Izvor: RTS, 24.Sep.2011, 20:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo, beznadežan slučaj
Kosovari sami svrstavaju svoju zemlju među najkorumpiranije evropske države. Političkom klasom dominiraju elementi preostali iz predratnog perioda, mnogi navodno povezani sa kriminalnim grupama, piše kanadski nedeljnik Maclean's.
Ovo bi mogle biti slike sa Balkana '90-ih godina: barikade u plamenu, gnevni Srbi, međunarodni vojnici koji dokono stoje sa strane. Međutim, fotografije koje dolaze sa severnog Kosova ovoga leta su zapravo sveže, prizori iznenadnog nasilja u oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koja retko može da asocira na išta drugo sem na prototip prohujalih kriza.
Kosovska policija je preuzela kontrolu nad dva administrativna prelaza duž severne granice ove zemlje u noći 25. jula. Ova operacija je eskalirala u sukob sa Srbijom oko carinskih pečata i kontrole nad severom. Kosovski Srbi koji žive u toj oblasti su besno odreagovali. Putevi su blokirani, jedan policajac je smrtno ranjen, a srpske snage su raspoređene na granici kako bi sprečile prelazak tvrdokornih elemenata.
Kriza je nedeljama ključala. Sabin Frejzer iz Međunarodne krizne grupe nazvala ju je "najopasnijim momentom" u ovoj oblasti od 2008, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Napeta situacija je takođe brzo ponovo usmerila pažnju na Kosovo, zemlju koja je, tri godine pošto je proglasila nezavisnost, i dalje duboko nefunkcionalna.
Bombe NATO-a su isterale Srbiju sa Kosova 1999. Dvanaest godina kasnije, pošto je slična koalicija pomogla u svrgavanju Gadafijevog režima u Libiji, Kosovo podseća da, čak i ako sve protekne kako treba, humanitarna intervencija predstavlja haotičan proces. To može da znači decenijsko angažovanje sa partnerima koji nisu uvek prijatni i milijarde potrošene na projekte koji se nikada ne realizuju. "Izgradnja nacionalne države funkcioniše", kaže Džejms Dobins, direktor u centru RAND i bivši visoki američki diplomata na Balkanu, dodajući: "Međutim, rezultat je neminovno nesavršen".
Dobins, ekspert za zapadnu intervenciju, Kosovo ubraja u uspešne poduhvate. Uprkos povremenim razbuktavanjima, ova oblast je uglavnom mirna. Međutim, sa nekih drugih aspekata - zapravo, sa većine aspekata - Kosovo ostaje beznadežan slučaj. Lokalna ekonomija ne proizvodi "ništa", kaže Enđeljuše Morina, izvršna direktoira Inicijative za kosovsku stabilnost.
Poljoprivredni sektor je ostao nerazvijen; jedino što ova zemlja zaista izvozi jeste metalni otpad. Zvanična stopa nezaposlenosti prelazi 40 odsto, a većina porodica se oslanja na prihode koje šalju rođaci iz inostranstva i zahvaljujući kojima one opstaju. Kosovo takođe ima najmlađe stanovništvo u Evropi, a obrazovni sistem nema ni kapaciteta niti osoblja da ih adekvatno obuči. A i oni koji stignu do univerziteta retko kada nađu pristojan posao kada završe studije.
Na političkom planu, situacija je čak još gora. Kosovari dosledno svrstavaju svoju zemlju među najkorumpiranije evropske države. Političkom klasom dominiraju elementi preostali iz predratnog perioda, mnogi navodno povezani sa kriminalnim grupama. Premijer HašimTači je optužen krajem prošle godine za umešanost u trgovinu ljudskim organima tokom rata 1999. (On te optužbe poriče). Drugi visoki zvaničnici su optuženi za navodne ratne zločine počinjene za vreme sukoba. Upravo je ovog meseca bivši ministar u Tačijevoj vladi optužen da je ubio dva Srbina za vreme rata.
" Veliki sam skeptik po pitanju čitavog tog slučaja", kaže Robert Ostin, profesor u školi za globalna pitanja "Mank" pri Univerzitetu u Torontu i dugogodišnji posmatrač na Kosovu. Proces izgradnje nacionalne države na Kosovu, smatra on, "potpuno je sklepan. Nikada nismo pronašli način, na na jednom od tih mesta, da na vlast zapravo dođu ljudi koji bi na vlasti i trebalo da budu".
Kosovo ima gomilu domaćih problema. Međutim, na lokalnom nivou preovlađuju dva pitanja: Srbija i severno Kosovo. Tokom jugoslovenskih godina, status Kosova je lelujao između srpske pokrajine i poluautonomne zone.
Istorijski, srpski narod smatra ovo područje svojom svetom zemljom. Nimalo iznenađujuće, Srbija je odbila da prizna nezavisnost Kosova. Severno od Ibra, gde žive desetine hiljada Srba, vlada u Beogradu još uvek vrši značajan uticaj, šaljući novac kojim plaća zvaničnike i finansira bolnicu i univerzitet.
Spor između dve zemlje zaokuplja političku atmosferu na Kosovu. On oblikuje sve debate i zaglušuje druga pitanja. Kriza je ovoga leta počela pošto su razgovori na visokom nivou između dve zemlje prekinuti u julu. Srbija je već ranije blokirala ulaz robe sa Kosova preko svojih granica. Pošto je dijalog prekinut, Tači je naložio uvođenje recipročne zabrane. On je naredio da se preuzme kontrola na administrativnim prelazima kako bi se ta mera sprovela u delo.
Nikada nije postojala mogućnost da okršaji izazvani ovom akcijom prerastu u rat. Srbiji vojna intervencija ne bi donela mnogo toga, a i ubrzo je raspoređeno pojačanje NATO-a. Početkom septembra, Evropska unija je posredovala u postizanju sporazuma o povratku stvari na status kvo. Širi sukob, ipak, ostaje nerešen. Više od decenije pošto je okončan poslednji rat u bivšoj Jugoslaviji, zemlje izgrađene iz njenog pepela još uvek su nepotpune i pune problema - a Kosovo
najviše.
Sa svoje strane, Robert Ostin strepi da Kosovo ide istim putem kao i Albanija, a koji će se "završiti zaista polarizovanom i opasnom" političkom klimom. "Puno sam pisao u korist nezavisnosti" pre 2008, kaže Ostin, napominjući: "Međutim, prilično sam razočaran pravcem u kom se događaji sada razvijaju".
