme odgleda predstavu “Seobe” u Novom Sadu, mora se prisetiti Karla Marksa: istorija se ponavlja, ali prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa.
Niti su podnosioci zahteva imali ideju da se, poput Isakoviča, isele u Rusiju niti je iko sa trunkom razuma mogao pretpostaviti da će ruski odgovor biti drukčiji nego što je bio. Malo, mada ne previše, odugovlačenja, potom negativan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgovor zasnovan nesumnjivo na zakonima, ali i političkoj volji. Ovakva vrsta komplikacije racionalnoj ruskoj politici ne treba.
A govoreći o barikadama, predsednik jedne severnokosovske opštine izjavi da su vojnici Kfora ranjeni jer su pucali – sami u sebe. Veselo objašnjenje koje nas neodoljivo podseća na slične, vesele tvrdnje iz devedesetih.
Nije ovo, kako bi mnogi rekli, povratak na retoriku toga vremena, već je njeno jasno i bučno oglašavanje. Jer u mnoge od tih priča mnogi su verovali iskreno i, što je značajnije, vrlo spremno, a nije ih malo koji veruju i danas.
Slavni pesnik ispisao je stihove koji su poslužili kao naslov ovog teksta u prvoj polovini XIX stoleća. U isto vreme Vuk Karadžić prikuplja sve što može od usmene poezije a gde se Kosovska bitka pominje ili se makar može pretpostaviti da se pominje. Rezultat, svedoče nam njegove zbirke, nije naročito impresivan. Muka njegova, a i kasnijih proučavalaca narodne pesme, jeste u tome što se nigde ne može naći neko delo koje se opširnije bitkom bavi. Razna su, potom, domišljanja zašto je to tako, a pesnici su manjak i te kako nadoknađivali - Kosovo im je bila obavezna tema.
Mit Kosovske bitke i Kosova, onakav kakav ga danas znamo, jeste plod novijeg doba, onog istog u kojem se uobličavaju mnogi slični mitovi, od francuske Jovanke Orleanke pa nadalje, bitni i važni za formiranje modernih nacija.
No, vremena su se promenila. Ovo ne znači da tvrdim da je danas bolje ili gore, to je stvar ukusa. Najvažnije je i neporecivo, što je drukčije. Pojedini programi, pojedini mitovi koji su bili korisni ili, tačnije, funkcionalni pre 150 godina ove su osobine izgubili.
Činjenica da je i danas pitanje Kosova postalo veliki srpski ispit svedoči najpre o tome da se srpski doživljaj stvarnosti zaledio u jednom trenutku, ostao nepromenjen tokom dugog vremena. A u promenjenim okolnostima menja se i ono što se prividno nije promenilo. Drugo osvetljenje sve čini drukčijim.
Zato kosovsko pitanje danas jeste pitanje naše sposobnosti da u ovom vremenu pronađemo odgovore koji su mu primereni, ne držeći se starih shema i odgovora i ovo je problem koji se ne tiče samo tzv. elita već i svakog od nas.
