Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Okt.2015, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Rada Trajković: O Kosovu se mora govoriti javno
Srba na Kosovu ima vrlo malo, multietničnost je na donjoj granici, a integracija koja se nudi preti novim odlaskom Srba i to znaju svi, pitanje je samo hoće to biti tihi egzodus ili snažniji odlazak, kaže Rada Trajković u razgovoru sa Jelkom Jovanović
Najveći problem svih nas je što se o Kosovu ne govori otvoreno, a prioritet svih prioriteta je upoznavanje javnosti sa svim što se dešava. Tako će ljudi lakše razumeti šta se događa i šta će se događati, imali bismo >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << bolje raspoloženje javnog mnjenja i temeljitije odluke, kaže za Novi magazin kosovska lekarka, političarka i profesorka Rada Trajković: “Čini mi se da se tom nestransparentnošću Kosovo polako potisnulo u podsvest i sada iz te podsvesti izlazi, a to je uvek opasno. I mislim da je dobro što su, na kraju, i Nemačka, i Britanija, i Hrvatska provocirale pokretanje javne diskusije o tome šta to Srbija hoće na Kosovu i šta može.”
*Kad kažete nedovoljno transparentno, mislite li na položaj ljudi, uticaj države Srbije, stav međunarodne zajednice...
Sve zajedno, ali ključni su pregovori u Briselu. Njihov prioritet je morao biti opstanak i ostanak Srba na Kosovu, ali bojim se da to nije dovoljno dobro shvaćeno u Beogradu, ne samo u vlasti, već i u opoziciji, nevladinom sektoru. Svi su želeli na različite načine da dođu do brzih rešenja, a niko nije sa dovoljno odgovornosti razmišljao o položaju ljudi na Kosovu. Čini mi se da se briselskim sporazumom, pregovorima, ponavljaju greške, nije dobro pripremljena integracija Srba u kosovski sistem, što je neminovno.
*Ko je kriv, Beograd ili Priština?
Oba, i međunarodna zajednica. Srba na Kosovu ima vrlo malo, Tači je gotovo s ponosom u Savetu bezbednosti rekao da ih je četiri odsto, Kurti je pre nekoliko dana rekao šest, ali svejedno, multietničnost Kosova je na donjoj granici. Ovakva integracija koja se nudi preti novim odlaskom Srba i to znaju svi, pitanje je samo hoće to biti tihi egzodus ili snažniji odlazak.
U Prištini nema raspoloženja za integrativni proces koji će institucionalno obezbediti opstanak Srba, ma šta oni govorili. To se vidi i kroz proteste opozicije, antisrpske i anticrnogorske.
Naša država je u pregovore ušla nespremna...
*Mislite na pregovore koje je otvorio Tadić, vodio Stefanović ili kasnije Dačić-Vučić?
Sve zajedno, postoji unutrašnji kompromis ta dva vremena; možda je Tadić malo više želeo sever, pa je vrlo brzo Borku bilo prihvatljivo da ispred Kučija bude zastava Kosova, kao što je ispred njega Srbije; to je govorilo da su za njih enklave deo kosovskog sistema i borili su se za sever. Ovim pregovorima suštinski se ide na integraciju severa, uz povlačenje institucija države Srbije.
Naravno, broj zaposlenih u njima daleko premašuje standarde Srbije, o evropskim da ne govorimo, ali ljudi koji su želeli da ostanu na Kosovu zadržali su se u njima i sada ispada da je suština problema gde s tim ljudima! Kosovske institucije zahtevaju poštovanje standarda, a to znači novo iseljavanje Srba, jer će mnogi ljudi ostati bez posla, bez radnog mesta. Mislim da im to ne smeta, naprotiv.
Zajednica srpskih opština trebalo je da usisa na neki način taj višak ljudi, ali to se ne dešava i već je počelo intenzivno prodavanje imovine. Naravno, dobra cena je na strateškim mestima, ne tamo gde su Albanci većina. Na Medicinskom fakultetu je samo u jednom danu povučeno 25 indeksa, neće studenti pečat Republika Kosovo na diplomi. Niko im ništa nije ni objasnio, niti im objašnjava. Netransparentnost je i među Albancima, mislim da ovih protesta ne bi bilo da je Priština precizno informisala ljude o dogovorima.
*Prošlo je 16 godina od 1999, pet godina se pregovara; čime tumačite taj strah vlasti u Beogradu i Prištini da jasno kažu šta je dogovoreno?
Tema Kosova još izaziva emocije i očigledno da nemaju dobru procenu kako bi stanovništvo to prihvatilo i kako bi prošli na sledećim izborima. I predsednik Nikolić je pre nekoliko dana rekao da nema toga ko bi potpisao nezavisnost Kosova i dobio izbore. A moje pitanje je kojom institucionalnom vezom će se držati Kosovo ako se ukinu naše institucije?
*Kad kažete integracija severa, mislite na teritoriju?
Da, na teritorijalni integritet Kosova i jasno je da se na to ide sa podrškom Beograda. Nije to neprirodno, mi znamo da smo živeli na prostoru koji je nefunkcionalan jer je podrazumevao istovremeno funkcionisanje dva sistema, ni na severu nije bila u potpunosti srpska država, niste imali policiju, pravosuđe. Recimo, kad je bila saobraćajna nesreća nije imao ko da izađe na uviđaj.
Za mene je ipak najveći problem ponašanje Prištine koja ne uvažava napredak Beograda – za njih integracija ne podrazumeva ljude, već samo teritoriju. Zato se bore i za Gazivode, a zašto je problem da u Gazivodama rade ljudi koji tu žive? Zašto na administrativnim prelazima, granicama, kako god hoćete, uvek moraju da stoje Albanci? Oni već potpuno kontrolišu 93 odsto teritorije, u Prizrenu nema Srbina koji radi. Ima li šanse za posao van prostora gde smo se zadržali? Nema. Može li naša crkva da funkcioniše bez podrške države? Ne može, nema ljudi, nema vernika. Sa druge strane, Dečani su imali projekat samoodrživosti, ali imovina se dnevno oduzima, a time i mogućnost opstanka.
I zato je ključna odluka na srpskom društvu – hoće li da izdržava Srbe koji žele da ostanu na Kosovu ili ne? Često se u Srbiji čuje pitanje šta to mi hoćemo, a mi hoćemo samo da ostanemo.
*Čini mi se da na drugi način ponavljate isto što je rekao predsednik SANU Vladimir Kostić?
Ja imam rezervu prema toj izjavi; nije bio trenutak za nju, ali moja ogromna zamerka je na drugi deo intervjua: akademik je rekao da Srpska ima ljudski potencijal, čvrstinu, naučni potencijal. To me je povredilo; šta to znači, nas je malo, radnici smo i seljaci i treba nas pustiti?
*Smeta vam nasilna ravnoteža?
Da, ta paralela; naslušali smo se paralela šta za šta se daje, ali dobro je što je ta ideja rečena javno. SANU se doživljava kao centar mraka i dobro je da se vidi da i tamo ima različitih mišljenja. Ja sam, pre svega, za pravo čoveka da kaže svoje mišljenje, a da ne bude čerečen. Dakle, dobro je što je akademik Kostić to kazao, jer je to ideja o kojoj će se Srbija izjašnjavati. Šta bi bilo kada bismo slušali samo ideje jednog čoveka i opredeljivali se prema onome što je kazao Nikolić? Mada, pitanje je koliko će ideja akademika Kostića okupiti ljudi.
*Prema istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji Kosovo je nisko na listi prioriteta već godinama.
Ja nisam toliko sigurna i verujte mi da se i međunarodna zajednica pribojava referenduma – rezultat ne bi bio u skladu sa procenama i rezultatima istraživanja koja se lansiraju u Srbiji.
*Na čemu temeljite takav sud?
Kosovo je medijski skrajnuto kao tema, dugo nije u epicentru; o nevoljama Srba na Kosovu ne govori se kao ranije, kao da nas nema, a problemi su isti. Zapravo, javno mnjenje Srbije nema pretpostavke za slobodno političko rasuđivanje, još od Miloševića pa do danas, i sigurna sam da službe odrađuju tu veliki posao i sve kontrolišu. U jednom trenutku se pumpa patriotizam, to je bilo 99, bilo je i na onom mitingu kad je došlo milion ljudi, pa kad su rušene barikade na prelazima. Sve to govori koliko ne dozvoljavamo da umni ljudi povedu zdravu diskusiju, pa i sa idejom akademika Kostića.
*Da ste u situaciji da aktivno utičete na rešenje, šta biste uradili?
Mislim da je država Srbija mnogo uradila, uključujući mogućnost da Kosovo bude predstavljeno u međunarodnim institucijama, sa voljom ili ne priznala je jednu realnost. Sa druge strane, pre svega Albanci nisu omogućili funkcionalni opstanak Srba i mislim da u ovom trenutku procese treba usporiti – suština je izgradnja institucija u kojima će funkcionisati i Srbi i Albanci i sprečiti iseljavanje.
*To je cilj, a kako se do njega dolazi?
Uz pomoć onih koji su nas do ovoga doveli, a to je međunarodna zajednica; ovaj prostor mora zaista biti multietnički. Ako je etnička država cilj međunarodne zajednice, on je gotovo postignut.
*Vi se, zapravo, zalažete da o Kosovu ne govorimo kao mitu, već o zemlji gde žive ljudi, razni ljudi?
Da, kao i za vreme Miloševića, suštinsko pitanje je poštovanje ljudskih prava. Onog trenutka kada ja kao Srpkinja u Prištini budem imala ista prava kao bilo koji Albanac, i posla što se tiče i slobode kretanja, jezika, pisma – tada više neće biti bitno kako se ko zove.
*Jeste li zbog toga svojevremeno ušli u kosovski parlament?
Da, a pre toga u privremeno veće; bilo je to uz podršku Crkve i nekih akademika, Batakovića na primer – da bi Srbi mogli da svedoče, ali naišla sam na mnoge osude, sreća da sam žena pa nisu mogli da me optuže za ratne zločine, što je način uklanjanja Srba iz javnog života. I što sam bila lekarka, pomagala mnogim Albancima, koji to ne zaboravljaju. Bila sam i poslanica, ali tada je postojala grupa pametnih ljudi koja je parirala i u parlamentu. Dane i sate sam potrošila sa međunarodnom zajednicom za očuvanje prava veta na određene odluke koje najdirektnije ugrožavaju identitet Srba.
*Vas su tada u Beogradu zvali “Tačijevi Srbi”, sve vas koji ste kroz sistem pokušavali da se izborite.
To je jedino moguće uraditi kroz sistem, zato ovi danas nisu “Isini Srbi”, već predstavnici Srba.
*Ostajete na Kosovu?
Ja nikada nisam osetila da Kosovo nije moja zemlja, kad hodam ja znam da gazim po svojoj zemlji. I samo želim da je Kosovo i srpsko. I srpsko.
Specijalni sud i Savet Evrope
Kad pročitate nalaze specijalnog tužioca za zločine OVK naježite se, pri čemu se prepoznaju ljudi iz vrha vlasti kao odgovorni. Zbog svega što je Srbija činila devedesetih na Kosovu svom stanovništvu kažnjena je presudama u Hagu i odlukom da kosovska nezavisnost nije nelegitimna. Mislim da će i presude pred Specijalnim sudom pokazati kako se Priština ponaša prema svojim građanima. Ali, moramo znati da Holandija neće potpisati dokument o formiranju suda sve dok Kosovo ne bude članica Saveta Evrope: to je bio uslov da bi osumnjičeni mogli da traže zaštitu u Strazburu. I uopšte mi nije jasno što se sada Srbija iščuđava, umesto da se lepo objasni ljudima.
*A Unesko?
Unesko je druga priča, zato što je strašna albanizacija na delu. Već je pripremljen zakon da se naša baština proglasi kosovskom i mislim da je Srpska lista već trebalo da izađe iz Skupštine.
Islamska država
Jedini izvorni evropski Muslimani su Albanci i Kosovo je prva muslimanska država u Evropi. Kada pogledate Kosovo danas promenilo je i etničku i kulturološku sliku, nema hrišćana, ne samo Srba, odlaze i katolici Albanci. Spaljene su naše knjige, srušeni spomenici kulture, crkve, groblja. U svim strukturama je dominacija Albanaca muslimanske veroispovesti, zato je najveći broj boraca upravo sa Kosova.
Drugi važan faktor jeste opredeljenje Albanaca za strategiju budućnosti da li će biti deo panalbanskog projekta, koji javno promoviše Kurti, a Haradinaj ne toliko transparentno, ali konkretno da – najviše njegovih ljudi bilo je u Kumanovu.
*Kažete islamska država...
Islamska država ne nosi granice, prezire ih, ona deluje po principu spojenih sudova. Možete je nazvati projekat. Budućnost na Kosovu je nepredvidiva i za same Albance, mladi s kojima bismo mogli da gradimo budućnost beže.
Oliver nije kriv
Oliver ima dve optužnice za ratni zločin; ti Albanci su stvarno ubijeni, a svi verujemo da Oliver Ivanović nije bio deo zločinaca. Očekujemo da ovaj proces pokaže ko je odgovoran, a da Oliver bude na slobodi.
Ja sam lekarka i uvek razmišljam o životu, pa tako razmišljam i o žrtvama i njihovim porodicama. Bio bi red da se zna ko je te ljude ubio, a ne da nevini leže u zatvoru.
Neko ih je ubio. Pitanje je ko, moramo znati odgovor.
