Izvor: Vesti-online.com, 12.Dec.2013, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvini, Milo, izvini
Lažu oni što govore da su Srbi izgubili na gostoprimstvu. Možda kada se radi o siromašnim i prognanim azilantima, o običnoj raji koja beži od rata i bede. Kada je reč o zvaničnicima koji su nas ne tako davno "čašćavali" bombama, sponzorisali albanske teroriste i utrkivali se u priznavanju Kosova, naša srce i razumevanje su neizmerna.
Jelena Arsenović
Po diplomatskim krugovima već se odavno pročulo: u Beograd kada dolazite ne treba vam priprema spin doktora >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << - kako izbeći neprijatno pitanje, ništa ne reći, a niti se dati iznervirati. Takvih iskušenja jednostavno neće biti.
Ko ribe u vodi, što bi se reklo, k'o svoji na svome, onomad su prošli Širak, Solana, Klintonova, Bajden... dok ih je sav ponizan dočekivao beogradski domaćin, željan priznanja moćnog Zapada.
Taman posla da je, recimo, neko priupitao Širaka, onako usput, ljudski, da li mu je žao što je Francuska učestvovala u bombardovanju Srbije? Države u čijem glavnom gradu s ponosom turiste vode u obilazak Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, izgrađenog u slavu nekadašnjeg savezništva iz Velikog rata.
A kada vas već niko ne pita o motivima vaših neprijateljskih poteza prema jednom narodu i državi, u sledećoj etapi, vi pravite iskorak i kreće držanje bukvice usred prestonice te iste države. Tako je onomad postupila moćna nemačka kancelarka, jasno stavljajući na znanje Borisu Tadiću i srpskoj javnosti da bez ukidanja "paralelnih institucija" i prihvatanja suvereniteta nezavisnog Kosova, neće biti niš' od svete Unije. Tadić se nešto uzjogunio zbog zahteva da Srbija odustane od Rezolucije 1244 i - vidimo kako je prošao.
Dosta uvoda, sada na Mila.
Premijer i neprikosnoveni gospodar Crne Gore unazad dve decenije, došao nam je u posetu. Prvu zvaničnu posetu posle, neki kažu, Đinđićeve sahrane, dok drugi kažu od razdruživanja sa Srbijom. Bilo kako bilo, dugo ga nije bilo. Gotovo da smo mu lik zaboravili. Njegov srpski kolega se potrudio da bude dobar domaćin. Ne samo što mu je priredio neformalnu večeru u vili Bokeljka, već se toliko posipao pepelom da je samo još izvinjenje falilo.
"Izvini, Milo, što si na mufte referendumu izboksovao istupanje Crne Gore iz državne zajednice sa Srbijom. Izvini, Milo, što si priznao Kosovo i zabio nam nož u leđa onda kada je najteže. Tako to rade braća. Izvini, što si Srbe kojih ima jedna trećina, sveo na manjinu, što si srpski kojim govori većina u Crnoj Gori, sveo na manjinski jezik. Izvini, što rasrbljavaš Crnu Goru, njenu istoriju, književnost. Izvini što Srbe tvoj režim diskriminiše na svakom koraku, što im ne da posao u državnim službama, a deli otkaze, što proteruje sveštenike Srpske pravoslavne crkve, što joj otima imovinu... Izvini."
Nije ovo samo ironija od jeda i nemoći. Svako ko je bio na izjavama dvojice premijera, mogao je da čuje kako Dačić u svom prepoznatljivom lapidarnom stilu poručuje da neće Srbija da se inati sa Crnom Gorom, a nakon što je normalizovala odnose sa moćnim zaštitnicima kosovske nezavisnosti. Uostalom, reče još jedan "biser" srpski premijer, "Crna Gora ima razumevanje", pazite razumevanje (!), za poziciju Srbije u briselskim pregovorima.
Sic (!), tu se kanda nisu našli. Đukanović bi veće zasluge za diplomatsku predaju Kosova. U autorskom tekstu u "NIN-u" on sugeriše da je crnogorsko priznanje pripomoglo otpočinjanju briselskih pregovora. Dačić mu tu zaslugu ne priznaje, stavlja ga tek u fijoku "razumevanja", šta god to značilo.
Milo se iz Beograda, dakle, vratio "visočiji", "ljepši" i spremniji da sa podrškom aktuelnog srpskog režima krene u novo upodobljavanje svoje srpske manjine. One koja od ovakve matice nema čemu da se nada.
Nastavak na Vesti-online.com...
