Izvor: Southeast European Times, 16.Okt.2012, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo completes 2011 census without data from north
Neki analitičari smatraju da je kosovski popis nepotpun jer nema podataka sa severa Kosova.
16/10/2012
Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 16.10.2012.
Rezultati kosovskog popisa finalizovani su krajem septembra 2012. godine, a izbrojano je 1.739.825 stanovnika, ne računajući one iz severnih opština u kojima dominiraju Srbi-- sa severa Mitrovice, iz Zubinog Potoka, Zvečana i Leposavića -- koje su bojkotovale popis. Popis je održan >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u aprilu 2011. i trajao je nedelju dana.
Prethodni je sproveden 1981. godine i u njemu su učestvovale sve etničke grupe. Broj stanovnika iznosio je 1.584.444.
Ove godine je uspostavljena Međunarodna posmatračka operacija (MPO) za nadgledanje priprema, prebrojavanja i analize rezultata popisa. U projektu MPO, kojim je predsedavao Evrostat, učestvovali su predstavnici Evropske komisije, Saveta Evrope, Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu i Statističko odeljenje Ujedinjenih nacija.
MPO je zaključila da je popis na Kosovu 2011. sproveden "relativno uspešno i rezultirao je pouzdanim podacima".
"'Relativno se ovde koristi da bi se izrazilo žaljenje što rezultati popisa ne uključuju celokupnu teritoriju, s obzirom da nije bilo rezultata prebrojavanja u severnim opštinama", rekla je misija.
Kosovska agencija za statistiku saopštila je da rezultati iz 2011. godine predstavljaju prvi međunarodno priznati popis na Kosovu posle 1981. godine.
"Objavljeni podaci pružaju detaljne i precizne informacije o ukupnom stanovništvu i, po opštinama, suštinske ažurirane informacije o stambenim jedinicama, demografskim i socioekonomskim karakteristikama stanovništva", navodi agencija.
Isa Krasnići, izvršni direktor agencije, kaže da su podaci sa popisa "bogatstvo" i da će "biti upotrebljeni efikasno i aktivno za planiranje od strane vladinih institucija i agencija, nevladinih tela, u obrazovanju, raznim istraživanjima i šire, kako bi nam bili korisni-- samo tako će naši napori da pružimo pouzdane i precizne podatke dostići cilj doprinošenja ukupnom razvoju Kosova", rekao je on.
Samuel Žbogar, šef Kancelarije EU na Kosovu i specijalni predstavnik EU na Kosovu, istakao je da su podaci sa popisa i solidna statistička infrastruktura ključni za evropske težnje Kosova.
"Poznavajući evropsku orijentaciju kosovske vlade, sigurni smo da će podaci sa popisa biti iskorišćeni za planiranje boljih programa i usluga za građane Kosova, u skladu sa planom stabilizacije i pridruživanja. Oni pružaju okvir za dobro upravljanje, omogućavajući vladama informisano planiranje politika na najtransparentnini i najodgovorniji način", rekao je on.
EU je uložila 6 miliona evra u taj projekat, dok je ukupan budžet popisa bio oko 10 miliona evra, a njime se upravljalo preko poverilačkog fonda, dok je raspodelu za projektne usluge vršila kancelarija UN.
Srbija, međutim, želi da sprovede sopstveni popis na Kosovu.
Aleksandar Vulin, šef kancelarije srpske vlade za Kosovo, rekao je u septembru da će Beograd sprovesti popis kako bi ustanovio broj Srba na Kosovu.
Vulin je izjavio srpskom dnevniku Politika da je važno za Srbiju da ustanovi koliko Srba živi na Kosovu, "kako žive, šta je njihov prioritet, s obzirom da se namera da se održi popis odmah vezuje za političke motive", izvestila je srpska novinska agencija Tanjug.
"Moja ideja u pogledu popisa jeste da se omogući efikasnija distribucija svega što srpska država izdvaja za svoje građane na Kosovu", rekao je Vulin.
Građani Kosova imaju različita mišjenja oko rezultata popisa.
Stanovnik Prištine Haki Gaši izjavio je za SETimesda ne misli da se u rezultatu popisa vidi ukupan broj stanovnika Kosova, a posebno stanovnika Prištine, te da je njihov broj veći.
"Sećam se Prištine pre 30 godina, koliko je mali broj bio, i niko ne može da me ubedi da, sa dva nova naselja, ima isti broj stanovnika kao osamdesetih", kaže Gaši.
Saša Mihajlović, Srbin sa severa Kosova, takođe nije zadovoljan rezultatima.
"Ne mislim da bilo ko zna broj Srba na Kosovu. Neki su se registrovali, a neki nisu. Na primer, raseljena lica nisu registrovana, a nisu ni Srbi na severu. Pominju se različiti podaci i niko ne zna koliko tačno Srba živi na Kosovu", rekao je Mihajlović SETimes-u.
Nastavak na Southeast European Times...
