Izvor: B92, 27.Avg.2011, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ključevi Kosova u Srbiji"
Beograd -- Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenjuje da Albanci polako shvataju da Srbija "drži sve ključeve" statusa Kosova
On je rekao da je uveren da će se o pitanju statusa Kosova tek pregovarati.
"Treba svima da bude jasno, pa i kosovskim Albancima, da pitanje statusa Kosova nije rešeno. Uz svo poštovanje za SAD i druge uticajne zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, jasno je da dok to Srbija ne bude uradila, postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ozbiljna smetnja da se kao nezavisni promovišu", dodao je Ivanović.
On je u intervjuu Tanjugu rekao da sa pitanjem pregovora o statusu Kosova ne treba žuriti, ali da i Albanci polako počinju da shvataju da je Srbija drži sve ključeve i da će sa njom morati pre ili kasnije da razgovaraju o tome.
Ivanović je dodao da Srbija uoči izbora nije u prilici da razgovara o tako osetljivom pitanju, ali da i sa druge strane, u Prištini, postoji velika politička nestabilnost sa stalnom pretnjom pada vlade.
Takva vlada sigurno ne može da razgovara o teškim stratetškim pitanjima, smatra Ivanović.
On je naglasio da pregovori o statusu Kosova neće moći da budu sasvim nezavisni od aktuelnih pregovora o tehničkim pitanjima.
"Pitanje statusa i tehnička pitanja se prepliću. Sa brzinom rešavanja tehničkih pitanja mi zapravo definišemo i momenat kada ćemo morati da otvorimo i veliko i ključno pitanje - definitavan odnos Srbije prema svom delu i definitivan odnos kosovskih Albanaca prema Beogradu", kazao je Ivanović.
On lično smatra da je kiparski model jedino pravo rešenje za kosovsko pitanje.
"Bez obrira na to što su nemačka kancelarka Angela Merkel i još neki državnici u Evropi rekli da ne žele da uvezu problem u EU, mislim da će to možda biti jedino pravo rešenje", rekao je Ivanović i pojasnio da je Kipar tek ovih dana, pet ili šest godina posle ulaska u EU, blizu nekakvog rešenja.
"Tek sada pregovori imaju smisla, jer kiparski Grci shvataju šta su dobili, a kiparski Turci šta su izgubili. Tek onda kada postoji tako jak ekonomski i politički interes, ljudi su mnogo spremniji na komromise i dogovore", rekao je Ivanović, ističući da isti scenario očekuje i za Kosovo. "To je Srbija u EU sa teritorijom Kosova na koju se neće primenjivati evropsko zakonodavstvo", pojasnio je Ivanović.
Bez dramatičnih dogovora
Ivanović je ocenio i da se u Briselu 2. septembra kada pregovori Beograda i Prištine budu nastavljeni neće dogodoti ništa dramatično.
Pojašnjavajući da se do dogovora sa prištinskom stranom teško dolazi, jer kako je rekao, kosovski Albanci nastoje da svako od tehnickih pitanja stave u funkciju svog priznanja, Ivanović je istakao da je bitno da Srbija unapred stavi do znanja gde su crvene linije.
Govoreci o pitanju statusa severa Kosova i Metohije Ivanović je istakako da će ono sigurno biti otvoreno, ali "zajedno sa statusom celog Kosova".
On je dodao da je sever KiM specifičan jer se pokazalo da tamo nije moguće kao u ostalim delovima Kosova sprovesti prištinske zakone ili primeniti Ahtisarijev plan.
Ta specifičnost, istakao je Ivanović, mora se uzeti u obzir kada se bude pregovaralo o statusu, ali ne na štetu Srba sa juga Kosova.
"Mi moramo imati generalno jednak pristup prema sprkom stanovništvu na Kosovu, jednako kao što imamo jasan pristup prema kosovskoj nezavisnsoti", podvukao je Ivanović.
Upitan da li postoji ideja o tome kakav bi status severa mogao biti i da li se razmišlja o Ahtisari plus planu, Ivanović je rekao da će Ahtisarijev okvir koji garantuje kosovsku nezavisnot ostati neprihvatljiv za svaku vlast u Srbiji.
"Taj plan je generalno odbačen, ali ne znači da su sva rešenja loša", istakao je Ivanović.
Upitan da li je iza posete nemačke kancelarke Beogradu ostao uslov da Srbija prizna nezavisno Kosovo ukoliko želi u EU, Ivanović je rekao da to nije generalni stav EU.
"Uz svo uvažavanje Angele Merkel kao kancelara jedne veoma uticajne države u svetu, a verovatno najuticajnije u EU, to nije stav cele EU. To je stav pojedinačno Nemačke, možda još nekih članica, ali ne i generalni stav EU niti će se to moći usaglasiti na taj način", rekao je Ivanović.
On je obrazložio da su unutar EU "svi svesni da zapadni Balkan može da bude destabilizirajući faktor za čitavu zapadnu Evropu".
Podsećajući da bi eskalacija nasilja, koja je devedesetih viđena na teritoriji Balkana, značila i kolone izbeglice za zapadnoevropske zemlje, Ivanović je istako da Evropa takav scenario sigurno želi da izbegne.
On je istakao i da se nada da će Srbija dobiti status kandidata do kraja ove godine, odnosno da će, kako je rekao "EU ostati korektna i principijelna".
"U svim dosadašnjim kontraktima su govorili da je kandidatura nešto što se uslovljava pre svega saradnjom sa Haškim tribunalom. Ta stranica je zatvorena i to ne zbog EU nego i zbog nas samih, prema tome mislim da EU ne bi smela da poljulja svoj krediibilitet na ovom prostoru", dodao je Ivanović.
On je rekao i da Srbija po svim postavljenim kriterijumima ispunjava uslov da postave kandidat za članstvo u EU.
"Mislim da bismo morali dobiti i datum za početak pregovora, ali to nije sigurno jer zavisi od slobodne interpretacije pojedinih zemalja članica EU", naglasio je Ivanović.
Upitan da li su poruke koje je Merkelova izrekla u Beogradu predale evropsku budućnost Srbije u ruke kosovskih Albanaca, Ivanović je rekao da Albanci i inače "olako čitaju takve poruke".
"Mislim da bi uz svoju tradicionalnu agresivnost koju pokazuju u ovakvim situacijama, to mogao da bude poziv na novo nasilje. S druge strane, Albanci nikad nisu sami u donošenju takvih odluka, tako da je mnogo važnije šta će im na zatovorneim sastancima reći ambasadori zemaljha članica EU, ali i američki ambasador u Prištini koji je nesumnjivo veoma uticajan tamo", rekao je Ivanović.
On je dodao i da od uslova koje je postavila nemačka kancelarka, prva dva, odnosno nastavak dijaloga i proširenje delovanja Euleksa na celu teritoriju Kosova, nije ni trebalo postavljati.
Nije imalo smisla insitirati na njima, dodao je Ivanović, jer, kako je rekao, Srbija je zainteresovana za saradnju sa Euleksom, a dijalog je takođe opredeljenje Srbije.
Govoreći o ukidanju paralelnih insitucija, Ivanović je ponovio da postoji ustavna obaveza Srbije da stanovništvu na Kosovu pruži sve usluge koje imaju građani u drugim delovima Srbije.
"Mogu one (institucije) biti racionalnije, reorganizacija može da se dogodi ali to ne sme da bude reorganizacija radi smanjenja, već radi povecća funkcionalnosti tih institucija koje ponekad pokazuju slabost u delovanju", dodao je Ivanović.
Upitan na koji će način Srbija rešiti pitanje carinskog pečata, koje se kao uslov za dobijanje kandidature pominje i u Akcionom planu vlade, Ivanovih je istakao da ono mora biti u sladu sa Rezolucijom 1244.
On je objasnio da kosovske carine nisu postojale kada smo potpisali CEFTA sporazum, već da je to učinjeno sa Unmik carinama.
"Znači ako Unmik carine kao takve ne postoje, što je činjenica, onda one mogu biti zamenjenje samo nečim što je apsolutno neutralno i jasno ukazuju da se o Kosovu govori kao o protektoratu i o Kosovu za koje je striktno veza Rezolucija 1244. Pristalica sam formulara EU, koji važi u čitavoj Uniji i bez posebnih pečata", rekao je Ivanović.
"Suština je da jasne indikacije i veze sa Rezolucijom mora biti, jer ćemo u protivnom ući u zamku da kosovske carine budu početak defakto priznanja", naglasio je Ivanović.
On je dodao i da bi za prisustvo predstavnika Kosova u međunarodnim instirucijama i forumima trebalo rešiti na isti načina.
Zastupanje i predstavljanje u skladu sa Rezolucijom, uz Unmik ili sa jasnom indentifikacijom da je Kosovo protektorat je prihvatljivo za Beograd, podvukao je Ivanović.
"Mislim da je predsednik Tadić dao vrlo jasno poruku koja će se čitati i u Briselu i u Vašingtonu, ali i na drugim mestima", zaključio je Ivanović.
.jpg)
