Izvor: Kurir, 02.Avg.2011, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JA BIH DA RASTEM BEZ RATA!
LEPOSAVIĆ - Najviše se plašim kad tata ode na barikade! - Moj tata mnogo voli Kosovo! Zbog toga se najviše plašim kad ode na barikade. Ode, a ja ne spavam!
LEPOSAVIĆ - Najviše se plašim kad tata ode na barikade!
- Moj tata mnogo voli Kosovo! Zbog toga se najviše plašim kad ode na barikade. Ode, a ja ne spavam!
Raspust u Lešku, koji kilometar iza Jarinja. Mestašce s >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nekoliko hiljada ljudi nadleću helikopteri Kfora, a dečačići na ulici igraju se plastičnim puškama.
Anđela Đorđević, 16-godišnja srednjoškolka, učenica Medicinske škole u Mitrovici, letnje ferije rasteže od jednog do drugog naleta helikoptera Kfora.
- Moj raspust? Sedim kod kuće i plašim se, malo zbog tate, malo zbog strica, malo zbog svih nas - kaže Anđela.
Kad njenu kuću u brišućem letu samo što ne odnese helikopter, Anđela, veli, sedi na krevetu i seća se - rata:
- Četiri godina sam imala kad smo pobegli iz Prištine. A sad kao da gledam, mi, deca, žene, krijemo se u jednoj šupi u Prištini i plašimo se da ne upadnu Albanci.
Iz Prištine je s roditeljima pobegla u Lešak, a njihove livade kod Obilića sada kose Albanci.
- Kad je počela kriza, opet sam se strašno uplašila. U stvari, najviše se plašim rata.
Osećaja nemoći, da ste sami, da su svi protiv vas - priča Anđela.
Raspust u Lešku, dok svaki čas preti da zapuca, i nije nešto zanimljiv.
- Volela bih da mogu kao moji vršnjaci u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, ali ovde to ne može... Ovde se u nas uvuče strah čim padne mrak - kaže ona.
Nećemo barikade
Anđela raste, uči i nema mnogo želja:
- Moja prva želja jeste da nikad više ne bude rata. Da moji tata i čiko ne moraju da idu na barikade. Volela bih i da mogu uveče da izađem u kafić, da sedim s drugarima, a volela bih i da vidim našu kuću u Prištini.
Pogledaj vesti o: Jarinje
