Izvor: Vostok.rs, 21.Okt.2012, 14:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva treba da bude platforma za Kosovo?
21.10.2012. -
Vlasti Srbije obećavaju da će uskoro predstaviti državnu platformu za rešavanje kosovskog pitanja. Beograd namerava ozbiljno da iskoristi međunarodno iskustvo u cilju da pronađe rešenje koje se razlikuje od nezavisnosti.
Tekst platforme će kasnije biti predstljavljen političkoj i intelektualnoj eliti, kao i predstavnicima Crkve. Ako platforma dobije podršku parlamentarne većine, ubrzo dijalog Beograda i Prištine može da bude obnovljen. Sada se vode >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << aktivne diskusije o tome šta treba, a šta ne treba da sadrži ova strategija. Danas su učesnici našeg okruglog stola zamenik predsednika Demoratske stranke Srbije, profesor Slobodan Samardžić i jedan od političkih lidera Srba na Kosovu, član skupštine Kosova Rada Trajković.
Kakvom biste vi voleli da vidite ovu državnu platformu. Postoje li za vas neke crvene linije, koje se ni u kom slučaju ne smeju preći?
Slobodan Samardžić: Možda nije najuputinije da neko iz opozicije govori kako bi trebalo da izgleda platforma, jer to je ipak stvar vlade, ona vodi posao. Mi ćemo strpljivo sačekati njihov poziv i da tako kažem - prvi tekst. Što se tiče i DSS-a i njegovih ljudi kojima to bude ponuđeno, gledaće da bude što konstruktivniji, zato što je to veoma važno državno pitanje na dnevnom redu. Mi prosto smatramo da ta platforma mora da otvori ponovo pitanje statusa Kosova, to je glavno pitanje o kome se može i treba razgovarati. Ovo pitanje je veštački i nasilno zatvoreno 2007. godine. Od tada je Srbija nažalost samo popuštala u prethodnoj vladi sve do granice samog formalnog priznanja Kosova. Povučeno je dosta poteza koji govore o tome da je Srbija faktički, ali ne i formalno spremna da prizna Kosovo. Sada EU zahteva i formalno priznanje preko one formulacije iz strategije proširenja, koja kaže da bi trebalo priznati teritorijalni integritet Kosova. Ona je dovoljan razlog da se dovedu u pitanje dosadašnji kontakti sa Kosovom.
Što se tiče crvenih linija, nije samo to crvena linija. Za DSS je crvena linija je i sprovođenje ovih sporazuma koji su prošle godine bili uspostavljeni na jedan čudan pregovarački način. Srbija je ovde manje više prihvatila ono što je Robert Kuper nalagao kao neku vrstu naređenja. Ti sporazumi su problematični i sa stanovišta ustava i zakona i njih treba prosto ispitati. Oni ne bi trebalo da se sprovode dok ih Ustavni sud ne preispita, a vrlo brzo će jedan takav predlog i doći pred Ustavni sud.
Rada Trajković: Pre svega bih vas upoznala sa situacijom u parlamentu Kosova, s obzirom da sam tu. Mogu vam reći da unutar samog parlamenta imamo nesnalaženje albanske većine - u smislu, opredeljenja šta zapravo žele. Da li su oni zastupnici nezavisnog Kosova, da li projekta podele Kosova i razmene severa (KiM) za jug centralne Srbije, ili pak projekta velike Albanije ili doživljavanje da je prostor Kosova i Metohije u stvari severna autonomija Albanije.
Sa druge strane, mi imamo isto tako potpuno nedefinisanu poziciju Beograda, koji očigledno ne zna šta hoće, ne može da odluči šta hoće, koji, ja bih kazala, nezrelo se nosi sa onim što je problem Kosova. Prvo što bih uradila - to bi bilo zapravo da Srbija nikada ne prihvati nezavisnost Kosova kao rešenje. Mislim da ne može niko da je natera da prizna ovaj prostor kao nezavisnu državu.
Pokušala bih da važnim zemljama koje su uvek odlučivale o ovom prostoru objasnim koliko je projekat nezavisnosti opasan, a isto tako i projekat podele Kosova. Projekat podele Kosova sigurno bi napravio projekat Velike Albanije. Ta Velika Albanija sa dominantno muslimanskim stanovništvom koje je siromašno, bi sigurno u perspektivi predstavljala opasnost u smislu infiltriranja, koje je i inače aktivno, ekstremnog muslimanskog elementa ili snaga koje su sada snažno prisutne.
Kako po vama treba prilaziti pitanju severnog Kosova?
Slobodan Samardžić: Ne bi se to pitanje u slučaju otvaranja te platforme pitanje severa Kosova posebno odvajalo od pitanja Kosova kao celine. U Srbiji je ugrožen teritorijalni integritet sa ovim akcijama oko separatizma i međunarodnog jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova. To Srbija ne treba da prizna i mora kao prvo pitanje da postavi dosadašnje odluke o tome. Pitanje severnog Kosova u tom kontekstu celog Kosova je jedno možda malo specifičnije pitanje- ne bi ga trebalo supstantivno odvajati od pitanja celog Kosova. Pitanje podele je jedna vrsta zamke za Srbiju, jer je njen najjači argument u odbrani Kosova je međunarodno pravni argument. Ceo problem je u tome što po međunarodnom pravu Kosovo pripada Srbiji. To utvrđuje ne samo Povelja UN, kao opšti dokument, nego i Rezolucija 1244, koja je u skladu sa poveljom. Ona na 3 mesta doslovno garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije - i to važi. Svaka reč o podeli je odricanje upravo od ovog argumenta.
To jeste rečeno, premijer je pomenuo nekoliko puta tu ideju podele. Ja mislim da se on u to nije udubljivao. Nikada to nije bio zvaničan stav, već mišljenje jednog čoveka na odgovornoj i visokoj poziciji u Srbiji i to ne treba ignorisati kao fenomen, ali Srbija nikada nije prihvatila neki konkretan predlog nekog međunarodnog faktora o podeli, niti to treba učiniti obzirom na razloge koje sam pomenuo.
Rada Trajković: Mi po enklavama, bez Srba sa Severa ne možemo da opstanemo. Bez enklava, ipak, i njima će biti vrlo težak život. Zato mislim da sve treba učiniti da Srbi sa severa Kosova pronađu odgovor i shvate da projekat koji oni žele – odvajanje od ostatka, granice na Ibru – rezultirao bi potpunim nestankom Srba i srpske kulturne baštine ispod Ibra.
Još jednom o severu. Kakav je vaš odnos prema pojavi serije Patriotska pljačka, posvećene korpuciji i proneveri budžetskih sredstava u tom delu pokrajine upravo u vreme kada teorijski treba da se nastave pregovori?
Slobodan Samardžić: Taj serijal je u određenu svrhu napravljen. B92 to radi u funkciji zapadnih sila, konkretno, SAD i Evropske Unije. Ako pažljivo pratite taj serijal vi, u stvari, ne vidite u čemu je problem. Tu postoje neki elementi, neki prekršaji i tako dalje, ali to se događa i ostatku Srbije.
Ako bi se to što se događa na Kosovu, a što je prikazano u serijalu, poredilo s onim što se događa u albanskom delu Kosova – to je luk i voda. Tu je napravljena jedan zaista kriminalna država koja živi od međunarodnog šverca svega i još mnogo čega. Prema tome, pitanje međunarodne zajednice i odgovornosti, pre svega zapadnih sila na katastrofalno stanje na Kosovu je ono otvoreno goruće pitanje. Pa se teze zamenjuju. Ali, opet je jako slaba argumentacija i jako su nepouzdane te činjenice. Pa i one koje su izložene ne govore ni o kakvim posebnim stvarima, naročito ne posebnim u odnosu na ono što viđamo svojim očima, tako reći, svakodnevno i u našoj i okolnim državama, pa i u državama EU.
Rada Trajković: Ne govorim da ima ili nema istine. To se dešavalo od dana povlačenja srpskih bezbedonosnih snaga. Neregulisan institucionalni status Kosova davao je mogućnosti za što-šta. Previše novca i kapitala, o kojem se govori da je ulazilo na Kosovo, vraćalo se u Beograd u ruke elite. Ali, ovo je jedan strahoviti pritisak na Srbe, posebno one sa severa Kosova.
Osećam se pomalo tužno, jer je očigledno da je projekat integrisanja administrativnih linija, kako vole to lepo da kažu, zapravo, suštinski pravljenje granice na severu. Ovaj „Insajder“ treba da posluži da se srpsko liderstvo koje se protivi granicama prikaže kao kriminogeno. Zbog toga mi je teško, jer pouzdano znam, poznajem te ljude. Čak i da dinara nisu dobijali od Srbije, ideološki se ne bi promenili. Dakle, nije novac i nije šverc nešto zbog čega oni brane sever Kosova, već je to jednostavno njihovo opredelenje.
Da li su sada uopšte mogući pregovori koji će dotaći pitanje statusa Kosova?
Slobodan Samardžić: Ne mislim realno da je moguće otvoriti pregovore o statusu u ovom trenutku, ali to ne znači da Srbija ne treba u svojoj platformi da stavi to pitanje kao najviše i da na tom pitanju neprekidno radi u međunarodnoj diplomatiji. U tom smislu, taj put kojim smo do sada išli, zadnjih pet godina, treba zamrznuti.Ovo što je radila prethodna vlada je zapravo srljanje u nezavisno Kosovo.
Trebalo bi zaustaviti, tu vrstu pogrešne aktivnosti. Na neki način zamrznuti konflikt sa strane Srbije i stalno isticati pozitivan stav kako bi to trebalo raditi. Razume se, to je sada otvorena utakmica u međunarodnom okruženju: ko će šta prihvatiti? Srbija ima mnogo pristalica u međunarodnoj zajednici za pitanje statusa Kosova. Vi znate da Ahtisarijev plan nikada nije dobio zeleno svetlo Saveta bezbednosti. I to već pokazuje da je tu nešto trulo u samom početku. Prosto, Srbija na tome treba da insistira, a kad će se otvoriti pitanje, to vam ne može niko sada reći.
Rada Trajković: Sama Srbija je tražila podizanje pregovora na viši nivo i samim tim jedino pitanje koje se rešava na tom nivou jesu ta zapravo- statusna pitanja. Šta je Srbija pripremila ja zaista ne znam. Možda predstavnici međunarodne zajednice, zbog nekih svojih informacija, imaju očekivanja da bi Srbija tražila podelu, pa su možda zato izašli sa „teritorijalnim integritetom“.
Još jednom hoću da kažem, kako bi Srbija mogla da očuva svoj uticaj na Kosovu, mora pre svega da podrži Srbe i da insistira na institucionalnim vezama. Ali, takođe, Srbija mora da insistira na nekom zajedničkom okviru sa prostorom Kosova i Metohije.
Kako treba razumeti zahtev EU o poštovanju teritorijalne celovitosti Kosova?
Slobodan Samardžić:Pa onako kako piše. To je jedna jasna formulacija koja se tiče jednog važnog načela međunarodnog prava. To je načelo suverenosti teritorijalnog integriteta. Ovde suverenost nije pomenuta iz taktičkih razloga što se Srbija postepeno anestezira povodom nezavisnog Kosova. Pa je onda zamisao da mi zapravo potpuno zamremo prema tome. Korak po korak, pa sve do sto posto. Ovo je jedan vrlo važan momenat što je pomenuta ta sintagma, i treba, dakle, odbiti od strane države, i pokazati da je bar to crvena linija. Ako se to ne odbije, onda to ne govori dobro o ovoj vladi.
Rada Trajković:Ja ne znam zaista, da li se igde u međunarodnom pravu poštuje teritorijalni integritet u secesionističkim državama koje su nastale, i koje nisu međunarodno priznate. To je ono što zbunjuje: da li Evropska Unija ima pravo da po međunarodnom pravu određuje teritorijalni integritet.
A kako da se shvati još jedan zahtev o „normalizaciji“ odnosa sa Kosovom? Može li se sada izraditi nekakva fleksibilna politika, kako bi se izbeglo priznanje nezavisnosti ove teritorije?
Slobodan Samardžić: Najprofitabilnija politika je bila koju smo mi predložili tokom pregovora 2006-07 godine. Kada bi se ozbiljni ljudi ozbiljno udubili u tu stvar, videli bi da bi Albanci dobili sve ono što traže, samo ne međunarodno priznanje. Imali bi potpunu slobodu samouprave na Kosovu i bili bi slobodni od Beograda u svakodnevnom životu. Nema profitabilnijeg rešenja od toga. Sve ostalo je samo jedna pogrešna upotreba reči „profitabilnost“. Ono znači da Srbija, zapravo, treba da bude sve mekša u popuštanju pred pritiscima da se prizna nezavisno Kosovo. Ne vidim da je to dobar način za Srbiju. Srbija mora tu stvar da uzme u svoje ruke. Dakle, da radi što samostalnije, bez uticaja zapadnih sila i da se povodi svojim interesima. A razume se, glavni interes je održanje Kosova unutar Srbije.
Rada Trajković: Šta bih kazala za normalizaciju? Mislim da imamo sad tu neku fusnotu. Mi smo završili prošle razgovore sa dovođenjem Kosova do nivoa regionalnog predstavljanja. Očigledno, ta međunarodna zajednica ni pet država Evropske Unije ne može da ubedi da priznaju nezavisnost. Čak imam informaciju koja nije nigde objavljena da je Španija otišla korak nazad i da sada ne prihvata ni kosovske pasoše. Tako da oni koji imaju te pasoše, ne mogu da ulaze u Španiju. A, možda, sa druge strane, mi imamo u SB članice kod kojih ne može da prođe legalizacija nezavisnosti Kosova.
Možda je ovo način da ovako slabu, ekonomski iscrpljenu Srbiju dovedu u poziciju da ona prihvati da prostor Kosova i Metohije u perspektivi bude članica EU, ili da ide na putu ka EU. Jer, prosto se neće moći potpisati kandidatura, neće moći biti dodeljena kandidatura Kosovu ukoliko nema jasan teritorijalni identitet. Ovo je najklasičniji način uslovljavanja Beograda za put prema Evropskoj Uniji. To je potpuno jasno.
Ako bi se okolnosti u međunarodnim odnosima promenile i Srbija ponovo dobila mogućnost da upravlja čitavom teritorijom Kosova, da li bi zemlja imala mogućnosti i resurse?
Slobodan Samardžić: Nama je jasno da na Kosovu živi preko milion i trista hiljada nelojalnih Albanaca. I koje god rešenje da mi predložimo, oni ga odbijaju. Znači, sa tog stanovišta neodrživo je naše rešenje. Ono što bismo mi predložili jeste rešenje koje bi bilo pod međunarodnom kontrolom jedno vreme, bar 10 godina. Da se vidi da li to rešenje može da održi mir i stabilnost. To je osnovno, a ne finalno rešenje. Finalnog rešenja nema. To je samo Ahtisari tražio. Ahtisari je lepo rekao na kraju tih pregovora, na jednoj sednici u Beču: „Mene ne interesuje kompromis, mene interesuje rešenje“. Znači, oni su nametnuli rešenje i tu nije bilo dalje priče. Kakvo god da rešenje predložimo, ono mora da se prihvati sporazumno, dakle, kompromisno, i po našem mišljenju, treba da postoji jedan period gde će međunarodna zajednica nadzirati njegovo sprovođenje, kako sami Albanci ne bi imali problem s Beogradom, kako oni kažu. Posle toga bi se išlo na finalno rešenje. Prema tome, sve je u postupnosti. Ne možete jedan težak istorijski sukob koji traje 140 godina da rešite za godinu-dve-tri. Morate mu dati jedno vreme testiranja nekih specifičnih rešenja, i onda to menjati ako ne uspe, ili zadržati ako uspe i tek onda ići na ta krajnja, finalna rešenja. Eto, o tome se radi. Ako neko hoće sada da uspostavi svoju vlast, on će izgubiti kao što bi to učinio Beograd kada bi pokušao nelojalne Albance da stavi pod svoju kontrolu. To, prosto, nije način i mi o tome nismo nikada razmišljali.
Rada Trajković: Na Kosovu živi dominantno albansko stanovništvo. Da u ovom trenutku napravite netransparentnu, anonimnu anketu, oni bi vam rekli da su čak i pod Miloševićem bolje živeli nego sada. To je prosto neverovatno, jer je narod do te mere osiromašio . Ukoliko bi Srbija ekonomski, bezbedonosno, strateški bila povezana, dobro podržana od međunarodnih faktora- mislim da bi neki nivo zajednice zaista mogao da funkcioniše. Ne bi bio nikakav problem. Odavno je bio ponuđen projekat „više od autonomije, manje od države“, sa gotovo svim ingerencijama koji bi dominantno albansko stanovništvo imalo i u u tim okvirima bismo mogli da radimo na pomirenju.
Timur Blohin, Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije
