Izvor: B92, 13.Feb.2015, 12:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"KiM nije zemlja sigurnog porekla"

Nemačka opoziciona partija Zeleni se, povodom novog talasa kosovskih azilanata u Nemačku, izjasnila protiv da se Kosovo uvrsti na listu zemlja sigurnog porekla.

Portparol partije Zeleni zadužen za pitanja izbeglica Luize Amtzberg rekla je za "Berliner cajtun" da bi proširenje liste zemalja sigurnog porekla na "Kosovo i Albaniju" bilo ne samo politički pogrešno, već i ostalo bez ikakvog dejstva u praksi.

Ona je zato zahtevala poboljšanje državno-pravnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << struktura na Kosovu i ocenila da je masovno iseljavanje povezano sa "katastrofalnom privrednom situacijom i nesigurnim političkim statusom Kosova".

Nemačke komune i opšte, međutim, zahtevaju da se Kosovo proglasi zemljom sigurnog porekla, a slične inicijative stižu i iz Bavarske i drugih nemačkih pokrajina, finansijski pogođenih talasom izbeglica, koje zato predlažu i traže nova rešenja.

"Vlada u Berlinu bi trebalo da proveri da li se Kosovo može proglasiti zemljom sigurnog porekla", rekao je predsedavajući saveta nemačkih gradova i opština Gerd Landzberg za "Pasauer noje prese".

"To bi sigurno zaustavilo talas, jer bi ti ljudi onda morali da računaju sa brzim proterivanjem nazad, u zemlju porekla", rekao je Landzberg.

"Naše zakonodavstvo o azilantima povezano je sa političkim progonima i nije istrtument da bi se pomagalo ekonomskim izbeglicama", rekao je Landzberg, naglasivši da pretežni deo tih azilanata dolazi u Nemačku iz finansijskih razloga.

On je naveo da bi Nemačka trebalo da svoje napore koncentriše na to da se ljudima u domicilnim državama pomogne, tako da "bi oni tamo mogli sebi da izgrade perspektivu".

Ministar unutrašnjih poslova Nemačke, demohrišćanin Tomas de Mezijer izrazio je spremnost da pruži podršku pokrajinama, ukoliko se pokrene inicijativa da se Kosovo proglasi zemljom sigurnog porekla, javljaju nemački mediji.

"Ako bi iz tog pravca bila pokrenuta jedna odgovarajuća inicijativa, onda ministar unutrašnjih poslova sigurno ne bi bio na opozicionoj strani", rekao je danas portparol nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nemačka se ovih dana suočava sa lavinom ilegalnih azilanata sa Kosova i finansijskim opeterćenjima za njihov smeštaj.

Broj zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj raste, a iz Srbije blago opada, pokazuju podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice koje je pre par dana objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Građani Kosova su, prema tim podacima, u januaru ove godine podneli ukupno 3.630 zahteva za azil u Nemačkoj i time se pokazuje tendencija stalnog rasta - sa Kosova je, naime, u decembru prošle godine stiglo 1.956 zahteva za azil, a u novembru 1.622 zahteva.

Kada je reč o građanima Srbije, oni su u januaru ove godine ukupno podneli 3.328 zahteva, a u decembru prošle godine ukupno 3.369, pokazuje statistika, prema kojoj su u januaru ove godine po ukupnom broju podnetih zahteva za azil u Nemačkoj na prvom mestu građani Sirije, na drugom je Kosovo i na trećem Srbija.

Nemačka ambasada u Prištini upozorila je na "lavinu azilanata sa Kosova", piše "Bild am Zontag" (BamS), navodeći da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.

"Koliko je dramatična situacija u najsiromašnijoj zemlji Evrope, pokazuje i poziv u pomoć nemačke ambasade u Prištini od 3. februara, upućen Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, gde se kaže da iseljavanje Kosovara dramatično raste", piše "BamS".

"Bild am Zontag" navodi da hiljade ljudi napušta Kosovo i da najveći broj njih ide ilegalno u pravcu Nemačke, gde ih, prema mišljenju nemačkih diplomata, "mami" dugi administrativni postupak do proterivanja nazad na Kosovo.

Ako bi se trend odlaska nastavio, onda bi mesečno od 25.000 do 30.000 ljudi napustilo Kosovo, odnosno, u toku jedne godine 300.000 ljudi, što je šestina ukupnog stanovništva, prenosi list procene nemačkih diplomata, koji traže da se odbijeni podnosioci zahteva za azil u Nemačkoj hitno i bez ikakvog odugovlačenja vrate nazad.

Ako bi se Kosovo proglasilo sigurnom zemljom, kao što su Srbija, Makeodnija i Bosna i Hercegovina, onda bi to značilo da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje.

Takav status definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

Nemački demohrišćani su želeli da se na listu sigurnih zemalja stave i Albanija i Crna Gora, ali su se socijaldemokrate tome protivile.

U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelara Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo tri balkanske države - Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija - proglase sigurnim zemljama, što će značiti da se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i, po pravilu, im se odbija status azilanta.

Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, planove za proširenje liste takozvanih sigurniih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.

Za Nemačku dolaskom lažnih azilanata, kako upozoravaju i mediji i političari, nastaju ogromni troškovi zbog finansiranja njihovog života u zemlji, dok im se u pravilu zahtev ne odbije i ne vrate nazad u zemlju porekla.

Nastavak na B92...